Šta bi bilo: Svet bez Isaka Njutna

Ja bih (onako uprosceno) podelio pogled na pitanje "Sta bi bilo kad bi bilo..." na dve varijante:
1. Efekat leptira: leptir mahne krilima u Indiji i nastane tornado u Kanzasu (nema Njutna, nema ni danasnje fizike)
2. Bacanje kamencica u jezero. Nastanu talasici koji su sve slabiji kako se udaljavaju od mesta upada u vodu. (Fizika malo kasni, a mozda i ne. Ubijemo Hitlera, ali ipak dodje do 2. svetskog rata)
Nekako je meni pribliznija ova varijanta broj 2. Naime mislim da za globalne promene treba i globalni uticaj. Njutn se npr. sudio sa Lajbnicom oko toga ko je zasluzan za infinitezimalni racun. Pobedio je Njuton (pomalo i ucenom svedoka), ali to samo znaci da ga nije on prvi formulisao, neko bi drugi. Slicno je i sa Teslom i njegovim izumima, mozda bi kasnili 10-15 godina, ali bi ipak dosli do njih. Da li to umanjuje Njutna ili Teslu? Ne, naprotiv, cak ih uzdize, jer su bili ISPRED svog vremena!

Pa ne znam.... da li bi bas bilo tako, mozda i bi.
Ja se pitam sta bi bilo da su stari Grci razvili integralni racun i parnu masinu (sve mi se cini da im je malo falilo...)- kako bi danas izgledao svet? Vredi razmisliti.
I kako bi izgledao svet danas da nije bilo Nikole Tesle i naizmenicne struje,prenosa struje sa malim toplotnim gubicima? Da li bismo na taj pronalazak cekali jos 50, 100, 150 godina ili samo 10ak godina? To bi zakocilo sve pronalaske povezane sa strujom- zamislite svet bez kompjutera, mas-medija i interneta!

Ono sto se malo zna (i zapravo retko gde i kada istice) je da je Njutn, pre svega, bio alhemicar, kao i vecina "naucnika" tog doba. Sa opsesijom pretvaranja razne materije u bilo koju dragocenu (zlato, npr.). Tim pre je veci njegov genij, jer sve sto nam je podario - je njemu licno bilo manje-vise sporedno! Njegova osnova je bila alhemija.
S druge strane, jeste bio cudak svoje vrste. Bio je clan tajnog jeretickog drustva koje je osporavalo Sveto trojstvo (prilicno hrabro u 17. veku). Sklon eksperimentima, sam sebi je nabio dugacku iglu u oko, ne bi li "video" sta moze da se desi kad se prodzara po unustrasnjoj kosti oka (odn. lobanje). Srecom - nista se drasticno nije desilo.
Da je previse eksperimentisao sa zivom dokazuje nivo zive u njegovoj kosi, izmerenoj posle njegove smrti. Imao je cak 40 puta vise zive u kosi nego sto je inace normalna kolicina!
Sve navedeno je tek prava slika koliko smo zapravo imali srece sa Njutnom, na stranu vladavina kuge.

Hm, on je "pretekao", ali postavlja se i pitanje koliko jos "Isaka" nije!? I gde bi ovaj svet sad bio da su "neznani junaci" nauke preziveli slicne situacije?!

Verovatno ne bih imao keca iz fizike na II Njutnovom zakonu.

Omot za album "Dark Side of The Moon" od Pink Floyd bi drugačije izgledao.

@ Mel:

Vrlo verovatno. Ali priznaj da je genijalno otkriti prirodni zakon, teoremu, a zatim to i DOKAZATI.
Ovi komentari kao da odisu ljubomorom- "otkrio bi neko drugi", pa da, bi otkrio, ali kad?
Tesko je sa danasnjeg aspekta uvideti koliki je problem medju naucnicima predstavljala KOMUNIKACIJA (tj. nedostatak iste), koliko je otkrica doslo kasno, kasno jer se do mnogih iznova dolazilo, vekovima kasnije,a sve zbog nepostojanja protoka informacija. Koliko su puta istu stvar otkrivali grcki, egipatski, arapski, indijski matematicari, da bi sve to pocela da isplivava odavde-odande u srednjem veku.
Nama se mozda cini da su neki matematicki dokazi "trivijalni", ali iskreno meni nikad ne bi palo na pamet da izvedem onaj jednostavan dokaz ka je koren iz dva iracionalan broj.
Cudni su i jako zanimljivi putevi razvoja nauke (i sto je vrlo bitno, nema puno "tuznih ljubavnih prica").

