Ovo su znakovi da ste previše anksiozni, iako se ne čini tako

Osoba očekuje neku opasnost i ima doživljaj da neće moći da se zaštiti od te opasnosti ili da će teško podnositi njene posledice. To bi bila fenomenološka definicija anksioznosti, odnosno definicija koja opisuje kako se anksioznost ispoljava.

Šta je anksioznost?

Anksioznost se najčešće definiše kao nedefinisani strah ili strepnja.

Međutim, za razliku od straha koji se uglavnom odnosi na očiglednu pretnju, anksioznost se odnosi na anticipaciju pretnje, odnosno "osećaj da će se nešto loše desiti".
Osoba očekuje neku opasnost i ima doživljaj da neće moći da se zaštiti od te opasnosti ili da će teško podnositi njene posledice. To bi bila fenomenološka definicija anksioznosti, odnosno definicija koja opisuje kako se anksioznost ispoljava.

Zato se anksioznost često naziva i slobodno lebdeći strah, piše stetoskop.info.

Kada je anksioznost iracionalna ili patološka, odnosno kada se javi anksiozni poremećaj, tada ne postoji racionalan izvor straha i anksiozna reakcija je intenzivnija i učestalija u odnosu na ono što je uobičajeno.

Anksioznost je najčešći mentalni poremećaj i može pogoditi osobu bilo kog uzrasnog doba, a procenjuje se da 30 odsto osoba pati od anksioznog poremećaja u nekom trenutku života.

Takođe, ovaj poremećaj se češće javlja kod žena.

Anksiozna osoba, anksiozne misli i anksiozno stanje

Anksiozni poremećaj dovodi do toga da osoba počinje da izbegava određena mesta, situacije ili entitete ili da u njihovom prisustvu oseća ekstreman nivo neprijatnosti ili uznemirenosti. Zbog toga, ovaj poremećaj remeti osobu da normalno funkcioniše i može značajno ugroziti kvalitet života, piše stetoskop.

Za ljude koji pate od anskioznosti strah i briga su konstantni, neprekidni, preplavljujući. Anksioznost ih parališe i dovodi u situaciju bespomoćnosti. Usled anksioznosti opadaju produktivnost i kreativnost, niži je nivo energije, kao i kvalitet života.

Anksiozno stanje podrazumeva panične napade koji se javljaju iznenada, socijalne fobije, osećaj krivice, preteran strah, izbegavanje uobičajenih situacija, izražena brižnost i napetost koja nema utemeljenja u realnosti, piše belmedic.rs.

Strahovi i brige glavni simptomi anksioznosti

Kako piše stetoskop, glavno obeležje anksioznosti su strah i prekomerna briga. Osim toga, najčešći simptomi anksioznih poremećaja su osećaj nervoze, nemira i tenzije, doživljaj nadolazeće opasnosti, osećaj slabosti i umora, teškoće u koncentraciji, poremećen san, nemogućnost kontrole brige.

Osim navedenih simptoma, za anksioznost karakteristični su i telesni simptomi, a to je lupanje srca, napetost mišića, znojenje, kratak dah, vlažni i hladni dlanovi, pritisak u glavi, doživljaj gušenja i bol u grudima.

Koliko može da traje anksioznost?

Odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan i zavisi od više faktora: kada se klijent obratio za pomoć odnosno koliko dugo su simptomi trajali pre nego što se javio za pomoć, da li kod osobe postoji genetska predispozicija za razvoj nekog od anksioznih poremećaja, vrste anksioznog poremećaja, da li kod osobe postoji više anksioznih poremećaja ili još neka vrsta poremećaja, da li osoba koristi medikamente, koliko je sama osoba motivisana i uključena u sprovođenje instrukcija koje dobija od stručnog lica, prenosi vaspsiholog.com.

Nije isto ukoliko se osoba javi nakon nedelju dana, pošto je doživela na primer prvi panični napad ili primetila da su joj se javile opsesivne misli, ili ako se javi nakon šest meseci, godinu dana, nekoliko godina.

Ako se javi na vreme, u slučaju da ne postoji neki drugi anksiozni poremećaj, depresija ili poremećaj ličnosti, tretman se može završiti i nakon tri do pet seansi. Međutim, odlaganje obraćanja stručnom licu i pogrešno tretiranje simptoma pomažu da se poremećaj razvije, te je onda mnogo zahtevnije raditi na njegovom prevazilaženju. U tom slučaju tretman može trajati nekoliko meseci ili u nekim slučajevima par godina.

Strahovi i anksioznost osnov mnogih oboljenja

Glavna karakteristika psihijatrijskih poremećaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ova dva osećanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost, piše stetoskop.

Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba strašljivo iščekuje neku opasnost u budućnosti.

Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopšte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglašena. Takvi strahovi se nazivaju patološkim, nerealnim ili bolesnim strahovima i osnov su mnogih oboljenja u psihijatriji, ali dominantno anksioznih poremećaja.

