Dezodoransi bolji od antiperspiranata?

"S obzirom na to da dezodoransi sadrže organizmu strane hemijske materije, naročito kad imaju i antiperspirantno dejstvo (protiv znojenja), pri kupovini treba obratiti pažnju na njihov sastav i pratiti način delovanja", rekla je Tanjugu dr Snežana Matić Besarabić iz Centra za higijenu i humanu ekologiju Gradskog zavoda za javno zdravlje (GZJZ) u Beogradu.

Ona je podsetila da pojedini istraživači u svetu pokušavaju da dokažu pretpostavku da bi upotreba sastojaka dezodoransa i antiperspiranata, kao što su aluminijum i paraben, mogla da bude povezana i sa povećanom učestalošću određenih kancera, dok proizvođači ističu da vode računa o zdravstvenoj bezbednosti.

"Vrućine su veliki problem za osobe koje se intenzivno znoje, naročito u predelu pazuha, zbog neprijatnog mirisa koji naknadno nastaje kada bakterije koje naseljavaju površinski sloj kože počnu da prerađuju izumrle delove epitela i materije izlučene putem znoja i lojnih žlezda", objasnila je dr Matić Besarabić.

Ona je dodala da se na tržištu može naći široka paleta preparata koji sprečavaju pojavu neprijatnog mirisa, ali da treba imati u vidu da antipespiranti sprečavaju normalni proces znojenja, što nije poželjno sa aspekta normalnog funkcionisanja termoregulacije, dok čisti dezodoransi ne sprečavaju znojenje nego kamufliraju ili otklanjaju neprijatne mirise.

"Znojenje ima zaštitnu ulogu od pregrevanja organizma, kao deo normalnog procesa regulisanja telesne temperature", rekla je dr Matić Besarabić i navela da je, za održavanje opšte higijene tela, najvažnije redovno kupanje ili tuširanje.

Ona je preporučila da se prednost da tuširanju umesto kupanju u kadi iz higijenskih razloga, kao što su oticanje isprane nečistoće i naslaga i iz ekoloških razloga, da bi se smanjila potrošnja vode. To je udruženo sa pojačanim učinkom pranja i blagotvotnim dejstvom mlaza vode na površinu tela.

Specijalista higijene i medicinske ekologije u GZJZ, dr Dragan Pajić, podsetio je da je održavanje lične higijene, odnosno higijene tela, deo zdravstvene i opšte kulture življenja i značajan faktor u očuvanju i unapređenjuu zdravlja.

U Srbiji o tome nema novijih istraživanja, a ranija su pokazala da se, nažalost, tek 56,7 odsto odraslih kupa ili tušira tri ili više puta nedeljno, da 73,8 odsto redovno pere ruke, po ulasku u kuću, pre jela i posle upotrebe toaleta, a svega 40,7 odsto redovno pere zube - više od jednom dnevno, rekao je dr Pajić.

On je istakao da je situacija nešto povoljnija kada su u pitanju deca i omladina od sedam do 19 godina. U tom uzrastu, njih 61,9 odsto se kupa ili tušira četiri ili više puta nedeljno, 75,7 odsto redovno pere ruke, a 56,7 odsto pere redovno zube.

Foto: freedigitalphotos.net/Ambro