Sunčanje i koža - Kako na sunce?

Tokom evolucije ljudi bele puti živeli su u krajevima sa manjim intenzitetom sunčeve svetlosti, pa je manje pigmenta u koži bilo potrebno za zaštitu od štetnih efekata UV zračenja i istovremeno za dovoljnu sintezu vitamina D u koži. Međutim, u dvadesetom veku, 20-tih i 30-tih godina ponašanje ljudi se naglo menja, a zabluda da je sunčanje korisno za zdravlje potiče iz tog perioda kada je postojao značajan broj obolelih od rahitisa usled pothranjenosti, te je sunčanje savetovano u prevenciji ovog deficita vitamina D. Od tada je počeo trend “vraćanja prirodi”, odlaska na plažu i sunčanja u cilju postizanja tamnog tena, koji je tako postao simbol zdravlja i lepote.

Istina je, međutim, da se ljudi bele puti nikada ranije u evoluciji nisu izlagali suncu u tolikoj meri kao danas, te njihova koža nije spremna za tu količinu UV zračenja. Taman ten nastao sunčanjem, je zapravo znak oštećenja kože, jer se stvara oštećenjem DNK (genetskog materijala) kože što indukuje produkciju melanina koji kožu treba da zaštiti od daljih oštećenja.

Ovaj trend sunčanja u cilju postizanja tamnog tena je delom uzrokovao u poslednjih nekoliko decenija porast incidence raka kože i porast dijagnostikovnog melanoma, jednog od najzloćudnijeg kancera čoveka, koji nastaje na terenu ranije prisutnih mladeža ili kao potpuno nov tumor koji liči na mladež. Postalo je jasno u prethodne dve decenije da je UV zračenje odgovorno za ubrzano starenje kože, a zaštita od sunca tokom cele godine je osnov za usporavanje znakova starenja na koži. Na žalost, kriterijume lepote i uvrežena mišljenja teško je menjati, i proći će ponovo decenije dok se ne usvoje ova nova saznanja i adekvatnom ponašanju tokom izlaganja suncu.

Ovde iznosimo nekoliko istina i zabluda o izlaganju suncu i zaštiti od sunca.

Sunčanje izaziva pojavu mladeža.

Da. Mladeži (nevusi) mogu biti urođeni ili stečeni. Stečeni nevusi počinju da se pojavljuju između 6. i 12. meseca života i broj im se povećava sve do 9. ili 14. godine života, s tim da najveću gustinu nevusi dostižu ranije u detinjstvu u geografskim područjima s većim stepenom insolacije. U detinjstvu, broj stečenih nevusa povećava se sa uzrastom, veći je kod dečaka, kod dece sa slabom podnošljivošću sunčevog zračenja, prisustvom pega, sa podacima o težim opekotinama od sunca i odmorima u toplim, sunčanim predelima ili na moru. Takođe, osobe crne rase imaju manje nevusa nego belci. Dakle, može se zaključiti da je rano izlaganje suncu veoma važan činilac u nastanku mladeža, kao i da je broj stečenih mladeža povezan sa ukupnim stepenom izlaganja suncu pre 12. godine života i dve ili više epizoda bolnih opekotina od sunca.

Ako se ipak sunčamo, možemo biti bezbedni ako mladeže pokrijemo ili premažemo zaštitnom kremom.

Ne. Izlaganje kože suncu ili veštačkim izvorima UV zračenja je u svakom slučaju štetno sem kada je to u određenim slučajevima indikovao vaš lekar. Melanom, maligni tumor kože koji ima nepredvidivo ponašanje zbog čega ima „lošu reputaciju“, javlja se u 70% slučajeva na ranije neizmenjenoj koži, a samo u 30% slučajeva na prethodno prisutnom mladežu. Zbog toga pokrivanje mladeža neće mnogo da pomogne, neophodna je zaštita celokupne kože.

Da bi se zaštitili od sunca, najvažnije je da koristimo kremu sa visokim zaštitnim faktorom SPF.

Ne. Najvažnije u zaštiti od sunca je NEIZLAGANJE suncu. Dakle, najvažnije je ne boraviti napolju direktno izloženi suncu (plaža, selo, grad svejedno) između 11-17 h, u nekim krajevima i od 10 h ujutro. U ovom periodu treba se skloniti u hladovinu, imajući u vidu da suncobran ne štiti efikasno od UV zračenja (već samo od toplote, tj. Infracrvenog zračenja). Na drugom mestu po značaju je zaštitna odeća - biti obučen u vreme visokog nivoa zračenja, ako je izlaganje višesatno obavezno je nošenje dugih rukava i dugih nogavica od laganih materijala (onako kako to tradicionalno rade ljudi koji žive na selu i bave se poljoprivredom ili onako kako to rade beduini u pustinji) – šešir širokog oboda i naočare za sunce su obavezni (katarakta tj. zamućenje očnog sočiva je takođe posledica UVA zračenja). Tek na trećem mestu, za otkriven delove tela (lice, ruke, potkolencie, stopala) potreban je upotreba zaštitne kreme sa faktorom najmanje 30 UVA+UVB leti, a ova krema mora se iznova nanositi svakih 1-2 h zbog toga što se spira znojenjem, tokom plivanja i sl.

Sunčanje u solarijumu treba koristiti za pripremu kože za sunčanje na moru.