Kada anksioznost prelazi u depresiju

Osobe koje pate od nekog anksioznog poremećaja često su u dilemi da li imaju i depresiju ili da li će anksiozni poremećaj „preći“ u depresiju. Anksiozni poremećaji i depresija pripadaju različitim dijagnostičkim kategorijama i svaki ima svoje podkategorije, piše vaspsiholog.com.

Dominantna emocija kod anksioznih poremećaja je intenziviran i kontinuiran strah, a karakteristične anksiozne misli imaju opšti oblik “ŠTA AKO plus negativan ishod” i sadrže predviđanja negativnih događaja u budućnosti, na primer “Šta ako dobijem napad straha i ugušim se dok sam u prevozu“.

Depresiju pre svega karakteriše sniženo raspoloženje, kontinuirana tuga koja nema neki vidljivi spoljašnji okidač na primer gubitak drage osobe, gubitak energije i želje za različitim aktivnostima koje su ranije izazivale zadovoljstvo, prisutan je i pojačan umor.

Depresivne misli su pre svega usmerene na loše događaje iz prošlosti, osoba često okrivljuje sebe ili druge, ne postoji strah od budućnosti kao kod anksioznog poremećaja, jer je sve crno i beznadežno – budućnost, prošlost, sadašnjost.

Ono što i jedan i drugi poremećaj prati su negativni efekti i lanac negativnih misli koji se ponavljaju. Iako depresevne osobe pretežno razmišljaju o “crnoj“ prošlosti i osećaju tugu, nije isključeno da predviđaju negativnu budućnost i da pritom osećaju strah i obrnuto.

Anksioznost prirodna reakcija tela na stres

Anksioznost, pored osećaja brige i napetosti, može da izazove i određene fizičke simptome, uključujući ubrzan rad srca i znojenje, a može da utiče i na povećanje krvnog pritiska. S obzirom na to da dugotrajna hipertenzija kod pacijenta pojačava zabrinutost, što može da izazove anksioznost, ova obostrana veza je nesporna, prenosi eklinika.telegraf.rs.

Anksioznost je prirodna reakcija tela na stres, pri čemu telo oslobađa, odnosno pojačano luči hormone stresa. Ti hormoni utiču na povećane otkucaje srca i sužavanje krvnih sudova, pa je logična posledica porast krvnog pritiska.

Osobe sa intenzivnom anksioznošću, takođe, imaju veći rizik od hipertenzije. Naučnici kažu da su rano otkrivanje i lečenje anksioznosti posebno važni kod osoba sa hipertenzijom.

Alkohol može da ublaži anksioznost, ali…

Alkohol kod nekih ljudi može privremeno da ublaži anksioznost. Međutim, rutinsko ispijanje alkohola može da bude sredstvo za maskiranje dubljih emocionalnih, mentalnih I životnih izazova. Takav mehanizam može da se pretvori u zavisnost, prenosi eklinika.telegraf.rs.

Psihijatar Ejme Čiligiris sa Kolumbijskog univerzitetskog medicinskog centra u Njujorku, koja se specijalizovala za lečenje poremećaja usled preterane konzumacije alkohola kaže: “Čak i ako povremeno pijete alkohol, na anksioznost to može da ima efekat bumeranga. I to nije sve, alkohol utiče na kvalitet sna i ometa pravilne cikluse spavanja. Znamo da loš san doprinosi anksioznosti. Posezanje za alkoholom da se ‘smire živci’ može postati začarani krug”, objašnjava dr Čiligiris.

Osobe koje pribegavaju konzmiranju alkohola kao sigurnom ponašanju imaju razvijeno uverenje da ih to čini opuštenijima, da tako bolje funkcionišu u socijalnim situacijama, da na taj način „uspešno“ rešavaju nesanicu, da tako „umiruju“ mozak koji neprestano razmišlja. Kao što smo već i naveli, to jeste ono što se u datom trenutku postigne. Međutim, treba uzeti u obzir i posledice ovog instant rešenja koje su mnogobrojne, prenosi vaspsiholog.com.

Prvenstveno, anksioznost se na ovaj način ne rešava, već se „gura pod tepih“, kao i sve ono što je njen uzrok. Tu su još i mamurluk, dehidratacija organizma, fleševi i slično, koji bivaju okidač za jaku anksioznost i nove panične napade.

Život sa anksioznošću: Obratite se stručnom licu

Anksioznost mogu učiniti da osoba bude konstantno zabrinuta i uplašena, da ima osećaj da će se nešto strašno desiti, a u isto vreme se oseća bezvoljno i bez snage da bilo šta uradi. Ovaj poremećaj može biti težak, ali važno je da znate da je moguće ukrotiti ih i živeti srećan, optimističan život pun radosti, uzbuđenja, zahvalnosti i zadovoljstva.

Ako trenutno ne znate kako da prevaziđete anksioznost ili vam je teško da se nosite sa anksioznim mislima ili napadima panike, obratite se stručnom licu na vreme da Vam pomogne.