Braća koja stare unazad

Dom Tonija i Kristine Klark u Velikoj Britaniji izgleda kao da uzgajaju dva hiperaktivna 7-godišnjaka. Mini vozići i delovi iz „Monopola” su razasuti po stolovima a na TV-u se prikazuje crtani film.

Međutim, sinovi Klarkovih su odrasli muškarci koji su u emotivnom razvoju na nivou dečaka. Poput lika Breda Pita u filmu „Neobičan slučaj Bendžamina Batona”, Metju (39) i Majkl (42) stare unazad.

Oboleli su od terminalnog oblika leukodistrofije, veoma retkog genetskog poremećaja koji napada mijelin ili belu masu nervnog sistema, kičmene moždine i mozga.

U slučaju braće Klark ova bolest nije samo naudila njihovim fizičkim sposobnostima već i emotivnom i mentalnom stanju.

Pre samo šest godina obojica su imala posao i porodice. Danas o njima brinu roditelji šezdesetogodišnjaci a u retkim trenucima lucidnosti Majkl i Metju pokušavaju da razumeju zašto su im se životi dramatično promenili.

Pre bolesti, braća su vodila normalne živote i imala porodice. Majkl je pravio nameštaj a Metju je radio u fabrici i podizao ćerku tinejdžerku. Toni i Kristina otišli su u penziju i preselili se u Španiju.

A onda su 2007. oba sina prestala da im se javljaju. Od kad im je uspostavljena dijagnoza, njihovi životi su se pretvorili u pakao.

Iako su neki oblici ove bolesti izlečivi ako se otkriju u najranijoj fazi i ne izazivaju svi emotivnu regresiju, za braću Klark nema leka.

U aprilu, kada je britanska štampa prvi put pisala o Klarkovima, njihovo mentalno stanje je bilo na nivou desetogodišnjaka. Danas su oni još mlađi u glavi. „Poput beba i oni se bude često u toku noći”, kaže Kristina.

Trenutno jedu normalno ali je pitanje dana kada će i to postati problem, uz hodanje: Metju koristi invalidska kolica kada je napolju, a Majkl sve teže stoji sam na nogama.

„Oni neće postati slatki dečaci”, kaže Kristina, „oni su deca ali u telima velikih odraslih muškaraca, što je sasvim drugi nivo problema”.