Bolji lek protiv depresije

Američki istraživači tvrde da su pronašli način da predvide da li pacijentu više odgovaraju antidepresivi ili psihoterapija. Iako još nije u upotrebi, naučnici kažu da će snimanje ostrvskog korteksa depresivnih pacijenata pokazati doktorima koji je tretman najefektivniji, prenosi Dojče vele.

Ostrvski korteks ili insula se nalazi tik iznad uveta i poznat je po tome što utiče na emotivni život. Ovaj deo mozga je bio ključni element istraživanja koje je sprovedeno na Univerzitetu Emori u Atlanti u Džordžiji.

Prema ovoj studiji, na pacijente čija insula troši višak glukoze bolje utiče kognitivna bihejvioralna terapija, što je u stvari jedna vrsta psihoterapije. Kod pacijenata čija je insula manje aktivna, odnosno čija insula troši manje glukoze antidepresivi su bolji izbor.

“Ako se potvrdi budućim testiranjima, biomarker koji ova studija odredi će biti, prema našim saznanjima, prvi objektivni kriterijum koji će određivati izbor tretmana za lečenje depresije” ,napisali su Helen Mejberg i njene kolege.

Dve različite vrste depresije?

Rezultati su “zanimljiva hrana za misli”, kaže Volfgang Majer, psihijatar u Univerzitetskoj bolnici u Bonu, dodajući da ne bi trebalo da se precene. “Ovo je samo malo istraživanje.” Istraživači su testirali 67 pacijenata, ali se njihova analiza oslanja na samo njih 38 – pacijenti koji se nisu uklopili u ovaj obrazac su isključeni iz rezultata.

Mejbergova i njene kolege misle da postoje dva oblika depresije koja mogu da se leče ili antidepresivima ili psihoterapijom.

“Ova hipoteza je opasna, zato što potire trenutnu teoriju”, kaže Majer, dodavši da se trenutno najboljim tretmanom za tešku depresiju smatra kombinacija psihoterapije i lekova. “Ako se ispostavi da su ovi istraživači u pravu, onda kombinovana terapija ne bi uopšte trebalo da pomaže pacijentima.”

Izbor lekara

Za sada, ne postoji način da se unapred odredi koja terapija će biti najbolja za pojedinačnog pacijenta. Lečenje depresije je manje ili više niz pokušaja i grešaka, sa manje od 40 odsto svi depresivnih pacijenata kojima bude bolje nakon početnog tretmana.

Vodiči za lečenje depresije u Nemačkoj kažu da terapija za ozbiljnu depresiju podrazumeva i psihoterapiju i lekove, dok za blaže slučajeve ne treba prepisivati lekove. „Međutim, u stvarnosti niko se ne vodi ovim potpuno“, kaže Majer, kao i da vrsta terapije koju pacijenti dobiju često zavisi i od onoga od koga traže pomoć. „Psihoterapeut će prepisati psihoterapiju. Lekar opšte prakse i psihijatar će verovatno prepisati antidepresive. U bolnici, moguće je da će pacijent dobiti i jedno i drugo.“

Raste potrošnja antidepresiva

Od 1994. godine, upotreba antidepresiva u Nemačkoj se učetvorostručila, a i dalje je u porastu. Između pojedinih godina se u proseku uvećava za 10 procenata. Neki ljudi upozoravaju da se ovi lekovi previše koriste. Diter Best, predsednik Unije nemačkih psihoterapeuta, kaže: “Naročito kod starijih žena, lekari opšte prakse olako prepisuju antidepresive, često i bez određivanja dijagnoze pre toga”.

Svaka četvrta žena starija od 80 godina uzima antidepresive, prema podacima koje iznosi Best. “Ali ove žene su najčešće samo usamljene”, kaže on.

Lekari opšte prakse treba da izdvoje vreme za razgovor sa svojim pacijentima i njihovom porodicom, da postave dobru dijagnozu i onda da ih pošalju psihijatru, ako već sami nisu sigurni. “Nije svaka osoba koja se oseća tužno ujedno i depresivna.”

Placebo efekat?

Pre pet godina, Irving Kirš i njegove kolege sa Univerziteta Hal su u listu “Plos Medicine” napisali da je efekat antidepresiva samo malo veći nego onaj koji proizvode placebo pilule. Ono što često pomogne pacijentima je njihova vera u lekove koje piju, a ne sami lekovi.

Neki tvrde i da je ekonomski interes farmaceutskih kompanija pravi razlog zbog kojeg raste upotreba antidepresiva. Majer, međutim, ne misli da je tako. „Antidepresivi deluju u slučajevima lečenja funkcionalnog poremećaja mozga.“ Ovi lekovi smanjuju rizik od samoubistva, piše na Internet strani Nemačkog udruženja za psihijatriju, psihoterapiju, psihosomatsku medicinu i neurologiju.

Ipak, za svakog pacijenta, koristi i rizici koje lekovi donose moraju da budu u ravnoteži, kaže Majer. Redovni kontakt između pacijenta i lekara je najvažniji. “Kao i u slučaju svih ostalih lekova i terapija”, završava Majer.

Foto 1: Theeradech Sanin / FreeDigitalPhotos.net