Zdravlje

Četvrtak, 23.10.2014.

12:50

Srbija: Raste broj obolelih od karcinoma

Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Radan Džodić upozorio je da u Srbiji svake godine raste broj obolelih od karcinoma, ali da su kapaciteti onkoloških centara ostali isti.

Izvor: Tanjug

Default images

Foto: IndyDina with Mr. Wonderful / Flickr.com

Džodić je na Svetskom zdravstvenom samitu, čiji je medijski pokrovitelj Tanjug, rekao da je u Srbiji slaba primarna preventiva, koja podrazumeva preveniranje alkoholizma, pušenja, fizičke neaktivnosti, ali i da i sekundarna prevencija - skrining programi koji podrazumevaju rano otkrivanje raka dojke, grlića materice i debelog creva - gde bi obuhvat trebalo da bude više od 75 odsto ciljane populacije, nije još zaživela u punoj meri.

"Što se lečenja tiče, najmanje problema ima u hirurgiji, za hemioterapiju postoji samo lista zakazivanja, ali su veliki problemi u zračnoj terapiji“, rekao je on. On je dodao da u šest onkoloških centara trenutno ima 11 akceleratora, a da je potrebno više od 30 aparata, kako bi se rešio problem sa listama čekanja na tu terapiju kod onkoloških pacijenata.

Od 11, četiri akceleratora, kako kaže, rade do jedan sat noću, zbog čega se brže troše i brže će da ostare, dok je u Kladovu mašina za zračenje stara više od 40 godina.

Direktor Instituta za onkologiju kaže da je najvažnije da se uniformiše edukacija, kako stanovništva, tako i studenata i lekara specijalista u svim oblastima onkologije. Direktor Klinike za medicinsku onkologiju, Instituta za onkologiju Davorin Radosavljević istakao je da je rano otkrivanje put ka rešavanju problema malignih bolesti kod nas i u svetu.

Najveći problem u Srbiji, kako kaže, jeste to što se veliki broj pacijenata otkriva u odmakloj fazi, kada je izlečenje neizvesno, dok se, dodaje, u razvijenim zemljama bolest uglavnom otkriva u početnoj fazi. „Svi programi skriniga kod nas su tek započeli i ne može se očekivati da ćemo jako brzo videti njhove pozitivne rezultate“, rekao je on i dodao da je veliki pritisak na tercijarne centre, kao i da je teritorijalno neravnomeran razvoj onkologije u Srbiji.

Govoreći o tarapiji, on je rekao da zbog nedostatka novca našim pacijentima nije dostupna najsavremenija terapija. „Mnogo se danas govori o personalizovanoj terapiji, međutim ona nije jeftina i dodao bih da se sistem mora propremiti na to da nema jeftine terapije kod onkoloških pacijenata."

Radosavljević je naglasio da se tercijarne ustanove moraju rasteretiti, da onkološkim centrima predstoji akreditacija do 2019. godine i da Srbija do tog perioda treba da ima bar četiri specijalizovana centra.

Govoreći o edukaciji, on je rekao da se prvi specijalisti internističke onkologije očekuju za pet godina, kao i da očekuje da će Srbija uskoro imati i registar za rak.

Onkolog Univerzitetske bolnice Tenon u Parizu Jozef Gligorov rekao je da je u zapadnoj Evropi najveća stopa novoobolelih od raka, ali da je smrtnost daleko manja nego u nerazvijenim zemljama.

U Francuskoj, kako kaže, karcinom se svakog dana dijagnostikuje kod 1.000 osoba, a svakog dana od te bolesti umre 400 pacijenata. Procenjuje se, kako kaže, da će godišnje broj obolelih biti povećan za dva odsto. „Izdvajanja za lekove jesu velika, ali se mora računati na benefite koje oni donose. Ako izlečimo pacijenta, on će se vratiti svojim svakodnevnim poslovima, nastaviće da radi, da troši, odnosno ekonomija države imaće koristi“, objasnio je Gligorov.

Goruće teme srpskog zdravstva u oblasti onkologije, zdravstvenog osiguranja, pravne regulative javno-privatnog partnerstva biće u fokusu današnjeg Svetskog zdravstvenog samita, čiji je medijski pokrovitelj Tanjug.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

30 Komentari

Možda vas zanima

Hronika

MUP: Veliko hapšenje u Srbiji

U saradnji sa policijskim službenicima Nemačke, na području Srbije MUP lišio slobode devetočlanu organizovanu kriminalnu grupu koja se sumnjiči da je iznajmljivala kombi vozila u Nemačkoj, Italiji i Austriji i potom ih prodava u Srbiji.

12:26

20.12.2024.

1 d

Podeli: