Danas se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Centralnu ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti predvodiće ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednik Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije Nikola Selaković.

Vence će položiti i delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predstavnici Grada Beograda, predstavnici udruženja opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, boračkih udruženja i diplomatskog kora. Istog dana, ceremonija polaganja venaca biće održana i na Francuskom groblju kod Spomen - kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom Svetskom ratu, kao i na groblju Komonvelta.

Ceremoniju polaganja venaca na groblju palih boraca Komonvelta će organizovati Ambasada Kanade u Beogradu. U njihovom saopštenju se podseća da svake godine 11. novembra Kanađani, Austrijanci, Britanci i ostali članovi zemalja Komonvelta obeležavaju Dan primirja i na taj način odaju počast onima koji su se borili i dali živote za svoju zemlju u Prvom svetskom ratu, Drugom svetskom ratu i Koreanskom ratu, Ambasada navodi i da se na Dan primirja nosi cvet maka, kao podsetnik na krvavo-crveni cvet koji još uvek raste na mestima bitaka u Francuskoj i Belgiji.

Danas će biti položeni venci i kod Spomen - kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu, a u ceremoniji će učestvovati ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, najavljeno je iz ambasade Rusije.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u francuskom gradu Kompjenu potpisano primirje, čime je okončan Prvi svetski rat. Primirjem potpisanim pre 105 godina, u Francuskoj, obustavljene su borbe u Prvom svetskom ratu između zemalja Antante i Nemačke, a Danom primirja u svetu se obeležava i završetak najrazornijeg rata koji je istorija do tada zabeležila.

Nemačkom pristanku na primirje, čime je rat okončan, odnosno borbe obustavljene, prethodile su kapitulacije nemačkih saveznika, Bugarske, Turske, Austrougarske. Primirje je zatim obnavljano do konačnog zaključenja mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine. Posledice rata, uzimajući u obzir veličinu zemlje i brojnost populacije, bile su najtragičnije po Srbiju, a procenjuje se da je stradalo više od 1, 24 miliona ljudi odnosno 28 procenata populacije iz 1914. godine.