"Tuberkuloza ima ljudsko poreklo"

Ova tvrdnja naučnika je u totalnoj suprotnosti sa opšte prihvaćenim mišljenjem da tuberkuloza potiče od životinja od pre 10.000 godina, a da se kasnije proširila i na ljude.

Studija je objavljena u žurnalu Nature Genetics i naglašava vrlo jaku vezu između evolucione istorije ljudske vrste i ove teške bolesti od koje godišnje umire preko milion ljudi u svetu.

Ranija istraživanja su pokazala da je ljudska tuberkuloza nastala pre 10.000 godina u Africi u tranzitnom periodu neolita, kada je ljudska populacija počela da se bavi poljoprivredom koja će kasnije postati dominantan način obezbeđivanja hrane.

Istraživači su kombinovali geografske i genetske podatke 259 sojeva tuberkuloze kako bi rekonstrusali istoriju bolesti i uporedili je sa poreklom ljudi u Africi.

"Otkrili smo da su osnovne, bazalne vrste ljudske tuberkuloze nastale na istom mestu u Africi oko 60.000 godina ranije nego što se do sada mislilo, a to nam daje ozbilju osnovu za hipotezu da je tuberkuloza zapravo nastala prvo u ljudima, a tek onda se proširila na životinje" rekao je profesor Sebastijan Ganju sa Švajcarskog Instituta za tropske bolesti i javno zdravlje.

Osnovno pitanje na koje naučnici moraju da odgovore i tako potvrde svoje pretpostavke je kako je tuberkuloza mogla da opstane u tako maloj grupi ljudi čitavih 60.000 godina.

Izrazita karakteristika tuberkuloze, što nije odlika ostalih bolesti, je da ljudi mogu biti inficirani godinama pre nego što se pojave pravi simptomi bolesti, a bolest je u stanju da se vrati i nakon delimičnig ili potpunog izlečenja posle određenog vremenskog perioda.

Upravo ove karakteristike bolesti drže naučnike u uverenju da je njihova pretpostavka tačna i objašnjavaju im kako se tuberkuloza održala desetinama hiljada godina.

"Nije bilo potrebno da bolesne ljude tada ubijaju ukoliko ih je zaraženo svega nekoliko, a kada je ljudska populacija počela da se širi za vreme tranzicije u neolitu, tuberkuloza je postala mnogo aktivnija jer je bilo više potencijalnih nosilaca zaraze", objašnjava Sebastijan Ganju.

Sledeći važan korak naučnika biće da na osnovu genetskih informacija razotkriju mehanizam aktivacije i deaktivacije bolesti.

Tuberkuloza, uprkos sve efikasnijem lečenju i dalje predstavlja ozbiljnu zdravstvenu globalnu pretnju. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u 2011. godini od ove bolesti je umrlo 1, 4 miliona ljudi.