Kažnjavanje dece u školama utiče na njihovo mentalno zdravlje

Neki čak navode da često kažnjavanje, koje podrazumeva kazneni ostanak posle časova, izolaciju i izopštavanje đaka koji krše pravila, predstavlja "ništa manje od zlostavljanja dece", kako je Džonatan Rediford, nastavnik iz Samerseta, okarakterisao "nultu toleranciju".

On je naveo primer devojčice koja je razgovarala telefonom na času, svesna da to nije dozvoljeno, zbog čega je izbačena sa časa. Problem je u tome što je razgovarala sa majkom, pripadnicom britanske vojske, koja se nalazila u misiji u Iraku, i koju nije čula celih mesec dana.

"Takvo kažnjavanje nam neće pomoći da stvorimo jake i otporne ljude, pune samopouzdnja", zaključio je Rediford.

Učitelj iz Londona Majkl Holand ovakvu vrstu kažnjavanja nazvao je "okrutnom, viktorijanskom, kao iz vremena koje u svojim delima opisuje Čarls Dikens", piše Telegraf.

Početkom godine, direktor škole u Grejt Jarmutu Beri Smit, koji je postao poznat po zabrani da đaci sa neurednom frizurom dolaze u školu, uveo je potpunu zabranu žvakaćih guma u školi. Roditelji su se žalili da su deca koja su žvakala žvake bivala zatvarana u izolovanu prostoriju.

Pomalo bizarno zvuči i podatak da su đaci Trgovačke akademije u Bristolu bivali kažnjavani zbog cipela koje se nisu dovoljno sijale. Za kaznu bi morali da stoje mirno i gledaju u zidni sat. Roditelji su se žalili i da su neka kažnjena deca morala da nose trake oko vrata sa natpisom "Imam 24 sata da dovedem svoju uniformu u red".

Sekretar unije nastavnika Velike Britanije Ros Meknil kaže da se na prosvetne radnike vrši pritisak da primenjuju "rigidne sankcije i da kažnjavaju učenike kad god za to postoji njihovo loše ponašanje kao razlog, kao i da kaznene mere nekada podrazumevaju i gladovanje i da dovode decu do umora i anksioznosti".

"Nastavnici su veoma zabrinuti zbog stepena anksioznosti kod dece, samopovređivanja i nezadovoljstva do koga sve to dovodi", kaže Meknil.