„Izveštavanje” na mrežama ne može da zameni novinarstvo

Internet je promenio svet i našu svakodnevicu, a činiće to i ubuduće predvidivim, ali i neočekivanim pravcima. Ovu tehnološku infrastrukturu koja nam na mnoge načine dodiruje i menja živote, valja shvatiti ozbiljno i „uzimati” s merom, ali nikako se ne bi trebalo hvatati u mrežu brzog stvaranja „virtuelne stvarnosti”, niti se te „realnosti” treba plašiti. Ovo se, između ostalog, čulo preksinoć u Galeriji nauke i tehnike SANU u Beogradu, na tribini „Evolucija interneta: šta nas čeka?”, održanoj povodom 45 godina interneta i 25 godina vord vajd veba – www.

Učesnici tribine: Zoran Stanojević, novinar i urednik na RTS-u, Petar Kočović iz analitičke kuće „Gartner” i Slobodan Marković iz Registra nacionalnog internet domena Srbije, pokušali su da ukažu kako će se menjati svet vođen eksplozivnom evolucijom interneta, da li će pojedinac biti u stanju da zadrži privatnost ili će svevideća mreža pobediti ljudska prava. Oni su se bavili i pitanjem ima li slobode na internetu i da li je ovaj moćni medij ostavio doba cenzure iza nas. Tema su bile i društvene mreže zbog kojih se svi pitamo jesu li one postale naše jedino lice.

Zoran Stanojević je podsetio na rane godine interneta kod nas, kada je u vreme građanskih protesta bio slobodna zona. Ukazao je i na razlike između konvencionalnih medija i društvenih mreža za koje neki misle da su postale brže od novinara i da će „preklopiti” sredstva informisanja.

– Internet neće pobediti novinarstvo, jer neko može brže da javi da je bio zemljotres, ali to nije pouzdana informacija dok je ne proveri novinar. Ljudi će kupovati novine sve dok su jeftinije od struje neophodne za čitanje elektronskih izdanja – ocenio je Stanojević.

Dodao je da „izveštavanje” na mrežama ne može da zameni novinarstvo. Ali, nažalost, uveren je kako je era privatnosti završena:

– Neko u svakom trenutku daje određene podatke o nama, bez obzira što, recimo, nismo na „Fejsbuku” ili „Tviteru”. Nema načina da se od toga sakrijemo – pesimistično je ustvrdio Stanojević.

On je ukazao je na pitanje „balona od sapunice” koji korisnici interneta prave oko sebe, zatvarajući se u sopstveni „virtuelni prostor”, jer biraju prijatelje prema sebi, svojim razmišljanjima i sadržajima koji im se dopadaju. Stanojević je preporučio da u susretu s novim tehnološkim rešenjima najpre razmišljaju o stvarnim potrebama koje pomoću njih možemo da zadovoljimo.

Slobodan Marković je podsetio na dešavanja iz godina kada je internet, aktivnošću akademske mreže, počeo da se razvija u Srbiji. On je kazao da se zbog izolacije devedesetih, Srbija kasno uključila u svetske tokove, ali da je internet postao popularan „nošen talasima građanskih protesta”.

– Pravi internet u Srbiju je došao 1996, kada je uspostavljena direktna veza sa inostranstvom. Internet je u to doba bio posve egzotična stvar. A sticajem nesrećnih okolnosti, tokom bombardovanja 1999, uvećano je korišćenje interneta – rekao je Marković.

On je kazao da je u prvim godinama internet bio privilegija akademske populacije, a sredinom prošle decenije internet je postao masovno dostupan. Danas na planeti ima 2,7 milijardi korisnika interneta, što je 40 odsto svetske populacije, dodao je Marković.

Budućnost interneta, ali i bezbednost na mreži bila su česta pitanja na tribini. Čulo se i upozorenje da način na koji se koristi mreža ne mora da znači i napredak. Ukazano je da je internet u Srbiji prilično razvijen, broj korisnika u nas premašio je zemlje u okruženju. Predstavljeni su brojni mogući modeli razvoja interneta, zajedno s teorijom „nacionalnog interneta”. A prognoze o „smrti” interneta su nezahvalne: on i dalje napreduje.