Tehnopolis

Utorak, 17.05.2011.

11:44

Motorola Xoom na prvi pogled

"Prijateljski kanal" u ovom slučaju bila je Nvidia, koja je u Srbiju na kratko donela primerak sprave za koju se verovalo da će Appleu izazvati barem omanju glavobolju.

Izvor: B92

Default images

Motorola Xoom verovatno će biti jedan od onih gadžeta koji će se do daljnjeg nabavljati prijateljskim kanalima, donositi kao trofej sa putovanja po svetu i slično. Drugim rečima, Motorola ga verovatno neće poslati ovamo, ali je slučaj hteo da makar jedan primerak u Srbiju donese Nvidia.

Na konferenciji koju je pomenuta kompanija organizovala u Beogradu, između ostalog bilo je reči o Tegri, hardverskoj platformi koja u poslednje vreme ozbiljno zauzima tržište mobilnih uređaja. Konkretno, Tegra je ozbiljno zastupljena u Android tabletima budući da je većina dotičnih sprava na Androidu 3.0 zasnovana na ovom čipu. Telefoni su nešto drugačija sredina, Tegra se pojavljuje kao platforma izbora (Motorola Atrix, LG Optimus 2X na primer), no konkurencija je tu znatno ozbiljnija.

Prvi pravi Android tablet, odnosno prvi tablet na Androidu za koju sam Google kaže da jeste planiran za tablete, zasnovan je upravo na Tegri (drugoj generaciji), te je bio nezaobilazan demonstracioni uređaj na pomenutoj konferenciji. Vreme koje smo imali za probanje Xooma bilo je kratko, pa prenosimo prve utiske o prvom Honeycomb (Android 3) tabletu.

Rukovanje

Jedna od značajnijih dilema tablet sveta u razvoju je proporcija ekrana odnosno samog uređaja. Pre svega Apple odlučio je da iPad napravi u odnosu 4:3 sa ekranom dijagonale 9,7 inča. Ovakva postavka naročito je korisna pri korišćenju uređaja u uspravnom položaju. HP je praktično iskopirao Appleov princip dok su se ostali i pre i posle Honeycomba držali proporcije 16:10, različitih dijagonala.

Xoom je jedan od pripadnika 16:10 familije, sa ekranom dijagonale od 10,1-og inča. Kada se sve to prevede u realne brojke, Xoom je dug skoro koliko i iPad (25cm), nešto uži (17cm, što je za 2cm manje od prve i 16mm od druge generacije iPada), debeo ili tanak koliko i Appleov tablet prve generacije (1,3cm). Masa Motorolinog tableta je 730 grama, što je oko stotak grama više od iPada.
Kada je upotrebljivost u pitanju, pomenute dimenzije, proporcija i masa nalaze prilično optimalan sklad, budući da je Xoom lako držati, pri čemu je prostora na ekranu sasvim dovoljno bilo koja orjentacija da je u pitanju. Reklo bi se da su dva osnovna razloga za ovo dimenzije i rezolucija ekrana, naročito u poređenju sa iPadom. Iako je fizički kraća, Xoom ima više tačaka po manjoj ivici (iPad 768, Xoom 800), te su dimenzije uređaja manje (utisak je da utiče na lakoću rukovanja), prostora na ekranu u pikselima je više, a prikaz je kvalitetniji jer su tačke manje. Navika na iPadov 4:3 ekran čini da Xoom izgleda duguljasto u vertikalnoj orjentaciji, ali se u našem slučaju pokazalo da je period navikavanja kratak.

Izrada je jednom rečju odlična, dizajn dobar, a ljudi iz Nvidije su nam rekli da je evropska verzija još bolja, odnosno da ima gumiranu pozadinu koja olakšava držanje. Da ima manje grama Xoom bi hardverski bio apsolutno pun pogodak.

Android

Pitanje koje se samo postavlja nakon sjajnog utiska koji Xoom ostavlja u kontekstu kog smo se držali do sada je šta u celoj stvari nije u redu, odnosno zašto Xoom stvarno nije ispunio očekivanja (govori se da prodaja ide jako loše, odnosno da je Motorola prodala nešto preko 100 hiljada primeraka). Jedan od razloga je Android.
O fenomenu Android i tablet uređaja smo pisali nekoliko puta, ukoliko ste propustili stvar je ukratko ovakva: sve do verzije 3.0 Honeycomb, sam Google nije preporučivao Android za korišćenje na uređajima koji nisu telefoni. Xoom je trebalo da bude brod na kom će Android uploviti u tablet tržište, kako stvari stoje plovidba traje nešto duže.

