Menopauza – sve što bi žene trebalo da znaju

Ovo se događa kada jajnici postepeno smanjuju proizvodnju hormona estrogena i progesterona, a menopauza obično nastupa između 45. i 55. godine života žene.

Kako definišemo menopauzu

Menopauza se definiše kao prirodan proces u životu žene kada prestaje menstrualni ciklus i sposobnost za rađanje. Obično se javlja nakon što žena prođe kroz fazu perimenopauze, koja može trajati nekoliko godina, i karakteriše se fluktuacijama u menstrualnom ciklusu i smanjenjem produkcije hormona.

Menopauza se dijagnostikuje kada žena nije imala menstruaciju u periodu od 12 meseci, a to se najčešće dešava između 45. i 55. godine života.

Ova faza u životu žene može dovesti do niza simptoma, uključujući valunge, promene raspoloženja i suvoću vagine, ali postoje efikasne opcije lečenja koje mogu pomoći u ublažavanju ovih simptoma.

Menopauza – simptomi

Simptomi menopauze mogu biti različiti za svaku ženu, ali najčešći su valunzi, noćno znojenje, promene raspoloženja, suvoća vagine i smanjenje libida. Žene takođe mogu iskusiti poteškoće sa spavanjem, umor, gubitak kose, suvu kožu i vaginalnu nelagodu ili bol tokom seksa.

Ovi simptomi mogu biti izazvani smanjenjem proizvodnje estrogena i drugih hormona tokom menopauze, ali takođe mogu biti povezani sa drugim faktorima poput stresa i godina života.

Uprkos tome što se menopauza često doživljava kao negativan proces, postoje efikasne opcije lečenja koje mogu pomoći u ublažavanju simptoma i poboljšanju kvaliteta života tokom ove faze u životu žene.

Menopauza u 45. godini

Do menopauze može doći u 45. godini, mada je uobičajeniji raspon između 45. i 55. godine. Raniji ulazak u menopauzu se naziva "rana menopauza", a obično se dešava kada jajnici prestanu uobičajeno da funkcionišu i proizvode hormone.

Razlozi za ovaj rani ulazak u menopauzu mogu biti nasledni faktori, hirurško uklanjanje jajnika, hemioterapija ili radioterapija, autoimune bolesti, kao što su lupus i hipertireoidizam.

Žene koje ulaze u menopauzu pre 45. godine mogu biti izložene povećanom riziku od osteoporoze, srčanih oboljenja i drugih zdravstvenih problema. Stoga, ženama koje osećaju neobične simptome u vezi sa svojim menstrualnim ciklusom savetuje se da se konsultuju sa svojim lekarom.

Rana menopauza – simptomi

Simptomi rane menopauze mogu biti slični simptomima prirodne menopauze, ali se dešavaju kod žena koje ulaze u menopauzu pre 40. godine.

Ovi simptomi mogu uključivati nesvakidašnje promene menstrualnog ciklusa, neraspoloženje, anksioznost i depresiju. Važno je da žene koje osećaju neobične simptome razgovaraju sa svojim lekarom kako bi se utvrdio uzrok i pružila potrebna terapija.

U nekim slučajevima, lečenje može pomoći u ublažavanju simptoma i smanjenju rizika od zdravstvenih problema povezanih sa ranom menopauzom.

FSH hormon i menopauza

FSH odnosno folikul stimulišući hormon je jedan od glavnih hormona koji su uključeni u regulaciju ženskog reproduktivnog sistema.

Tokom menopauze, nivo estrogena i drugih hormona počinje da se smanjuje, što dovodi do povećanja nivoa FSH-a u krvi. Ovo se dešava jer FSH pokušava da stimuliše jajnike da proizvode estrogen, ali to ne uspeva jer jajnici postaju manje aktivni.

Stoga, visok nivo FSH-a u krvi obično ukazuje na početak menopauze. Osim toga, testiranje nivoa FSH-a može se koristiti za potvrđivanje menopauze kod žena koje su prekinule menstrualni ciklus.

Upravljanje nivoom FSH-a i drugim hormonima u menopauzi može pomoći u ublažavanju simptoma i poboljšanju kvaliteta života žene.

Da li su mogući valunzi, a da nije u pitanju menopauza?

Iako su valunzi najčešći simptom menopauze, mogu se javiti i kod drugih stanja koja nisu povezana sa menopauzom.

Na primer, valunzi mogu biti simptom nekih hormonalnih poremećaja, kao što je hipertireoidizam koji utiče na rad štitne žlezde.

Takođe, valunzi mogu biti povezani sa određenim lekovima, kao što su antidepresivi ili lekovi za smanjenje krvnog pritiska. Neke žene mogu doživeti valunge tokom trudnoće ili u periodu pre menstrualnog ciklusa.

Menopauza i polni odnosi

Menopauza može uticati na polne odnose na nekoliko načina. Smanjenje nivoa estrogena u telu može dovesti do smanjenja prirodne lubrikacije vagine, što može uzrokovati nelagodu ili bol tokom seksualne aktivnosti.

Takođe, smanjenje nivoa estrogena može uticati na elastičnost vagine i uzrokovati suvoću vagine, što može otežati seksualnu aktivnost i uzrokovati bol.