Lep je ovaj tekst o Njutnu, vidi se da se autor bas potrudio. Volela bih jos slicnih tekstova o naucnicima.
Pozdrav!

Da nije bio Njutn, ono do cega je on dosao, otkrio bi neko drugi. Nauka je kolektivna stvar, ma koliko ljudi voleli da je individualizuju. Da je Njutn rodjen u nekoj zabiti u Africi mogao bi biti jos deset puta veci genije, ali bi rezultati izostali. Svaki napredak u nauci mora da se nasloni na prethodna znanja i samo je pitanje vremena kada ce neko da napravi sledeci iskorak. I zato se kroz istoriju, u vreme kada nije bilo instant globalnih komunikacija, cesto desavalo da razliciti autori dodju do istih ili slicnih naucnih otkrica u razmaku od par godina. Ono sto je jako vazno za napredak je i klima u drustvu koja stimulise progres. Naravno da je bilo jako puno genijalnih ljudi i u vreme mracnog srednjeg veka, samo sto klice nisu pale na plodno tle.

Da zaklucim, lepo je sto je covecanstvo imalo Njutna ali je sigurno dabi neko drugi ubrzo dosao do slicnih dostignuca da nije bilo njega. Ko zna koliko je Njutna covecanstvo procerdalo na razlicite nacine. Vazno je da drustvo stvori uslove da ljudske potencijale kojima raspolaze iskoristi na najbolji moguci nacin.

@ Petar Srdanovic

Ovo za Nikolu Teslu sto ste rekli, sa tim se nikako ne bih mogao sloziti. Nikola Tesla je bio jedan od naj vecih umova covecanstva (od svih ljudi koji su ikad hodali kuglom zemaljskom, on je sigurno u top 10, da se izrazim tako slikovito..a tu ubrojavam i one "nesudjene" o kojima ovde pricate, naravno nesumnjivo da ih je bilo.) Tako da je njegov doprinos tom istom covecanstvu moze meriti svetlostnim godinama daleko od " zamenjivog". Pa i sam njegov nacin zivota je impresivan (u naucnom smislu). Pazite, to je bio covek koji je radio 20 sati na dan ! I za sobom je ostavio mnoge projekte i ideje, koje nije ni stigao da razvije, a koji su i vekovima ispred danasnjih naucnika. Tu pre svega mislim na teoriju teleportacije i mnoge druge...

To se vec desilo, ali ne sa Njutnom vec sa Arhimedovim radovima vezanim za kvadraturu kruga. Rezultat je da smo cekali Njutna da razvije diferencijalni racun da bi smo dosli do iste tacke u istoriji znanja do koje je Arhimed dosao 14 vekova ranije. Kada je izgorela aleksandrijska biblioteka koliko je ljudskog znanja izgubljeno zauvek? I pitanje je koliko je naucnika na ovaj ili onaj nacin prekinuto u razvoju. Ono sto je dobro u danasnjoj civilizaciji je da smo prvi put u ljudskoj istoriji u mogucnosti da sacuvamo i lako distribuiramo znanje sto mi daje nadu da cemo u buducnosti imati sve manje i manje tako tragicnih gubitaka koji bi mogli da vekovima unazade razvoj civilizacije u celini.

Hmmm... sta bi bilo da sveta nikada nije ni bilo? Verovatno ga ne bi ni bilo, nikada!

Želeo bih da dodam jednu, nazovimo je, ispravku – epidemija kuge koja je pogodila London u 17. veku nije ”Velika kuga” – taj naziv pripada epidemiji koja je stigla u Evropu 1348. (tri veka pre ove londonske!!) i u naredne tri godine pokosila između trećine i polovine ukupne populacije kontinenta. U nekim područjima procenat je išao i do 80. Smatra se da su oni koji su preživeli tu epidemiju to uspeli zahvaljući određenim genima koji jačaju otpornost na kugu pa su sve kasnije epidemije (a kuga je nakon toga harala Evropom u mnogo navrata) bile daleko manje smrtonosne.

