Zavisnost od Interneta

Istražujete li nešto ili ste voljni da obradujete nekog  poklonom i da pritom ne morate da razmišljate o vremenskim prilikama na putu do biblioteke ili prodavnice - ništa lakše. Možda želite da reklamirate svoje usluge ili pročitate novu knjigu, novine, slušate omiljenu radio stanicu ili pogledate neki film, savim jednostavno.  Vreme, daljina pa i novac više ne predstavljaju problem jer internet sa par kuckanja po tastaturi računara, mobilnog telefona ili PDA uređaja omogućava da Vi svetu i Vama svet i informacije na njemu postanu lako dostupne. Ne treba zanemariti ni to da, čovek kao socijalno biće ima izraženu potrebu za komuniciranjem i društvom. A internet više, lakše i brže nego i jedan drugi medij ili sredstvo do sad ljudima kao jedinkama pruža osećaj pripadnosti zajednici koja ih prihvata bez obzira na mane, pol, rasu ili starost... Stvaran život pun je granica i strogih pravila, kojih na internetu skoro i da nema. Međutim, kao i uvek i u svemu, ukoliko je čovek neumeren i ako ovu bogatu ponudu raznolikog sadržaja koji se neprestano menja i obogaćuje, prihvati kao činjenicu - da je i njegov lični život samo uz internet isto tako sadržajan, bogat i atraktivan, dolazimo do problema. Problema sa porodicom, okolinom pa u krajnjoj liniji i sa sami sobom.

Sa obzirom na uticaj koji internet danas ima na savremen život, sprovode se različita istraživanja sa namerom da pojasne njegov uticaj na korisnike. Dva poslednja istraživanja, oba američka, koja se posebno ističu što zbog načina na koji su sprovedena što zbog kredibiliteta samih istraživača izazvala su nešto više pažnje medija i stručne javnosti. U pitanju  su  skorašnje istraživanja firme Kelton Research i epidemiološko istraživanje navika internet korisnika u SAD, Medicinskog fakulteta kalifornijskog univerziteta Stenford, prvo takve vrste, publikovano oktobra prošle godine u žurnalu CNS Spectrums.

Istraživanja

Prvo istraživanje sprovedeno je na reprezentativnom uzorku od 1001 odrasle osobe u SAD i u njemu se posebno ističu dva rezultata. Prvi, po kojem 64 % Amerikanca priznaje da više vremena provode uz računar nego uz (bračnog) partnera i drugi rezultat u kojem 84% ispitanika tvrdi, po sopstvenoj proceni, da je danas više «zavisna» od računara nego pre  tri godine.

Autor drugog istraživanja Elias Aboujaoude izjavio je da je ono podstaknuto činjenicom da je u poslednjih tri godine u kliniku za poremećaje i kontroli impulsa odeljenja za psihijatriju i medicinu ponašanja u Stenfordu počelo da dolazi sve više ljudi sa tvrdnjama da im internet negativno utiče na život. Ti negativni uticaji ogledali su se u činjenici da su zbog preteranog boravka na interentu dobili otkaz na poslu, da im (bračni) partner preti da će ih ostavili ili ih je već ostavio, odnosno da su zanemarili školske i/ili ostale aktivnosti koje su ranije upražnjavali pri tome dodatno se socijalno osamljujući. Dato istraživanjem sprovedeno je na uzorku od 2.513 osoba iz svih 50 američkih saveznih država i njime se želelo pojasniti preterano korišćenje interneta kao i problemi koji iz toga proizilaze. Iako se sajberzavisnost ne smatra posebnom vrstom mentalne patologije, dato istraživanje pokazuje da znatan deo stanovništva SAD ipak pokazuje dovoljno opipljive simptome da bi se to počelo smatrati stvarnim problemom, bez obzira što se još ne može govoriti o  (internet) zavisnosti.

Neki od rezultata među ispitanicima od kojih 70 posto redovno koristi internet pokazuju da:

-         šest posto smatra kako im preterano korišćenje uzrokuje probleme u svakodnevnom životu,

-         osam posto internet smatra utočištem od ličnih problema ili anksioznosti

-         devet posto laže okolinu o vremenu provedenom na internetu,

-         14 posto se vrlo teško uspeva suzdržati od interenta nekoliko dana uzastopce.

