Evo koliko sati dnevno bi najviše trebalo da sedimo

Prosečan radnik danas provede 10 sati sedeći. Većinu na poslu, ispred kompjutera (gde često čak i jedemo), a zatim kod kuće ispred televizije ili, opet, kompjutera.

Medicinska istraživanja već duže vreme upozoravaju na to koje su sve štetne strane produženog sedenja: raste rizik od pojave srčanih bolesti, dijabetesa, gojaznosti, karcinoma, depresije, ali i mišićnih i zglobnih problema.

Neki naučnici čak tvrde da su stolice u kancelarijama pogubnije za vaše zdravlje od pušenja i da indirektno ubijaju više ljudi od virusa HIV-a. A čak ni vežbanje pre i posle radnog vremena neće ublažiti štetna dejstva sedenja na poslu.

Ali stručnjaci su sada došli do zvaničnog odgovora na pitanje koliko bi vremena trebalo da provedemo sedeći, a koliko stojeći, što bi moglo drastično da utiče na naše poslovne navike.

Naime, prema poslednjem izveštaju stručnjaka, objavljenom u britanskom časopisu za sportsku medicinu, trebalo bi da počnemo da stojimo, krećemo se i pravimo pauze bar dva od osam sati koje provedemo na poslu.

Ali to nije sve.

Zatim bi postepeno trebalo da produžavamo vreme provedeno na nogama, sve dok ne provedemo barem pola radnog vremena, tj. četiri sata, stojeći.

"Budući da se cela naša kultura zasniva na sedenju, uvek pitamo druge da li im je udobno i da li žele sednu, tako da znamo da imamo mnogo posla pred sobom", izjavio je Gevin Bredli, direktor međunarodne organizacije “Active Working” koja se zalaže za smanjenje preteranog sedenja.

"Naš prvi zadatak je da podstaknemo ljude da provedu dva sata na poslu ne sedeći. Nije bitno kako ćete to postići, važno je samo da se dignete", upozorava Bredli.

Dakle, ako razgovarate telefonom - ustanite, kad ste na sastanku - stojite, ako treba nešto da kažete kolegi - idite do njega i stojeći mu to recite umesto da mu se javite putem četa. Koristite stepenice umesto lifta, za početak makar kad silazite. Idite na ručak, nemojte ga pojesti ispred kompjutera.

"Metabolizam se usporava 90 odsto nakon 30 minuta sedenja. Enzimi koji prenose loše masti iz vaših arterija u mišiće, gde sagorevaju, usporeno se kreću. Mišići gornjeg dela tela su vam 'isključeni'. A nakon dva sata, dobar holesterol opada za 20 odsto. Ako se dignete samo na pet minuta, već ćete poboljšati situaciju i pokrenuti različite aktivnosti u organizmu. To su toliko jednostavne stvari da su gotovo glupe", ističe Bredli.

Naučnici su i ranije znali za povezanost neaktivnosti s višim stupnjem bolesti i smrtnosti, a to su pokazala istraživanja u kojima su učestvovali vozači autobusa i poštari koji su radili u kancelariji još 1950-ih godina. Novija istraživanja, nažalost, donosila su sve lošije prognoze.

Danas živimo sedentarnim načinom života, pa Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je čak 95 odrasle populacije nedovoljno aktivno, i čak ne ispunjava ni minimalne uslove da se pet puta nedeljno bavi umerenom do intenzivnom fizičkom aktivnošću.