Da dodam i zanimljiv detalj o Njutnu – pošto je još za života stekao veliku popularnost i ugled pod stare dane imenovan je za šefa tadašnje engleske (Velika Britanija još nije bila ustanovljena) kovnice novca. Ovo se smatralo za ceremonijalnu poziciju kojm je tadašnji dvor želeo da nagradi velikog naučnika i nije očekivao da ovaj bila šta ustvari radi. Njutn je čak i tu uspeo da se pozabavi problemima koje je zatekao. Kako se kovani novac tada pravio od plemenitih metala bila je uobičajena praksa da se novčićima finim struganjem skine malo materijala sa oboda. Ovo se dalo izvesti relativno neprimetno, a novčić bi izgubio na masi pa time i na vrednosti. Da bi ovome stao na put dosetio se da uvede postupak kojim su po obodu kovanog novca urezani mali žlebovi – postalo je nemoguće strugati plementi metal a da se to ne primeti. Iako se kovanice danas prave od relativno bezvrednih metala postupak je i dalje u upotrebi.

ne bi bilo nista.. sve bi zasluge pripale Lajbnicu :)

@obi
mislim da je Riman sa svojim sumama uzeo ideju od grka za integral (odredjeni)

Malo se preuveličava uloga ličnosti. Da nije bilo Njutna, bio bi neko drugi, možda malo kasnije, ali ne znači da ne bi bilo zemljine teže zbog toga. Ko zna koliko potencijalnih velikih umova prerano nestane, pa ipak nauka ide napred. Ne želim da potcenim značaj Njutna, ali treba biti realna.

Gravitacija je postojala pre Njutna kao sto je Sanatana Dharma ili Vecna Religija postojala pre bilo koje religije.
U sustini ne postoje izumi vec samo otkrica svega onoga sto vec postoji na suptilnim nivoima svesti.
Problem je u psihickom razvoju coveka koji je nazalost zamenjen pukim nagomilavanjem informacija i kojekakvim spekulacijama tipa: sta bi bilo kad bi bilo...

I jos jedan, inzenjerski doprinos na polju kovanja novcica. Naime u to vreme dovitljivci su strugali metal sa oboda kovanaca. Vremenom je to postao problem pa se Kraljevski Trezor obratio Njutnu za pomoc. Resenje je bilo - recke po obodu!

"... da je Njutn na ideju o univerzalnom zakonu gravitacije zaista došao posmatrajući jabuku koja pada sa drveta [4]. Njutn je tada shvatio da svake dve mase u Univerzumu deluju uzajamno silom koja je obrnuto proporcionalna kvadratu njihovog rastojanja."

Hajde neka mi neko (autor teksta najbolje) objasni kako moze neko da izvede zakon o sili proporcionalnoj sa inverznim kvadratom rastojanja samo iz posmatranja jabuke koja pada.

Hmmm... sta bi bilo da sveta nikada nije ni bilo? Verovatno ga ne bi ni bilo, nikada!

Gravitacija je postojala pre Njutna kao sto je Sanatana Dharma ili Vecna Religija postojala pre bilo koje religije.
U sustini ne postoje izumi vec samo otkrica svega onoga sto vec postoji na suptilnim nivoima svesti.
Problem je u psihickom razvoju coveka koji je nazalost zamenjen pukim nagomilavanjem informacija i kojekakvim spekulacijama tipa: sta bi bilo kad bi bilo...

"... da je Njutn na ideju o univerzalnom zakonu gravitacije zaista došao posmatrajući jabuku koja pada sa drveta [4]. Njutn je tada shvatio da svake dve mase u Univerzumu deluju uzajamno silom koja je obrnuto proporcionalna kvadratu njihovog rastojanja."

Hajde neka mi neko (autor teksta najbolje) objasni kako moze neko da izvede zakon o sili proporcionalnoj sa inverznim kvadratom rastojanja samo iz posmatranja jabuke koja pada.

Pa ne znam.... da li bi bas bilo tako, mozda i bi.
Ja se pitam sta bi bilo da su stari Grci razvili integralni racun i parnu masinu (sve mi se cini da im je malo falilo...)- kako bi danas izgledao svet? Vredi razmisliti.
I kako bi izgledao svet danas da nije bilo Nikole Tesle i naizmenicne struje,prenosa struje sa malim toplotnim gubicima? Da li bismo na taj pronalazak cekali jos 50, 100, 150 godina ili samo 10ak godina? To bi zakocilo sve pronalaske povezane sa strujom- zamislite svet bez kompjutera, mas-medija i interneta!

Da nije bio Njutn, ono do cega je on dosao, otkrio bi neko drugi. Nauka je kolektivna stvar, ma koliko ljudi voleli da je individualizuju. Da je Njutn rodjen u nekoj zabiti u Africi mogao bi biti jos deset puta veci genije, ali bi rezultati izostali. Svaki napredak u nauci mora da se nasloni na prethodna znanja i samo je pitanje vremena kada ce neko da napravi sledeci iskorak. I zato se kroz istoriju, u vreme kada nije bilo instant globalnih komunikacija, cesto desavalo da razliciti autori dodju do istih ili slicnih naucnih otkrica u razmaku od par godina. Ono sto je jako vazno za napredak je i klima u drustvu koja stimulise progres. Naravno da je bilo jako puno genijalnih ljudi i u vreme mracnog srednjeg veka, samo sto klice nisu pale na plodno tle.