Izgleda da ono što je 1995. godine za psihijatra Ivana Goldberga predstavljalo samo šalu koja je za jedini cilj imala zabavu kolege na učestale vesti o ljudima čiji se život navodno bitno promenio prekomernom upotrebom interneta,  za relativno kratak vremenski period, danas je postalo daleko ozbiljnije pitanje od prvobitne parodije. O „poremećaju Internet zavisnosti" - IAD (Internet Addiction Disorder) ili patološkoj upotrebi Interneta — PIU (Pathological Internet Use) počele su da se vode stručne rasprave, vrše naučna istraživanja i pišu disertacije. Ironija ili ne, činjenica je i  da je ubrzo posle publikovanja „rada“ pomenuti doktor počeo da dobija  pohvale za isti i to od kolega koji nisu videli ništa neozbiljno u istom. Mnogi od njih su ga čak i kontakirali tražeći pomoć u rešavanju njihovih problema sa preteranom upotrebom elektronske pošte. Danas ovaj psihijatar sa višegodišnjom praksom u Njujorku veruje da je više nego izvesno da postoje određene osobe koje su u ozbiljnim problemima zbog preteranog korišćenja  interneta, smatrajući da je ipak odgovarajuća reč za dijagnozu ili opis ovog problema poremećaj a ne zavisnost.

Iako Amerikanci, tj. APA (Americain Psychiatric Association) nije uvelo termin «Internet zavisnost» u poslednje izdanje Dijagnostičkog i Statističkog priručnika Mentalnih poremećaja SAD, koji inače služi kao osnova za ocenjivanje pripada li neko stanje mentalnom invaliditetu, ne priznajući ovo kao bolest zavisnosti, Kinezi sa svojih 132 miliona registrovanih korisnika interneta ne misle da internet zavisnost ne postoji, a pri vladi se čak raspravlja o ovom problemu. U Pekingu je pri vojnoj bolnici otvorena klinika za veb zavisnike u kojoj se između ostaloga primenjuju i tretmani se mašinom koja stvara impulse od 30 volti (mini elektro-šok?) koja na određenim tačkama stimuliše nerve uz davanje infuzije  što bi zajedno po navodima medicinske sestre koji radi u bolnici imalo za cilj da normalizuje stanje elektrolita u mozgu. Istovremeno pojedini kineski zvaničnici predlažu uvođenja zakona kojim bi se nekako ograničile aktivnosti a u vezi sa on-line igranjem i „internet zavisnošću“ posebno posle smrtnih slučajeva tinejdžera koji su se desili kao posledice neprekidnog višesatnog (višednevnog) igranja.

Finci se takođe ne slažu sa tvrdnjama ne postojanja sajber zavisnosti. Finska armija  čija se popuna bazirana na regrutnom sistemu počela je da pojedine regrute oslobađa služenja 6-mesečnog vojnog roka sa zvaničnom dijagnozom - «Internet zavisan» još pre par godina. Za mlade ljude koji surfuju vebom ili se preterano igraju cele noći i nemaju prijatelje osim istih na mreži dolazak u vojsku predstavlja veliki šok i oni ne uspevaju da uspostve normalan socijalni kontakt sa okolinom i da se prilagode vojničkom načinu života – izjavio je predstavnik oružanih snaga Finske, Jyrki Kivela, dodajući da je «internet zavisnicima» ipak ostavljen rok od tri godine „da odrastu“, do sledeće regrutacije.

Kategorije Internet zavisnosti

1. Prezasićenost informacijama (Information overload) - patološko kompulzivno ponašanje okarakterisano intenzivnim surfovanjem i pretragom raznih baza podataka u cilju sakupljanja informacija i njihovom kategorizacijom. Korisnik ubrzo počinje da posvećuje sve više vremena datim aktivnostima. Ovo je jedan od čestih uzroka smanjenja efikasnosti na poslu (danas se posebno dovodi u vezu sajtova poput digg.com, youtube.com i sličnih). Ovde spadaju i problemi tkz. ego-surfinga (kada osoba često pretražuje veb u potrazi sa informacijama o sebi), Photolurking (obsesivno pregledavanje foto-albuma publikovanih na vebu osoba koje nikada nisu upoznali) ili Wikipedoholism (preterana privrženost pisanju ili uređivanju članaka za online enciklopedije poput Wikipedije, što od početne interne šale urednika enciklopedije postaje pravi problem za pojednice koji troše sve više vremena na to).

2. Opsednutost virtuelnim prijateljstvima (Cyber-relational addiction ) - osobe koje pate od prekomernog korištenja “chat-room”' (sobe za ćaskanje) i učestvovanja u virtuelnim flertovanjima kada se često razvijaju u veze koje ozbiljno narušavaju privatan život. Naime, „prijatelji" s druge strane žice često postaju važniji od pravih prijatelja, partnera, rodbine ili poznanika što dovodi do zapuštanja postojećih međuljudskih odnosa. Ovo sve češće dovodi do razvoda braka ili nesuglasica u porodici. Po istraživanjima na ovakve servise su dosta upućeni ljudi sa socijalnim fobijama koji imaju realnih poteškoća u ostvarivanju i održavanju kontakata u «stvarnom» svetu i koji doživljavaju jak stres  prilikom upoznavanje ili komunikacije sa ljudima uživo. Naime primećeno je i da se on-line korisnici emocijalno «otvaraju» daleko brže nego u stvarnom svetu. Ono što  u realnom svetu može trajati nedeljama, na internetu može samo nekoliko sati, dana. Kod takvih osoba percepcija prihvatanja, intimnosti i poverenja ima potencijal povećavanja korištenja internet servisa kao primarnih izvora druženja i zabave.

