Srbija zbunila superkompjuter

Ovaj kviz, koji se već dugo godina emituje u Sjedinjenim Državama, poznat je po pravilu da se pitanje postavlja u obliku odgovora, a odgovara se u formi pitanja. Na primer, na pitanje: "Najveći hrvatski naučnik u 18. veku koji je, među ostalim, otkrio da Mesec nema atmosferu", pravilan odgovor bi bio: "Ko je Ruđer Bošković?" Pitanja u više kategorija kreću od jednostavnijih prema sve zahtevnijima, a ispitanici imaju pet sekundi za odgovor.

U sukobu protiv ljudi, koji se održao tokom tri večeri, Watson je pobedio prikupivši 77.147 dolara, dok su dosadašnji rekorderi igre Bred Ruter i Ken Dženings osvojili 21.600 odnosno 24.000 dolara. Watson je pobedom takođe osvojio i glavnu nagradu od milion dolara koju će IBM dati u dobrotvorne svrhe.

Div govori tečnim engleskim

Kompanija je na konstrukciji superračunara radila četiri godine. Watson je sposoban da dradi 80 triliona operacija u sekundi. Ima oko 2.800 jezgara procesora i 16 terabajta radne memorije.

Njegov sistem pokazao se mnogo zahtevnijim od onoga koji je programiran za igranje šaha 1990-ih.

"To je bitno drugačiji problem. Šah je vrlo zahtevan zbog matematike. Ovo je, međutim, sasvim drugačija vrsta programa", rekao je Dejvid Feruči, vodeći menadžer projekta Watson u IBM-u. "Ovde ne postoji konačan problem ili jasno definisan prostor. Bavite se nekim neodređenostima i kontekstualnom prirodom jezika."

Superračunar koristi program Apache UIMA za analiziranje nestrukturisanih podataka. No, najvažnije oružje mu je program za procesuiranje jezika DeepQA kojim, prema IBM-u, može razumeti ljudske rečenice. Upravo po njemu razlikuje se od uobičajenih mašina za pretraživanje koji nude liste rezultata na temelju grupe ključnih reči.

Pitanja su se Watsonu dostavljala u obliku teksta tako da nije morao koristiti tehnologiju za prepoznavanje glasa, međutim odgovarao je ugodnim sintetizovanim glasom.

U Watsonovu enciklopediju znanja ubačeno je 200 miliona stranica sadržaja, kako strukturisanih tako i nestrukturisanih. Mašina pretražuje odgovarajuće sadržaje i potom se, uz pomoć oko šest miliona logičkih pravila, odlučuje za najbolje odgovore. Kada mu se postavi pitanje, program ga prvo analizira te prepoznaje u njemu imena, datume, geografske lokacije i druge činjenice. Takođe istražuje fraze i gramatiku pitanja kako bi shvatio šta se njime traži.

Prvog dana okršaja još se činilo da bi borba mogla biti ravnopravna – Watson i Ruter osvojili su po 5000 dolara, a Feruči 2000. Međutim, nadmoć mašine došla je do izražaja tokom druge i posebno treće, finalne večeri.

Watson izvalio i gluposti

Iako je Watson na pitanja uglavnom tačno odgovarao, imao je nekoliko provala koje su nasmejale čak i publiku. Tako je na primer u utorak na zahtev da imenuje najveću američku vazdušnu luku nazvanu po heroju iz II. svetskog rata odgovorio: "Toronto" – što je, naravno, ime kanadskog grada. Watson je pogrešno odgovorio i na pitanje koja je jedina država nastala raspadom Jugoslavije već ušla u EU. Rekao je "Srbija", međutim na taj se odgovor niko nije mogao nasmejati, jer niko osim voditelja nije znao tačan odgovor (pogledajte video na kraju teksta - jedno od prvih pitanja).

IBM ne planira konstruisati Watsona 2, međutim svakako će pokušati iskoristiti njegovu tehnologiju u različitim područjima poput zdravstva koja mogu imati koristi od njegova obimnog znanja.

Dženifer Ču-Kerol, istraživačica u IBM-ovom projektu, kaže kako Watson takođe može promeniti odnos ljudi prema računarima. "Watson predstavlja značajan korak koji ljudima omogućuje da se prema računarima odnose kao prema ljudima. On vam ne nudi liste dokumenata koje morate pretraživati, već korisne odgovore."

Nije bio fair play?

Neki kritičari ove pobede računara nad ljudima istakli su da je bilo očigledno kako je Watson bio brži u pritiskanju dugmeta kojim se označava spremnost za davanje odgovora. Naime, brzina kompjutera često je vidno nervirala Rutera i Dženingsa.

No IBM-ov istraživač Erik Braun kaže da u okršaju ljudi i računara svaka strana ima određene prednosti. Tako su, na primer, ljudi puno bolji u razumevanju jezika, a računari u brzini reakcija na signale. IBM se potrudio biti pravedan pa je Watsonu ugradio mehanički sistem pritiskanja dugmeta, umesto električnog kakvim se koristio na početku, objasnio je Braun.

Prekretnica u trci veštačke inteligencije i ljudi

Neki stručnjaci smatraju da uspeh Watsona predstavlja najveći korak na području razvoja veštačke inteligencije u poslednjih nekoliko decenija.

"Rekao bih da je to najveći računarski uspeh ovoga veka", rekao je Ričard Doerti, direktor istraživanja u Envisioneering Group. "Ja sam u računarstvu od 1973, a i pre sam pratio tehnologiju. Ovo je najveći napredak u poslednjih nekoliko decenija. To nije iPad. Govorno komuniciranje s računarom i dobijanje učenih odgovora velika je promena u računarstvu", naglasio je Doerti.

Izvor: T-Portal