Američka studija utvrdila: Ovo je najzdraviji način ishrane; mnogima se neće dopasti

Američka studija je sada ispitala koliko su zdravi najčešći načini ishrane (njih šest). Naučnici su primetili kako oblici ishrane utiču na zdravlje organizma. Istraživanje je obuhvatilo šest uobičajenih dijeta identifikovanih u anketi. Istraživanje uključuje:

• vegansku ishranu: vegani jedu samo biljke i ne jedu proizvode životinjskog porekla,

• vegetarijanska ishrana: vegetarijanci ne jedu meso i ribu, ali jedu životinjske proizvode kao što su mleko i jaja, • pesketarijanci: pesketarijanci jedu ribu, morske plodove i druge životinjske proizvode kao što su jaja i mleko, ali ne i meso,

• paleo dijeta: ova dijeta je zasnovana na 'kamenom dobu', na meniju su meso, jaja i orasi,

• keto dijeta: na ketogenoj dijeti, više od 80 procenata kalorija dolazi iz masti.

• svi drugi načini ishrane koji uključuju jedenje svih vrsta hrane.

Da bi utvrdili koji je oblik ishrane najzdraviji, naučnici su podatke o ishrani procenili prema kvalitetu i klimatskoj ravnoteži. S obzirom na kvalitet, odnosno koliko je ishrana zdrava, bodovane su pojedine grupe namirnica. Što je rezultat veći, to je dijeta bliža preporukama za zdravu ishranu uopšte. Dijeta sa najvećom ocenom zdravlja/kvaliteta je pesketarijanska.

Ovo je takođe u skladu sa drugim istraživanjima koja su otkrila da ljudi koji jedu ribu, ali izbegavaju meso, u proseku žive duže od drugih. Za to su posebno zaslužne omega-3 masne kiseline sadržane u ribi, koje deluju protivupalno, regulišu nivo šećera u krvi i tako štite organizam od kardiovaskularnih bolesti, moždanog i srčanog udara. Pesketarijansku ishranu odmah slede vegetarijanska i veganska ishrana, koje su uglavnom biljnog porekla, za razliku od paleo i keto dijete, koje su dobile najnižu ocenu. Rezultat se takođe poklapa sa opštim pravilima ishrane: hranljivo povrće, voće, integralne žitarice, povremeno riba, nekoliko prerađenih namirnica poput šećera i mlečnih proizvoda – i retko meso.

Što se tiče uticaja na klimu, najbolja je veganska ishrana, jer se ne jede meso, za šta životinje godinama moraju da dobijaju hranu i vodu. Veganska ishrana obezbeđuje 0,69 ekvivalenta CO2 na 1000 kilokalorija.

Zatim sledi vegetarijanska ishrana.

Najgore su bile paleo i keto dijeta bogata mesom, sa oko 2,62 i 2,91 kilogram CO2 ekvivalenta na 1000 KJ.