Prvo dobre stvari. Honeycomb je doneo korisnički interfejs koji je zaista spreman za velike ekrane i scenarije korišćenja koji su adekvatni za uređaje tih dimenzija. Tako bi se na jednu rečenicu mogle svesti sve promene iznad i ispod haube koje je Honeycomb doneo, uz zanimljiv detalj da je Google nekoliko meseci pre objave ovog izdanja u svoje redove doveo Matiasa Duartea, idejnog tvorca WebOS-ovog interfejsa, koji slovi za izuzetno inovativnu touchscreen platformu kada je UI u pitanju.

Prvi problem koji Honeycomb u ovom momentu ima najjednostavnije se može definisati kao nedovršenost. Sijaset odličnih koncepata (notifikacije, task menadžer i slično) još uvek je izveden tako da se pri korišćenju jednostavno vidi da sve to može bolje. Promena home ekrana, na primer, opremljena je 3D efektima, ali se primećuje da sistem ne reaguje na pokret brzinom kojom bi mogao, naročito ako pri ruci imate iOS uređaj za uporediti.

Da stvari budu jasne, performanse interfejsa su sasvim u redu, ali se ostaje utisak da bi Honeycomb koji smo probali na Xoomu mogao biti agilniji, pre svega kada je vreme za odgovor na interakciju od strane korisnika u pitanju. Valja napomenuti da nedavno objavljeni Honeycomb 3.1 donosi nekoliko zaniljivih novina (bolji task menadžer, podršku za kamere i periferije, promenu veličine widgeta, unapređenja web browsera), ali nažalost uređaj koji smo imali priliku da probamo imao je 3.0.
Drugi, možda još ozbiljniji problem su aplikacije. Pre svega, aplikacija koje su optimizovane za tablete je malo, što ozbiljno utiče na inicijalno širenje platforme i uređaja. Ako kupujete tablet i ne gajite preterane simpatije ni prema kojoj strani, matematika u korist Applea u ovom kontekstu je veoma jasna. Da stvari budu još gore, Android Market na Xoomu uredno prikazuje sve aplikacije pravljene za telefone, te je izvesno da će korisnici probati da ih instaliraju, što obično neće dati dobar rezultat, jer će ih sistem tretirati kao programe pravljene za tablet, što one nisu.

Cena

Drugi veliki problem koji Xoom ima je cena. Matematika je opet veoma jasna, najjeftiniji model koji Apple nudi košta 499 dolara u SAD, najjeftiniji Xoom je 100 dolara skuplji. Model za mogućnošću 3G povezivanja košta 799,99 dolara.

Zaključak

Ukoliko je Motorola želela da ugrozi Apple, Xoom je morao biti jeftiniji. Više memorije, bolja kamera i veća rezolucija ispostavili su se kao nedovoljni da opravdaju 100 dolara više od iznosa koji konkurencija traži za svoj najjeftiniji primerak.
Pored toga, ukoliko Android na tabletima (i svi koji se na njega oslanjaju) želi da ugrozi Apple mora biti bolji, dovršeniji i sa više aplikacija. Ništa što nije realno, ali sada nije takva situacija.

Prema tome, dok košta koliko košta i dok je Android za tablete ovakav kakav je, Xoom ostaje predmet požude Android fanova i odlična opcija za ljubitelje platforme dubljeg džepa. Ukoliko tragate za tabletom i ne pronalazite se u pomenutim grupama Apple prodavnica je i dalje jedino pravo mesto za vas.

Autor: Ivan Jelić

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

14 Komentari

Možda vas zanima

Svet

"Upravo je započeo rat sa najopasnijom zemljom"

Američki novinar Taker Karlson izjavio je danas da bi odluka odlazećeg predsednika SAD Džozefa Bajdena da dozvoli Ukrajini da napada ciljeve u dubini Rusije dalekometnim projektilima ATACMS mogla da ugrozi živote samih Amerikanaca.

19:50

20.11.2024.

1 d

Podeli: