Da li je ovo najrealističnija dijeta za mršavljenje do sada?

Dr Dejvid Ludvig, stručnjak za nutricionizam i gojaznost na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard, osmislio je plan ishrane koji je predstavio u svojoj knjizi “Always Hungry?”.

Program počinje dvonedeljnim “zauzdavanjem želje” za određenim namirnicama, a tokom tog perioda treba da se suzdržite od svih žitarica, prerađenog šećera, skrobastog povrća, alkohola i veštačkih zaslađivača.

Mahunarke, povrće i voće (do tri voćke dnevno) su dozvoljeni. Svaki obrok treba da sadrži porciju proteina (meso, jaja, sir ili jogurt) i masnoće (maslinovo ulje, avokado, orašasti plodovi).

U ovoj fazi oko polovine unetih kalorija u toku dana treba da čine one iz masti.

Tokom druge i treće faze žitarice se postepeno uvode, ali one neprerađene, poput kinoe i ovsa.

U drugoj fazi je dozvoljeno i skrobasto povrće, poput bundeve, ali ne i krompir. U trećoj fazi je mnogo opuštenije, ali se preporučuje da svako nađe idealnu količinu ugljenih hidrata i šećera koju njihovo telo toleriše.

Do kraja programa, oko 40 odsto kalorija treba da potiče od masti, 40 odsto iz ugljenih hidrata i 20 odsto od proteina.

Ludvig tvrdi da je plan sastavio na osnovu obimnog istraživanja, ali i ispitujući ostale studije o tome zašto se gojimo i kako mršavimo.

Njegovo objašnjenje je sledeće: kada jedemo ugljene hidrate poput hleba i keksa, nivo insulina u našem telu skače. Naše masne ćelije upijaju kalorije i zadržavaju ih, zbog čega ih nema dovoljno u krvi, a naš mozak i dalje misli da telo gladuje.

Pošto je jedan od najbržih načina da unesemo kalorije u krv taj da jedemo proste prerađene ugljene hidrate, unećemo ih i onda ćemo ponovo biti gladni.

To je začarani krug, kaže Ludvig, koji vodi do usporenog metabolizma i gojaznosti.

On kaže da je uloga prve faze dijete da “ponovo trenira naše masne ćelije” da puštaju kalorije koje skladište, kako bi telo moglo da “shvati” kada je zaista gladno.

Ludvig kaže da se to dešava kada se prosti ugljeni hidrati zamene mastima.

“Tako se snižava nivo insulina i umiruje hronično zapaljenje, a masne ćelije prestaju da uzimaju toliko kalorija i prepuštaju ih telu. Glad prirodno opada, metabolizam se ubrzava i počinjete da gubite kilograme tako što sarađujete s vašim telom, umesto da idete protiv njega”, kaže Ludvig.

On tvrdi da su ispitanici koji su učestvovali u njegovoj studiji zaista manje čeznuli za ugljenim hidratima u trećoj fazi dijete. Takođe, on predlaže redovne šetnje, čiji cilj ne treba da bude “fizička aktivnost” kao takva, nego uživanje.

Ludvig je i protiv brojanja kalorija i smatra da ljudi treba da jedu kad su gladni.