3. Opsednutost sajber-seksom  (Cybersexual addiction) – kompulzivno korištenje Interneta za sajber seks i pornografske aktivnosti. Ovu grupu takođe karakteriše dosta toga ranije navedenog, samo što su ovaj put u pitanju erotski ili pornografski razgovori i dešavanja vezana na temu seksa. Trošenje sve više vremena na ovakve aktivnosti, zapostavljanje stvarnog partnera, odnosno stavljanje sajberseksa kao primarnog u seksulanom životu. Osnovni faktori koji utiču na ovo su: anonimnost, privatnost sopstvenog doma (što takođe pruža i mogućnost prelaska granice koje postoje u realnom svetu kroz daleko lakše pristajanje na ostvarivanje fantazija u realnosti), veća percepcija kontrole, niske cene (ili besplatne usluge), dostupnost 24 sata na dan, nepostojanje opasnosti od polno-prenosivih bolesti itd.

4. Opsednutost igranjem na mreži (Net compulsions) - igranje na mreži obuhvata širok spektar kategorija, uključujući opsesivno mrežno kockanje, igranje  mrežnih igrara, kupovina klao i  bavljenje berzama. Zapravo, pojedinci će koristi mrežne kockarnice, interaktivne igre, e-aukcije ili e-berze sve duže, beležeći pritom sve veće novčane gubitke i u krajnjoj liniji zapostavljajući dotadašnje obaveze generišući sve značajnije poremećaje socijalnih odnosa. Preterano korišćenje on-line igrara uglavnom je zabeleženo kod tinejdžera koji se preko  preko igara uključuju u virtuelnu stvarnost gde uzimaju osobine i socijalne identitiete likova iz video-igara zbog kojih se osećaju dobro ili bolje nego u realnosti. O ovome se vodi dosta rasprava, a da na datu temu da daju komentar nisu odoleli ni autori South Park-a posvećujućii jednu  epizodu serijala pitanju mrežnog igranja.

5. Patološki korisnici foruma i elektronske pošte (Mailholism) - osobe koje komuniciraju sa drugima putem Interneta, proveravajući elektronsku poštu ili se logujući na forume u sve kraćim vremenskim intervalima, proveravajući da li ima novopristiglih tema, odnosno komentarišući iste novim porukama. Prosleđivanje vesti šaljivog karaktera prijateljima i poznanicima. Neka istraživanja potvrđuju da nedostatak izraza lica i  govor tela prilikom komuniciranja putem e-maila, pokušavamo  nadoknaditi pisanjem ili previše emocijalnih ili previše intimnih poruka koje potom mogu izazvati nesporazume i stvore probleme koje nastojimo ispraviti pisanjem novih poruka. Tu spada  i Blogstreaking  (sve učestalije pisanje novih poruka po internet dnevnicima ali i otkrivanje ličnih informacija na blogovima, a koje kao podaci nikada ne bi bili izgovoreni prilikom kontakta uživo, što tim osobama stvara dodatne probleme pored već navedenih).

Tužbe

Naravno pošto u Americi svako može svakoga da tuži, prvi koji je to hteo po tom pitanju novčano da zaradi izvesni je James Pacenza, vijetnamski veteran i dugogodišnji radnik IBM-a, koji je posle 19. godina provedenih u firmi 2003. godine otpušten zbog posećivanja pornografskih sajtova i sex chatrooms tokom radnog vremena. Dotični je pokušao da se opravda da je ova njegova aktivnost uzrokovana problemom internet zavisnosti, kao i da mu je kompanija za koju je verno radio trebala omogućiti lečenje ili razne oblike savetovanja kako bi se te zavisnosti rešio. Međutim, sud u Njujorku, nije se složio sa navodima tužitelja koji je zbog otkaza tražio pet miliona dolara nadoknade, presuđujući u korist IBM-a decembra prošle godine, pri tom pozivajući se upravo na ranije spomenuti priručnik Mentalnih poremećaja SAD u kojem  «internet zavisnost» nije okarakterisan kao bolest zavisnosti odnosno to bi mogla biti tek 2012. kada se bude štampalo novo, peto izdanje datog priručnika.

Postoji li Internet zavisnost?

