Srbiji treba stroža primena Zakona protiv pušenja

Od usvajanja Zakona u Srbiji i ograničenja mogućnosti pušenja na javnim mestima, porastao je procenat stanovnika koji su smanjili broj cigareta i sve je manje stanovnika koji su na radnim mestima i u školama izloženi duvanskom dimu.

Kancelarija za prevenciju pušenja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” zajedno sa Komisijom za prevenciju upotrebe duvana i drugim partnerima obeležiće 31. januar Nacionalni dan bez duvanskog dima, nizom aktivnosti.

Od 28. januara do 2. februara u galeriji „Ozon” biće otvorena izložba pobedničkih radova sa likovnog konkursa „Gradovi bez duvanskog dima”. „U okviru kampanje organizovaće se brojne promotivne aktivnosti u celoj Srbiji, emitovaće se edukativni TV spotovi i javnost će biti upoznata sa konceptom zdravih gradova”, izjavila je dr Biljana Kilibarda, šef Kancelarije za prevenciju pušenja.

Stotine gradova u svetu uspešno sprovodi zakone kojima se zabranjuje pušenje u svim zatvorenim javnim i radnim mestima, a među ovim gradovima su i Njujork, Meksiko Siti i Buenos Ajres.

Jedna od mera zaštite zdravlja stanovništva koju treba da primeni svaka gradska uprava, trebalo bi da bude univerzalna i sveobuhvatna zaštita stanovnika od izloženosti duvanskom dimu.

Samo okruženje 100 odsto bez duvanskog dima može da zaštiti ljude od štetnog dejstva sastojaka duvanskog dima. Posebne prostorije za pušenje, čak i kada imaju svoju ventilaciju, nisu efikasno rešenje.

„Grad bez duvanskog dima” je grad koji je usvojio i sproveo zakone kojima se zabranjuje pušenje u zatvorenim prostorima, radnim mestima, svim zatvorenim javnim mestima i javnom prevozu, bez ili sa veoma malo izuzetaka.

Ne postoje naučni dokazi koji potvrđuju negativan ekonomski uticaj zakona koji zabranjuju pušenje na javnim i radnim mestima. Naučnici su otkrili da ovakvi zakoni imaju neutralan ili pozitivan uticaj na poslovanje, uključujući i one koji posluju u ugostiteljstvu.

U Srbiji jedna trećina odraslog stanovništva puši, dok je 41 odsto šesnaestogodišnjaka popušilo bar jednu cigaretu. Problem pušenja i izloženosti duvanskom dimu prepoznat u našoj zemlji kao najznačajniji faktor za nastanak mnogih bolesti.

Globalno, 12 odsto svih smrtnih slučajeva među odraslima starijim od 30 godina povezano je sa upotrebom i izlaganjem duvanskom dimu. Statistika kaže da više od pet miliona ljudi godišnje strada od posledica upotrebe duvana, a procenjuje se da će se ovaj broj povećati do 2030. godine na osam miliona godišnje.