Devojčica koja ne stari - ključ biološke besmrtnosti?

Mala devojčica iz Bilingsa ima 8 godina i teška je svega pet kilograma. Ona, kao i svega par ljudi na planeti, pati od misterioznog stanja koje usporava njeno starenje.

Poslednje dve godine, doktor koji pokušava da pronađe genetski „prekidač“ kako bi usporio proces starenja kod ljudi proučava Gabi, kao i još dve osobe sa sličnim stanjima.

Dvadesetdevetogodišnji čovek sa Floride poseduje telo dečaka starog 10 godina i tridesetjednogodišnja žena iz Brazila koja je dimenzija dvogodišnje bebe, poput Gabi, ne stare.

„Kod pojedinih osoba dešava se nešto što menja proces starenja. Brzina kojom se njihovo telo razvija je usporena i skoro zanemarljiva“, izjavio je medicinski istraživač Ričard Voker.

Voker se povukao sa Medicinske škole Univerziteta na FLoridi i sada sprovodi svoje istraživanje u Dečijoj bolnici u Sankt Petersburgu.

„Moja celokupna karijera bila je fokusirana na proces starenja. Moje interesovanje nisu zaokupljale posledice već razlog“, izjavio je za ABCNews.

Ne samo da osobe koje posmatra rastu pet puta sporije u poređenju sa drugima, već one žive sa nizom drugih medicinskih problema – uključujući tu i probleme sa sluhom, nesposobnost hodanja, hranjenja pa čak i govora.

„Gabi kao da se uopšte nije promenila. Malo je porasla i više ne nosi odeću za bebe već onu namenjenu deci starosti od 3 do 6 meseci“, izjavila je majka devojčice Margaret Vilijams.

Voker objašnjava da je psihološka promena ključna za ljudski razvoj – „bez tog procesa mi se nikada ne razvijemo. Kada se razvijemo, svi delovi našeg tela se spoje zajedno i nastavljaju da se menjaju i međusobno koordinišu. U suprotnom bi nastao haos“.

Međutim, kako tvrdi Voker, telo nema „stop prekidač“ za ovaj razvoj. Mi postajemo zreli sa dvadeset godina i nastavljamo da se menjamo. Prvi suptilni interni znaci starenja javljaju se sa 30 godina a polako postaju vidljivi sa 40.

Kod jedne od devojčica koje je proučavao, otkrio je oštećenje na jednom od gena koji uzrokuje razvojnu inerciju.

Voker sumnja da do ovih mutacija dolazi kod regulatornih gena na drugom ženskom X hromozomu.

„Ukoliko bi uspeli da identifikujemo taj gen mogli bismo da postanemo biološki besmrtni“, nastavlja Voker.

Međutim, on ne misli da že to dovesti do ljudi koji nikada ne umiru. Bolesti i nesreće će i dalje odnositi živote.

„Ljudi neće imati te poznije godine – i dalje će posedovati psihičku i fizičku funkcionalnost“.