Srpski preduzetnici iz Silicijumske doline doveli Gugl u Beograd

Organizacija trenutno broji 75 članova u San Francisku, nešto manje u Njujorku, a u pripremi su i ogranci u Los Anđelesu, Novom Sadu i Beogradu. Članove čine ljudi iz tehnološke industrije koji su osnivači kompanija, investitori, senior inženjeri ili izvršni direktori startapova. Prema rečima Brana Perkovića, direktora za investicije fudbalskog kluba San Francisko 49ers i investitora u startape, ideja osnivanja organizacije srpskih tehnoloških preduzetnika počela je od međusobnog razmenjivanja iskustava.

“Svi smo mi u poslednjih 20-25 godina prošli neke imigrantske živote. Kada smo došli ovde neko nam je pomogao iako možda nije morao. Tek sada, po prvi put otkako smo došli, većina nas konačno ima vremena, resursa i prilike da pomogne srpskom narodu u Silicijumskoj dolini, ali i u samoj Srbiji“, kaže Perković za B92.

Prema rečima Lazara Stojkovića, direktora za dizajn u startapu Super i mentora u 500 Startups, organizacija je prilično šarena. Ima ljudi koji su preduzetnici, investitori, ima muških, ali i ženskih članova, ljudi koji su prva generacija imigranata i onih koji su druga generacija. Ima ljudi koji po 30 godina nisu bili u Srbiji i ne znaju šta se dešava ovde, a ima i onih koji, poput Lazara, dolaze više puta godišnje. Ono što im je zajedničko jeste želja da se Srbi u SAD međusobno podržavaju, ali i pomognu ovoj industriji u matici.

“Sećam se 2012. godine kada sam se preselio u Kaliforniju, srpska startap scena praktično nije ni postojala. Nordeus je tek pravio prve ozbiljnije korake. Niko nije investirao u domaće startape. Startit je bio u nekoj embrionalnoj fazi. Nakon selidbe sam primetio da u San Francisko, svetsku prestonicu tehnologije, naši jednostavno ne dolaze. Sada je potpuno drugačija situacija. Svakog meseca bar 20 osnivača startapa iz Srbije svrati do San Franciska u potrazi za klijentima, investitorima ili mestom u startap akceleratoru. Do pre par godina sam ih skoro sve znao po imenima, a sada je mnogo novih klinaca, što me baš raduje. Većina njih ne dolazi da ostane tamo – ostanu tri, četiri nedelje, gledaju da obezbede kontakte koji su im potrebni za širenje svog biznisa, nađu se sa nama da vide sa kim možemo da ih povežemo i kakav savet možemo da im damo. Odrade šta su imali i onda se vrate u Srbiju odakle nastavljaju da ’kidaju’“, kaže Lazar.

Ko su članovi Serbian Entrepreneurs?

Zanimljivo je da ne može svako biti član organizacije Serbian Entrepreneurs, jer fokus i nije na širenju broja već na kvalitetu njegovih članova. Član se postaje isključivo ako vas postojeći član preporuči, a članarina se plaća simbolično više kao dokaz da članstvo postoji.

“Kada smo pričali o pokretanju svega, ja sam rekao ’Ako će ovo da bude neki socijalni klub u kojem ćemo da pijemo kafe i idemo na ćevape, to me ne zanima’. Fokus je na biznisu i na rešavanju konkretnih problema. Većina ljudi koji su članovi su uspešni i ostvareni i u mogućnosti su da pomognu“, kaže Brano.

A što se članova tiče, jedan od njih, Stefan Stokić, ima tek 15 godina i najmlađa je osoba koje je ikada ušla u Y Combinator, najuticajniji startap akcelerator na svetu. Čak je i The Wall Street Journal pisao o njemu. Članovi Serbian Entrepreneurs su investirali u njegovu kompaniju, čime su doprineli međusobnom pomaganju. Organizacija je za kratko vreme dovela i do saradnje startapa Tize iz San Franciska sa startapom dryTools u Novom Sadu, a iz te saradnje se izrodila potpuno nova kompanija, Alchemy Cloud. Sa američke strane su obezbeđeni kontakti i poznavanje prilika na najrazvijenijem svetskom tržištu, a sa srpske tehnološka ekspertiza i desetak talentovanih developera koji znaju svoj posao. Sada udruženi veoma uspešno posluju.