Na kraju postavlja se pitanje postoji li uopšte Internet zavisnost? U medicini, zavisnost podrazumeva postojanje biohemijske osnove, fizičke vezanosti uz neku supstancu ili aktivnost. Pri tome, u slučaju zavisnosti, osoba ne može da kontroliše svoje ponašanje, pa unosi materije ili se bavi određenim aktivnostima bez mere i bez razmišljanja o posledicama. Istovremeno mora se napomenuti da bez obzira na definicju zavisnosti, postoji dokazi koji sugerišu da aktivnosti uz supstance i aktivnosti bez njih a koje se ponavljaju zbog prijatnosti koje izazivaju dele iste nervne veze. Dok jedna grupa psihologa problemu Internet zavisnosti prilazi kao pravoj bolesti, druga tvrdi da je u najgorem slučaju reč samo o lošoj navici. Postoje li pojedinci koji provode previše vremena za računarom? Naravno, ali ima i onih koji „ne mogu“ bez knjige ili TV. Da li su i oni zavisnici? Šta je sa onima koji svoje radno i poslovne vreme provode uz Internet, poput administratora, novinara, istraživača ...

Američki terapeut Hilari Keš, koji skoro deset godina proučava pitanje „Internet zavisnosti“, tvrdi da za postavljanje dijagnoze nije važno koliko vreme neko provodi na Internetu, već da li je ta navika stvorila probleme kao što su socijalna izolacija, potištenost, bračne nesuglasice,  gubitak posla ili zapostavljanje školskih aktivnosti. Da bi se zavisnost potpuno ispoljila, vezanost za internet morala bi da bude destruktivna po privatni život i lične odnose, a odvojenost od računara morala bi da dovede do neugodnih simptoma, kao što su nesanica, drhtavica ili znojenje, a i sve bi izraženija bila želja da se što više bude „onlajn". Npr. kompulzivni korisnik servisa za traženje ljubavnog partnera provodiće dosta vremena uz internet, ali u trenutku kada željenog partnera stvarno pronađe, prestaće sa tim.

Jedna stvar mora biti jasna. Nije tehnologija, internet u ovom slučaju, faktor koji stvara zavisnost, već to radi određen model ponašanja, a poremećaji ovog tipa leče se kognitivno - biheviorističkim tehnikama u klasičnoj psihoterapiji. Tako, internet ne predstavlja, sam po sebi, osnovu za razvoj zavisnosti, već je njegova „krivica" u tome sto omogućuje razvijanje i upražnjavanje oblika socijalne interakcije koja neke ljude privlači u meri većoj od poželjne. Zapravo radi se o dilemi - stvara li Internet zavisnike ili zavisnici koriste Internet? Internet zavisnost zapravo nema sličnosti sa poremećajima koji se javljaju kao posledica zloupotrebe opojnih sredstava ili alkohola. U ovoj „zavisnosti" ne postoji apstinencijalna kriza, već samo određena nelagoda ako se ne može ponoviti uobičajeno ponašanje korišćenja nekog Internet servisa. Statistika pokazuje da u stvari ljudi koji se žale na zavisnost od interneta češće od ostalih korisnika mreže pate od depresije ili anksioznosti. Ostaje nejasno ali i neistraženo da li „internet zavisnost“ uzrokuje ove poremećaje raspoloženja ili je situacija obrnuta.

Odnosno ono što je zajedničko svim „Internet zavisnicima“ je činjenica da pomoću Mreže uglavnom beže od svojih životnih problema - usamljenosti, problema na poslu, školi, u porodici, lošeg zdrastvenog stanja ili nečeg drugog. Pri tome, oni veliku količinu vremena ulažu u aktivnosti koje nemaju nikakve veze sa stvarnim životom, poslom, učenjem, hobijima ili su im totalno nepotrebni, a često i elemente privatnog života prenose u omiljeno virtuelno okruženje. Uprkos tome što postoje dokumentovani sociopatološki fenomeni uzrokovani korišćenjem interneta, globalna svetska mreža ima daleko više važnih i neophodnih prednosti. Brz u odgovorima, uvek dostupan, „ekološki čist" i sasvim informativan internet nam u mnogo čemu nam olakšava, ali i obogaćuje život. Da dodamo, ukoliko ste mišljenja da nikakva internet zavisnost ne postoji, za svaki slučaj ipak prvo proverite koliko dugo ste  ovih dana sedeli za računarom. Gde i na šta ste utrošili vreme  možete proverite koristeći npr. firefox dodatak pageaddict. Za one koji veruju da pate od IAD, možda i dobijete neku odštetu, ukoliko se odsele u SAD ali eventualno posle štampanja petog izdanje gore pomenutog priručnika 2012. godine. A dotle ... dotle mislite o tome.