Da zaklucim, lepo je sto je covecanstvo imalo Njutna ali je sigurno dabi neko drugi ubrzo dosao do slicnih dostignuca da nije bilo njega. Ko zna koliko je Njutna covecanstvo procerdalo na razlicite nacine. Vazno je da drustvo stvori uslove da ljudske potencijale kojima raspolaze iskoristi na najbolji moguci nacin.

Ja bih (onako uprosceno) podelio pogled na pitanje "Sta bi bilo kad bi bilo..." na dve varijante:
1. Efekat leptira: leptir mahne krilima u Indiji i nastane tornado u Kanzasu (nema Njutna, nema ni danasnje fizike)
2. Bacanje kamencica u jezero. Nastanu talasici koji su sve slabiji kako se udaljavaju od mesta upada u vodu. (Fizika malo kasni, a mozda i ne. Ubijemo Hitlera, ali ipak dodje do 2. svetskog rata)
Nekako je meni pribliznija ova varijanta broj 2. Naime mislim da za globalne promene treba i globalni uticaj. Njutn se npr. sudio sa Lajbnicom oko toga ko je zasluzan za infinitezimalni racun. Pobedio je Njuton (pomalo i ucenom svedoka), ali to samo znaci da ga nije on prvi formulisao, neko bi drugi. Slicno je i sa Teslom i njegovim izumima, mozda bi kasnili 10-15 godina, ali bi ipak dosli do njih. Da li to umanjuje Njutna ili Teslu? Ne, naprotiv, cak ih uzdize, jer su bili ISPRED svog vremena!

Ono sto se malo zna (i zapravo retko gde i kada istice) je da je Njutn, pre svega, bio alhemicar, kao i vecina "naucnika" tog doba. Sa opsesijom pretvaranja razne materije u bilo koju dragocenu (zlato, npr.). Tim pre je veci njegov genij, jer sve sto nam je podario - je njemu licno bilo manje-vise sporedno! Njegova osnova je bila alhemija.
S druge strane, jeste bio cudak svoje vrste. Bio je clan tajnog jeretickog drustva koje je osporavalo Sveto trojstvo (prilicno hrabro u 17. veku). Sklon eksperimentima, sam sebi je nabio dugacku iglu u oko, ne bi li "video" sta moze da se desi kad se prodzara po unustrasnjoj kosti oka (odn. lobanje). Srecom - nista se drasticno nije desilo.
Da je previse eksperimentisao sa zivom dokazuje nivo zive u njegovoj kosi, izmerenoj posle njegove smrti. Imao je cak 40 puta vise zive u kosi nego sto je inace normalna kolicina!
Sve navedeno je tek prava slika koliko smo zapravo imali srece sa Njutnom, na stranu vladavina kuge.

Verovatno ne bih imao keca iz fizike na II Njutnovom zakonu.

Omot za album "Dark Side of The Moon" od Pink Floyd bi drugačije izgledao.

Malo se preuveličava uloga ličnosti. Da nije bilo Njutna, bio bi neko drugi, možda malo kasnije, ali ne znači da ne bi bilo zemljine teže zbog toga. Ko zna koliko potencijalnih velikih umova prerano nestane, pa ipak nauka ide napred. Ne želim da potcenim značaj Njutna, ali treba biti realna.

Hm, on je "pretekao", ali postavlja se i pitanje koliko jos "Isaka" nije!? I gde bi ovaj svet sad bio da su "neznani junaci" nauke preziveli slicne situacije?!

I jos jedan, inzenjerski doprinos na polju kovanja novcica. Naime u to vreme dovitljivci su strugali metal sa oboda kovanaca. Vremenom je to postao problem pa se Kraljevski Trezor obratio Njutnu za pomoc. Resenje je bilo - recke po obodu!