Ne. Tamnjenje kože izazvano ponavljanim izlaganjima UVA zračenju u solarijumima minimalno štiti kožu od kasnijeg izlaganja UV zračenju, a njihovim dugotrajnim korišćenjem nastaju oštećenja kože karakteristična za starenje kože izazvano UV zračenjem (engl. photoaging) i povećava se rizik za nastanak karcinoma kože i melanoma. Takođe, spektar zračenja u solarijumima nije uvek i redovno kontrolisan, pa se može desiti da postoji i UVB zračenje ili čak UVC zračenje kod starih i nekontrolisanih aparata. U Americi su u upotrebi samo oni aparati koji imaju ograničeno vreme izlaganja po 1 tretmanu, i ograničene snage zračenja. U nekim zemljama postoji inicijativa i za potpunu zabranu upotrebu solarijuma. Neophodna je kontinuirana edukacija, posebno mlađe populacije, o štetnosti izlaganja suncu ili poseti solarijumima.

Ukoliko primetimo mladež koji je nov, ili je promenio oblik, boju, veličinu ili se izdigao moramo se javiti dermatologu radi pregleda.

Da. Koristan algoritam za procenu «sumnjivih mladeža» je tzv. ABCDE pravilo koje uključuje nalaz asimetrije promene (engl. Asymmetry), nepravilnost ivice (engl. Border), prisustvo više boja (engl. Color), prečnika većeg od 6 mm (engl. Diameter) i uvećanje ili uzdignuće od površine (engl. Elevation ili Enlargement; Evolution). Na zložudnu promenu može upućivati i krvarenje, ranica, krasta, crvenilo, bolnost ili svrab. Ukoliko osoba ili njen partner primeti da se određena promena na koži uvećala ili promenila potrebno je da se javi svom dermatologu koji će proceniti značaj postojećih promena i predložiti dalja ispitivanja.

Sunčanje povoljno utiče na mladalačke akne, a koža postaje lepša i «čistija»

Ne. Tačno je da sunčanje privremeno smanji upalne gnojanice na licu, a taman ten kozmetski prikriva crvenilo akni, ali sunčanjem koža zadebljava, i to dovodi do pogoršanja akni posle boravka na moru ili drugog izlaganja UV zračenju. Zato se sunčanje i izlaganje UV zračenju u solarijumima ne može i ne sme preporučiti u lečenju akni, posbno ako se imaju u vidu kakve rizike nosi takov izlaganje.

Sunčanjem koža postaje lepša i privlačnija.

Ne. Teško je uticati na kriterijume lepote, ali kriterijum tamnog tena kao privlačnog postoji tek unazad 50 godina. Pre samo 100 godina bela put bila je znak visokog staleža, dok osobe koje su morale da rade napolju to nisu mogle da sakriju jer se to na koži vidi (cutis agricolae – koža zemljoradnika). I danas na Dalekom Istoku, žene nose rukavice i suncobrane leti da im koža ne bi potamnela, jer je to jedan od kriterijuma lepote, a potrošnja krema za izbeljivanje kože je daleko veća nego u zapadnim zemljama. Kod žena bele rase koje se redovno izlažu UV zračenju sunčanjem ili u solarijumima, koža već oko tridesete godine dobija sitne bore oko očiju i na čelu, a posle 35. godine se javljaju duboke bore oko usana i oko očiju, a na koži se pojavljuju sunčane pege, tamne mrlje, bradavičasti izraštaji (seboroične i aktinične bradavice), crveni čvorići (hemangiomi) i razne druge promene koje narušavaju izgled. To dalje navodi osobe da se još više sunčaju, da bi ujednačili ten, ali to samo dovodi do daljih oštećenja. Prirodnu belu put treba čuvati jer je zapravo ona znak zdrave kože, ukupnog zdravlja i vođenja računa o sebi.

Decu treba izlagati suncu zbog sprečavanja rahitisa.

Ne. Rahitis je bio učestao u periodu za vreme i između I i II svetskog rata, kada je siromaštvo i pothranjenost bila veoma česta, te se vitamin D nije unosio u dovoljnim količinama. U današnje vreme, vitamin D se u vidu suplementa koristi u ishrani dece u prvoj godini života prema preporuci pedijatara a zatim ga ima u dovoljnim količinama u svakodnevnoj ishrani. Sa druge strane, pojava opekotina od sunca (i to samo crvenila i bolnosti kože, čak i bez plikova) u detinjstvu je direktno povezana sa pojavom većeg broja mladeža i sa povećanjem rizika za nastanak karcinoma kože i melanoma u odrasloj dobi. U detinjstvu se stiče rizik za nastanak raka kože i tada je neophopdna najveća zaštita. Decu do prve godine života ne treba izlagati sunčevim zracima i ne treba im nanositi kreme za zaštitu od sunca. Ukoliko je boravka na suncu neizbežan treba nanositi samo kreme sa fizičkim filterima (cink-oksid i titanijum-dioksid) bez hemijskih filtera. Kasnije, treba izbegavati direktan uticaj sunčevih zraka u periodu od 11 do 17 sati, a na kožu tela nanositi kreme za zaštitu od sunca s faktorom većim od 30. S obzirom na činjenicu da se i kod dece, mada veoma retko, može manifestovati melanom potrebno je redovno kontrolisanje već postojećih mladeža.

Saveti za zaštitu od sunca

• izbegavati nepotrebno izlaganje kože sunčevim zracima u periodu od 10 do 17 časova
• nošenje zaštitne odeće, šešira i naočara za sunce koje su nepropustljive za UV zračenje
• nanošenje krema za zaštitu od sunca
• samopregled kože
• pregled kože partnera i članova porodice
• izbaciti upotrebu solarijuma
• odlazak kod dermatologa jednom godišnje