Brano Perkoviæ i Aleksandra Krainski / Belgrade Venture Forum

Prva misija – dovođenje Google-a u Srbiju

Prva velika aktivnost organizacije Serbian Entrepreneurs bila je poseta Lazara Stojkovića i Brana Perkovića Beogradu u kojem su ugostili Aleksandru Olu Krainski, menadžerku Google-a za odnose sa developerima u Centralnoj i Istočnoj Evropi i Rusiji, i dva člana njenog tima. Tema je bila dovođenje Google Launchpada u Srbiju. Šta bi pokretanje Google Launchpada donelo Srbiji?

“Google Launchpad je u Evropi limitiran na mali broj zemalja. Nažalost, Srbija Google-u do sada nije bila na mapi kada je taj program u pitanju. Ovom posetom, upostavili smo komunikaciju između Google-a i svih važnijih aktera na domaćoj startap sceni. Dolazak Google Launchpada znači da će Google početi da obezbeđuje mentorstvo, obuku u San Francisku i equity-free sredstva srpskim startapima koji prođu njihovu selekciju. Dakle, Google će u direktnom kontaktu sa osnivačima domaćih kompanija raditi na razvoju tehnološke industrije u Srbiji“, objašnjava Lazar.

Druga tema sastanka bilo je i rešavanje pitanja vezanih za Google Play Store koji, iako ljudi odavde mogu da kupuju aplikacije, programerima pravi ozbiljan problem jer trenutno svoje proizvode ne mogu da prodaju na stranim tržištima bez registrovanje firme u inostranstvu. Tim povodom, delegacija se sastala i sa premijerkom Anom Brnabić i njenim delivery unitom za tehnološko preduzetništvo. Lazar kaže da je u tom razgovoru identifikovan problem, da su napravljeni prvi koraci da se on reši i da je vrlo optimističan da će naplata uskoro konačno profunkcionisati.

A zašto uopšte postoji problem sa Srbijom kada su Play Store i App Store u pitanju?

“Ne gledaju na nas kao na ozbiljno tržište. Kada vide Srbiju, vide sedam miliona stanovnika i kažu – ’ma, to ne vredi’. Problem mora da se reši jer naši developeri neće da kupuju aplikacije na Play Store-u, već da ih prodaju. To je mnogo veći potencijal i ono što mi možemo da ponudimo tržištu. Tri, četiri meseca smo samo istraživali razlog zbog kojeg Srbija nije u toj mreži. Pošto i u San Francisku sve radi po principu ličnih veza, na taj način smo i mi dolazili do kontakata i nadležnih osoba za ovaj problem u Google-u“, objašnjava Brano.

I Brano, i Lazar su svesni da će iskustvo sa App Store biti slično. Kako kažu, ni Apple trenutno ne razmišlja o našoj zemlji kao o tržištu na kom bi trebalo da bude prisutan. To znači da bi neko trebalo da identifikuje konkretne ljude unutar kompanije, informiše ih o problemu i pomogne im oko rešavanja.

“Zašto pitanje Google-a nije pre rešeno? Zato što nije bilo veze u San Francisku. Ljudi ogorčeni situacijom su slali mejlove iz Srbije na javno dostupne kompanijske email adrese. Ako je neko to i čitao, nije imao nikakvu motivaciju da to pitanje zaista i reši“, kaže Brano.

Osim toga što američkim kompanijama nismo ni na mapi, Lazar objašnjava da Srbija još uvek domaću tehnološku scenu previše često sabotira nepotrebno restriktivnim ili nejasnim zakonskim okvirom. Kao primere navodi sukob startapa Car:Go i Narodne banke Srbije, ali i trogodišnje čekanje naših programera paušalaca na poreska rešenja, što je mnogima onemogućilo bilo kakvo planiranje biznisa. Takođe, objašnjava šta je jedan od većih problema srpske ekonomije.

“Kod nas nije problem u kvalitetu inženjera. Oni su odlični. Ako bi se gledao prosek, čak bih rekao da je on bolji od proseka u Silicijumskoj dolini. Ono što fali su veštine za razvoj biznisa – super je što ovde ljudi mogu bilo šta da naprave sa tehničke strane, ali to je proizvod koji neko mora da želi i da kupi. Neko mora da proda te domaće proizvode na zapadnom tržištu, da informiše, zainteresuje i iskomunicira njihove prednosti u odnosu na konkurenciju. Malo ljudi kod nas zna kako to da uradi. To zapravo nije boljka samo srpske tehnologije, nego cele srpske ekonomije”, kaže Lazar i dodaje da je gospođa Krainski iz Google-a tek prilikom posete Beogradu saznala mnogo stvari o domaćoj tehnološkoj industriji koje su je oduševile, ističući da je bila posebno impresionirana bioinformatičkom kompanijom Seven Bridges Genomics.

Sastanak organizacije Serbian Entrepreneurs

Upravo u smislu komunikacije Serbian Entrepreneurs želi i može da odigra veliku ulogu u podizanju srpske tehnološke industrije na viši nivo.

“U Americi je sve biznis. Kao što ljudi ovde idu u kladionicu, tamo ljudi kad odu u menzu na pauzu za ručak pričaju o tome koliko su skočile deonice ove ili one kompanije u koju su investirali – to im je svakodnevna zabava i malo više tog mentaliteta uopšte ne bi bilo na odmet ovde. Naročito zato što Srbija sada ima sve delove slagalice, samo bi trebalo da ih spojimo“, nastavlja Lazar.

Brano kaže da će srpski preduzetnici uskoro dobiti i svoj coworking prostor u Silicijumskoj dolini.

“Imamo sastanke jednom mesečno na različitim mestima, često u Google Ventures. Novi coworking prostor koji jedan od naših članova uskoro otvara biće otvoren i za startape koji posete San Francisko i koji su u komunikaciji sa organizacijom Serbian Entrepreneurs. Lokacija je sjajna, samo blok dalje od LinkedIn-a i par blokova od Salesforce-a“, kaže on.

Brano ističe da je sve manje relevantno odakle je neka kompanija – da li iz Srbije ili Silicijumske doline. Na primer, u SAD mnogo investitora nije ni svesno da je često neki startap sa kojim razgovara iz Izraela ili Irske.

“Želimo da pomognemo i edukujemo naše ljude kako da naprave startap po zapadnom sistemu. Činjenica je da dosta mojih kolega investitora u Americi ni ne zna gde je Srbija. Nije naša greška, mala je zemlja, istorijski nije bila fokusirana na tehnološku industriju, ali stvar je u tome što američki investitori sve rade da minimalizuju rizik – prosta matematika. Ako imaju u ponudi dva startapa – jedan u Srbiji, drugi u Silicijumskoj dolini, sama činjenica da ne znaju šta se dešava u našoj zemlji, kakva je legalna infrastruktura, politička stabilnost pali crvenu lampicu u njihovim glavama“, ističe Brano.

Iako su tek počeli, Brano i Lazar su uradili već dve jako važne stvari za tehnološki napredak naše zemlje. Lista problema, tačnije izazova je dugačka, ali je i organizacija Serbian Entrepreneurs dugoročni projekat. Srbija zaslužuje podršku i vezu sa svim većim tehnološkim kompanijama, a sigurna veza sa njima je upravo Lazarova i Branova organizacija koja okuplja najuspešnije Srbe u Silicijumskoj dolini.

“Želimo da damo svoj doprinos širenju preduzetničkog eko-sistema što u Silicijumskoj dolini, što u Srbiji, da stvorimo platformu preko koje srpski preduzetnici i investitori mogu da razmenjuju iskustva i ulaze u zajedničke poslove i na bilo koji način pomažu jedni drugima“, zaključuju Lazar i Brano u razgovoru za B92.