Pored toga, smanjenje nivoa estrogena može dovesti do smanjenja libida, odnosno seksualne želje i seksualne disfunkcije, što može uticati na kvalitet polnih odnosa. Ipak, postoje načini za upravljanje ovim simptomima, uključujući korišćenje lubrikanta, hormonsku terapiju i vežbe karličnog dna.

Klimaks i menopauza

Postoji razlika između klimaksa i menopauze. Klimaks, takođe poznat kao perimenopauza, označava period u životu žene koji se obično javlja nekoliko godina pre menopauze.

Tokom klimaksa, žensko telo se priprema za menopauzu, što obično rezultira smanjenjem proizvodnje estrogena, neredovnim menstrualnim ciklusima i simptomima kao što su valunzi, noćno znojenje i promene raspoloženja.

Menopauza se definiše kao prestanak menstrualnih ciklusa tokom najmanje 12 meseci, što ukazuje na kraj reproduktivnog perioda žene. Razlika između klimaksa i menopauze je u tome što se klimaks odnosi na period koji prethodi menopauzi, dok menopauza označava kraj menstrualnih ciklusa i završetak reproduktivnog perioda.

Veštačka menopauza

Veštačka menopauza je stanje koje se javlja kada se ženi hirurški uklone jajnici ili kada se podvrgne hemoterapiji ili radioterapiji. Uklanjanje jajnika ili radioterapija mogu dovesti do smanjenja nivoa estrogena u telu, što može uzrokovati simptome slične menopauzi.

Veštačka menopauza se obično javlja naglo, za razliku od prirodne menopauze koja se postepeno javlja tokom godina.

Ženama koje su podvrgnute veštačkoj menopauzi može biti preporučena hormonska terapija kako bi se ublažili simptomi i smanjio rizik od bolesti povezanih sa nedostatkom estrogena, poput osteoporoze i srčanih oboljenja.

Trudnoća u menopauzi i da li je moguća

Iako su trudnoća i menopauza dva suprotna kraja spektra reproduktivnog zdravlja žena, postoji nekoliko interesantnih sličnosti i povezanosti između ova dva stanja.

U većini slučajeva, menopauza znači kraj reproduktivnog perioda kod žena i obično se ne javlja ovulacija, što znači da nije moguća trudnoća. Međutim, u retkim slučajevima može doći do nepravilne ovulacije i menstruacije tokom menopauze, što može dovesti do trudnoće.

Stoga je važno da žene i dalje koriste kontracepciju dok ne prođe 12 meseci od poslednje menstruacije kako bi se izbegla mogućnost trudnoće u menopauzi.

Trudnoća u menopauzi – simptomi

Simptomi trudnoće u menopauzi su slični kao i kod trudnoće u reproduktivnom periodu, uključuju kašnjenje menstruacije, jutarnju mučninu, umor, promene raspoloženja i povećanje grudi.

Međutim, budući da se menopauza obično javlja u kasnijim godinama, simptomi trudnoće mogu biti pogrešno pripisani drugim zdravstvenim problemima.

Stoga, ako postoji sumnja na trudnoću u menopauzi, važno je uraditi test na trudnoću i konsultovati se sa lekarom.

Seks posle menopauze

Seksualni život se može nastaviti nakon menopauze. U stvari, mnoge žene doživljavaju poboljšanje u seksualnom životu jer više ne brinu o začeću i ne moraju da se bave problemima vezanim za menstruaciju. Međutim, nakon menopauze može doći do smanjenja libida i suvoće vagine, što može dovesti do bola tokom odnosa.

Postoje različite opcije za rešavanje ovih problema, uključujući korišćenje lubrikanta, hormonske terapije i drugih medicinskih tretmana.

Važno je da se sa partnerom otvoreno razgovara o seksualnom životu i da se potraži savet od lekara kako bi se pronašlo najbolje rešenje.

Ublažavanje simptoma menopauze

Simptomi menopauze mogu biti neugodni i uticati na kvalitet života, ali postoje načini da se ublaže. Prvo i najjednostavnije rešenje je da vodite zdrav životni stil, uključujući zdravu ishranu, vežbanje i izbegavanje loših navika.

Takođe, možete razmotriti upotrebu alternativnih terapija, poput fitoestrogena i biljnih suplemenata, kao i hormonske terapije koja se koristi za ublažavanje simptoma.

Takođe, važno je da redovno idete na preglede i razgovarate sa lekarom o bilo kakvim simptomima koje imate, kako biste mogli da dobijete pravu dijagnozu i najbolje moguće lečenje. Uz pravilan pristup i podršku, simptomi menopauze se mogu uspešno kontrolisati.

Prirodni lekovi za menopauzu

Postoji nekoliko prirodnih lekova koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma menopauze. Jedan od najpopularnijih lekova su fitoestrogeni, koji se nalaze u biljkama kao što su soja, crvena detelina i lan.

Ove biljke mogu pomoći u nadoknadi nedostatka estrogena u telu i ublažavanju valunga, suvoće vagine i drugih simptoma. Takođe, vitamini i minerali kao što su vitamin D, kalcijum i magnezijum mogu pomoći u održavanju zdravog skeleta. Drugi prirodni lekovi uključuju akupunkturu, jogu, meditaciju i druge tehnike opuštanja koje mogu pomoći u smanjenju stresa i poboljšanju opšteg zdravlja.