Autizam je moguće prerasti?

Kada je Džoš Tutin imao tri godine, lekari su njegovoj majci saopštili da on pati od vrlo ozbiljnog autizma zbog kog nikada neće moći da se poveže sa drugim ljudima. Međutim, danas je ovaj dečak iz Bristola bistro, zadovoljno dete koje pohađa običnu školu.

Da li je on prerastao autizam? Nova istraživanja pokazuju da je to ne samo moguće, nego i uobičajeno.

Nova studija objavljena u uglednom žurnalu “Pedijatrija” pokazala je da čak jedna trećina dece sa autizmom u starijem dobu ne pokazuje simptome tog poremećaja.

Tako nešto je delovalo neverovatno za Džošove roditelje, jer je on u prvim godinama života bio izuzetno zatvoreno dete i mislili su da nikada neće moći da razvije prava osećanja.

Takođe, lekari su sumnjali da neće moći da pohađa standardnu školu, ali je njegov otac odbacio takve projekcije.

Kasnije se ispostavilo da Džoš može sasvim normalno da funkcioniše i prati nastavu.

Njegova transformacija od deteta koje je u budnom stanju neprekidno vrištalo do umiljatog dečaka zainteresovanog za svet oko sebe nije jedinstvena.

Naime, istraživači su ispitali 1.366 roditelja dece uzrasta do 17 godina koji su ranije imali dijagnostikovan autizam.

Od njih, 453 roditelja reklo je da njihova deca više nemaju simptome tog poremećaja i da su ih prerasli oko sedme godine života.

Vođa istraživanja dr Endrju Cimerman sa Opšte dečje bolnice u Masačusetsu smatra da bi takva otkrića mogla biti posledica i loših dijagnoza.

Međutim, on ne poriče činjenicu da se veliki broj dece zaista neobjašnjivo oporavi od vrlo ozbiljnih simptoma autizma.

To je potkrepljeno i ranijom studijom koja je pokazala da autizam “preraste” tri do 25 odsto dece.

Neki stručnjaci smatraju da je reč o promenama koje se u mozgu dešavaju kao posledica učenja.

Možda je upravo to ono što je malom Džošu pomoglo da tako drastično napreduje.

Naime, njegova majka svira klavir, a to je jedna od retkih aktivnosti koje zahtevaju istovremeno funkcionisanje obe hemisfere mozga.

Pošto je u nekom magazinu pročitala da je autizam posledica slabe povezanosti između hemisfera, odlučila je da sina upiše na časove klavira, nadajući se da će to poboljšati komunikaciju između određenih delova njegovog mozga.

Takođe, ona je uporno vežbala s njim, jer je imao problema sa koordinacijom pokreta.

Ona posle svega kaže da je svesna da će Džoš čitavog života biti “drugačiji”, ali da se njen trud već do sad isplatio.

Autizam je razvojni poremećaj koji utiče na sposobnost dece da komuniciraju i povežu se s drugim ljudima.

Deca rođena s ovim poremećajem su povučena, tiha, nesposobna da održe kontakt očima i sklona nemirnom snu i frasu.

Mnogi nikada ne budu spremni da pohađaju redovnu školu i potrebna im je celodnevna nega.