Prostata propada od 25.

Bolesti prostate nisu više rezervisane samo za starije muškarce. Od 25. godine, kada ova muška žlezda veličine kestena počinje prirodno da se uvećava, počinju da se javljaju i različite tegobe: najpre infekcije, kasnije benigna uvećanja, a kod starijih pacijenata i tumori.

Benigno uvećanje prostate javlja se kod trećine muškaraca starijih od šezdeset godina. Nastaje kao posledica nedostatka muškog hormona testosterona, zbog hroničnih infekcija, ali je i prirodna posledica starenja muškarca.

Ipak, neće se kod svih muškaraca pojaviti tegobe zbog uvećanja prostate. To, prema rečima dr Svetomira Dragićevića, urologa Klinike za urologiju KCS, znači da muškarci koji imaju uvećanu prostatu, ali nemaju tegoba u donjem delu urinarnog trakta, ni drugih opstruktivnih tegoba, ne moraju da se leče:

Učestalo mokrenje, noćno mokrenje, otežano izmokravanje, istanjen mlaz urina koji se ponekad prekida u toku mokrenja, osećaj nepotpunog izmokravanja, sigurni su simptomi koji ukazuju na benigno uvećanje prostate.

Ako pacijent nema izraženih smetnji, savetuje mu se dijetetsko higijenski režim, i kontrola na šest meseci. To podrazumeva izbegavanje dugog sedenja i prehlade, a ishrana treba da bude tečna.

Prema rečima dr Dragićevića, ukoliko se tegobe s vremenom pojačaju, ako pacijent počinje da mokri dva do tri puta noću, ili mu se javlja osećaj da se nije izmokrio do kraja, primenjuje se terapija koja se sastoji od kombinacije dva leka.

Pod nož idu oni koji imaju izražene simptome donjeg urinarnog trakta, oni kod kojih je došlo do potpunog zastoja urina, ili ako i pored terapije nema poboljšanja.

Isti simptomi se javljaju i kod karcinoma prostate. Prema najnovijim epidemiološkim podacima, karcinom prostate javlja se sve ranije, već u četrdesetim godinama.

"S obzirom na to da se životni vek produžava, možemo reći da se kod gotovo polovine muškaraca starijih od 70 godina mogu ustanoviti barem mikroskopski tumori prostate. A, čak 70 do 90 procenata muškaraca starijih od 80 godina ima ovakve promene prostate", objašnjava dr Dragićević.

Karcinom prostate, drugi po učestalosti u muškoj populaciji, specifičan je po tome što sporo napreduje u odnosu na druge karcinome i zbog te karakteristike ostaje nekada i duže vremena klinični neotkriven. Ovako visoka učestalost klinički neprimetnih ili slučajno otkrivenih malignih bolesti jedinstvena je karakteristika karcinoma prostate.

U zavisnosti od intenziteta tegoba postoji nekoliko vidova lečenja karcinoma prostate: operativno (klasična operacija, laparoskopska i robot-asistirana), i neoperativno (hormonska i zračna terapija).

Laparoskopsko uklanjanje prostate od pre nekoliko meseci obavlja se i na Urološkoj klinici Kliničkog centra, o trošku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

"Do sada smo operisali desetak pacijenata, a za godinu dana broj muškaraca kojima ćemo zbrinuti na ovaj način biće oko 150", objašnjava dr Dragićević.

Prema rečima dr Dejana Đorđevića, laparoskopska operacija obavlja se isključivo kod karcinoma prostate, i to u slučajevima kada karcinom nije zahvatio okolne organe.

"Iako traje duže od klasične operacije, prednosti ovog zahvata su što nema klasičnog reza, krvarenje je manje, manja je potrošnja analgetika, a oporavak pacijenta je kraći, u proseku sedam dana. Nije zanemarljivo ni to da je postoperativni ožiljak bitno manji", objašnjava dr Đorđević.

Ova tehnički veoma zahtevna intervencija, obavlja se kroz pet otvora veličine jednog centimetra, u koje se ubacuju instrumenti pomoću kojih se izvodi operacija. Hirurg nema dodir sa organima, a ceo proces prati se na ekranu. Zbog uvećane slike na monitoru, zahvat je precizniji.

Doktor Ivan Vuković naglašava da su impotencija i nevoljno mokrenje, kao najčešći neželjeni efekti posle klasične operacije, u velikom procentu smanjeni nakon laparoskopske intervencije:

"Kontinencija bolesnika i erektilna funkcija posle operacije bolje su nego kod otvorenih hirurških zahvata, što je posebno važno za mlađe seksualno aktivne pacijente", kaže dr Vuković.

Intervenciji bez noža mogu da budu podvrgnuti pacijenti dobrog opšteg zdravlja, koji nisu srčani bolesnici, a za razliku od klasičnih operacija, laparoskopskom metodom lakše se operišu i gojazni pacijenti.