Isticanje kalorija bez rezultata

Rezultati do kojih su došli profesori sa Njujorškog univerziteta i Jejla prateći ponašanje ljudi u lancima brze hrane: Mekdonalds, Vendis, Burger king i KFC u predgrađima Njujorka, gde je i najveća stopa gojaznih ljudi, pokazali su da tek polovina mušterija obrati pažnju na kalorijsku vrednost obroka koji naruči.

Oko 28 procenata od onih koji su obratili pažnju na kalorijsku vrednost obroka je izjavilo da je ta informacija imala uticaja na ono što su naručili, dok je devet od 10 njih reklo da je zbog toga izabralo "zdraviji" obrok.

Međutim, kada su pregledali narudžbine, istraživači su zaključili da su ljudi naručivali nešto kaloričnije obroke otkako je stupio na snagu zakon o obaveznom isticanju kalorijske vrednosti hrane, nego pre jula 2008. kada nije postojala takva obaveza.

"To nam pokazuje da etikete nisu dovoljne", izjavio je za "Njujork tajms" Brajan Elbel, asistent na Medicinskom fakultetu Njujorškog unverzitetai vodeći autor studije.

Njujork je prvi uveo obavezu isticanja kalorijske vrednosti namirnica u restoranima. Po ugledu na njega to su kasnije učinili Kalifornija, Sijetl i drugi.

Ciljna grupa studije bili su siromašni crnci i hispano Amerikanci koji se hrane u lancima brze hrane u južnom Bronksu, Bruklinu, Harlemu, Vašington hajtsu i Rokavejsu u Kvinsu. Kontrolna grupa bila je identična populacija u Njuarku, u kojoj nije obavezno isticanje kalorijske vrednosti obroka.

Izabrane su upravo te lokacije jer u tim delovima grada živi veći broj pripadnika manjina sa prekomenrom težinom i dijabetesom.

Istraživači su sakupili oko 1.100 računa, dve nedelje pre stupanja zakona na snagu i četiri nedelje posle njegovog uvođenja i došli do poražavajućih rezultata.

Mušterije u Njujorku su nakon uvođenja zakona naručivali hranu koja je imala veću kalorijsku vrednost nego pre stupanja zakona na snagu, dok su mušterije u Njuarku naručivale hranu identične kalorijske vrednosti.

Viliam Mičel iz Kvinsa, koji je bio u Harlemu na razgovoru za posao naručio je dva čizburgera koji imaju oko 600 kalorija za dva dolara. Na pitanje da li je proverio koliko kalorija će uneti u organizam odgovorio je: "Jeftino je, pa to kupujem. Tražim najjeftiniji obrok koji mogu da pronađem".

Tameika Kotes, koja radi u prodavnici suvenira u katedarali Svetog Patrika je naručila big mek - 540 kalorija, veliko pakovanje pomfrita - 500 kalorija i veliku čašu sprajta - 310 kalorija.

"Baš me briga. Znam da ne bih trebalo (to da jedem) jer sam već prevelika", rekla je smejući se.

Zdravstveni eksperti ističu da je veoma teško promeniti životne navike, ali da to ipak nije razlog da se odbaci ideja o isticanju kalorijske vrednosti namirnica.

Novac igra presudnu ulogu - ljudi koji malo zarađuju traže jeftinu hranu, a jeftino je masno, slatko i goji, dok je zdrava ishrana skupa. Međutim, svaki put kada ljudi pomisle da bi trebalo da pojedu nešto zdravije - naprave korak napred, složni su nutricionisti i ističu da će možda naredni put to zaista i učiniti.

Izvor: I. Rupić, Tanjug.