To se vec desilo, ali ne sa Njutnom vec sa Arhimedovim radovima vezanim za kvadraturu kruga. Rezultat je da smo cekali Njutna da razvije diferencijalni racun da bi smo dosli do iste tacke u istoriji znanja do koje je Arhimed dosao 14 vekova ranije. Kada je izgorela aleksandrijska biblioteka koliko je ljudskog znanja izgubljeno zauvek? I pitanje je koliko je naucnika na ovaj ili onaj nacin prekinuto u razvoju. Ono sto je dobro u danasnjoj civilizaciji je da smo prvi put u ljudskoj istoriji u mogucnosti da sacuvamo i lako distribuiramo znanje sto mi daje nadu da cemo u buducnosti imati sve manje i manje tako tragicnih gubitaka koji bi mogli da vekovima unazade razvoj civilizacije u celini.

ne bi bilo nista.. sve bi zasluge pripale Lajbnicu :)

@obi
mislim da je Riman sa svojim sumama uzeo ideju od grka za integral (odredjeni)

Želeo bih da dodam jednu, nazovimo je, ispravku – epidemija kuge koja je pogodila London u 17. veku nije ”Velika kuga” – taj naziv pripada epidemiji koja je stigla u Evropu 1348. (tri veka pre ove londonske!!) i u naredne tri godine pokosila između trećine i polovine ukupne populacije kontinenta. U nekim područjima procenat je išao i do 80. Smatra se da su oni koji su preživeli tu epidemiju to uspeli zahvaljući određenim genima koji jačaju otpornost na kugu pa su sve kasnije epidemije (a kuga je nakon toga harala Evropom u mnogo navrata) bile daleko manje smrtonosne.

Da dodam i zanimljiv detalj o Njutnu – pošto je još za života stekao veliku popularnost i ugled pod stare dane imenovan je za šefa tadašnje engleske (Velika Britanija još nije bila ustanovljena) kovnice novca. Ovo se smatralo za ceremonijalnu poziciju kojm je tadašnji dvor želeo da nagradi velikog naučnika i nije očekivao da ovaj bila šta ustvari radi. Njutn je čak i tu uspeo da se pozabavi problemima koje je zatekao. Kako se kovani novac tada pravio od plemenitih metala bila je uobičajena praksa da se novčićima finim struganjem skine malo materijala sa oboda. Ovo se dalo izvesti relativno neprimetno, a novčić bi izgubio na masi pa time i na vrednosti. Da bi ovome stao na put dosetio se da uvede postupak kojim su po obodu kovanog novca urezani mali žlebovi – postalo je nemoguće strugati plementi metal a da se to ne primeti. Iako se kovanice danas prave od relativno bezvrednih metala postupak je i dalje u upotrebi.

@ Mel:

Vrlo verovatno. Ali priznaj da je genijalno otkriti prirodni zakon, teoremu, a zatim to i DOKAZATI.
Ovi komentari kao da odisu ljubomorom- "otkrio bi neko drugi", pa da, bi otkrio, ali kad?
Tesko je sa danasnjeg aspekta uvideti koliki je problem medju naucnicima predstavljala KOMUNIKACIJA (tj. nedostatak iste), koliko je otkrica doslo kasno, kasno jer se do mnogih iznova dolazilo, vekovima kasnije,a sve zbog nepostojanja protoka informacija. Koliko su puta istu stvar otkrivali grcki, egipatski, arapski, indijski matematicari, da bi sve to pocela da isplivava odavde-odande u srednjem veku.
Nama se mozda cini da su neki matematicki dokazi "trivijalni", ali iskreno meni nikad ne bi palo na pamet da izvedem onaj jednostavan dokaz ka je koren iz dva iracionalan broj.
Cudni su i jako zanimljivi putevi razvoja nauke (i sto je vrlo bitno, nema puno "tuznih ljubavnih prica").

Lep je ovaj tekst o Njutnu, vidi se da se autor bas potrudio. Volela bih jos slicnih tekstova o naucnicima.
Pozdrav!

@ Petar Srdanovic

Ovo za Nikolu Teslu sto ste rekli, sa tim se nikako ne bih mogao sloziti. Nikola Tesla je bio jedan od naj vecih umova covecanstva (od svih ljudi koji su ikad hodali kuglom zemaljskom, on je sigurno u top 10, da se izrazim tako slikovito..a tu ubrojavam i one "nesudjene" o kojima ovde pricate, naravno nesumnjivo da ih je bilo.) Tako da je njegov doprinos tom istom covecanstvu moze meriti svetlostnim godinama daleko od " zamenjivog". Pa i sam njegov nacin zivota je impresivan (u naucnom smislu). Pazite, to je bio covek koji je radio 20 sati na dan ! I za sobom je ostavio mnoge projekte i ideje, koje nije ni stigao da razvije, a koji su i vekovima ispred danasnjih naucnika. Tu pre svega mislim na teoriju teleportacije i mnoge druge...