"Nepravilna ishrana je majka bolesti"

Poruke koje se prenose preko medija veoma dobro se čuju, vide i usvajaju počevši od najranijeg uzrasta i imaju veliki uticaj na formiranje stavova i ponašanja, najviše dece i mladih, kazala je Gudelj Rakićeva novinarima na interaktivnom seminaru - radionice za eksperte iz Srbije i Italije na temu "Hrana i nauka: institucije, zdravstvo, kultura".

Prema njenim rečima, dete već sa šest meseci može da prepozna sliku, a ustaljivanje u izboru određenih vrsta hrane ostvaruje se u izrastu između devete i 11. godine.

Takođe, najraniji i veliki uticaj na decu mediji imaju kroz crtane filmove i reklame koje se emituju između njih.

Gudelj Rakićeva je objasnila da uticaj medija može biti i pozitivan i negativan - poruke koje dobijamo preko medija mogu biti eksplicitne, ali i implicitne kada nagoveštavaju koji efekat ili kakav rezultat ćete imati ako koristite ili ne koristite neku vrstu hrane.

"Veoma važan segment je medijska pismenost posebno dece i mladih kako bi oni mogli da razdvoje ono što su značajne poruke za njih i ono što je pokušaj proizvođača da samo prodaju svoj proizvod", dodala je Gudelj Rakićeva.

Govoreći o sticanju zdravih navika u ishrani, Gudelj Rakićeva je kazala da se one stiču u porodici, te da zbog toga fokus treba da bude na porodičnoj ishrani, negovanju zajedničkog doručka kod kuće, okupljanja za stolom za vreme porodičnog ručka, bez obzira na brz tempo života i malo vremena.

Osim toga, trebalo bi se vratiti tradicionalnom načinu kupovine i pripreme hrane, jer sve ono što je instant nije dobro za naše zdravlje, istakla je ona podsetivši na izreku "Bez obzira na to ko je otac bolesti, nepravilna ishrana je majka".

Slobodan Lilić, predstavnik Instituta za higijenu i tehnologiju mesa, kazao je da je u današnje vreme, zbog stila života, potrebno da se hrana reformuliše, što znači da se u prerađenoj hrani nađe što manje masti, šećera i soli.

Takođe, kako je naveo, postoji i hrana sa dodatnom vrednošću, obogaćena omega-tri masnim kiselinama, vitaminima i mineralima.

"Ranije je so bila veoma važna za konzervisanje hrane i njeno održavanje i transport na veće udaljenosti, međutim pojavom drugih metoda konzervisanja, kao što su toplotna obrada i hlađenje, so ima sve manju ulogu", ukazao je Lilić.

I pored toga, ljudima je so potrebna, te je preporučeno da se dnevno unosi do 1.500 miligrama natrijuma dnevno, a tolerišući unos je 2.300 miligrama.

Lilić je upozorio da moderan čovek unosi oko 3.500 miligrama natrijuma dnevno, što dovodi do pojave esencijalne hipertenzije i smanjenja elastičnosti krvnih sudova, a posledica toga je pojava kardiovaskularnih oboljenja kao što je infarkt miokarda.

Postoji, prema njegovim rečima, više načina da se smanji količina slio u hrani, međutim treba voditi računa i o zadovoljavanju ukusa potrošača.

So u proizvodima od mesa može se smanjti za 30 do 50 odsto, a već sve preko toga dovodi do pojave gorkog ukusa, što potrošače odbija od tih proizvoda, objasnio je Lilić.

Smanjenje količine soli je, prema njegovom mišljenju, izazov za industriju hrane, a cilj je da se do 2016. godine količina soli u proizvodima od mesa smanji za oko 15 odsto.

Kako je naveo, u EU postoje komiteti koji se bave smanjivanjem soli u hrani, što ima i svoju ekonomsku opravdanost.

Svako smanjivanje unosa soli dovodi do manje troškova za lečenje kardiovaskularnih oboljenja, pa se mogu ostvariti i milionske uštede, zaključio je Lilić.

Foto: stockimages / FreeDigitalPhotos.net