Stručnjaci predviđaju: ljudi će postati kućni ljubimci robota

Studiju je naručila neprofitna grupa Pew Internet & Americal Life Project, koja proučava uticaj Interneta na moderno društvo, a izrađena je na univerzitetu Elon. Najpoznatiji tehnološki stručnjaci širom sveta očekuju da će se Internet i dalje širiti i postati opšte dostupan i u zemljama u razvoju.

Međutim, stručnjaci se ne slažu po pitanju njegovog uticaja na naše živote. Od 742 učesnika u istraživanju, 58 procenata je zabrinuto da će "odmetnici" biti razočarani novo tehnologijom i da će zato vršiti terorističke akcije protiv nje. Četrdeset dva procenta ispitanih strahuje da će ljudi izgubiti kontrolu nad tehnologijom, u velikoj meri onako kako je predstavljeno u filmu "Matriks".

"Svi se slažu oko toga u kom će se smeru kretati razvoj tehnologije, da će Internet biti unapređen i da će ga koristiti sve više i više ljudi", kaže Li Rajni, izvršni direktor grupe Pew Internet & Americal Life Project. "Međutim, duboke su podele oko uticaja i značaja tehnoloških unapređenja."

Nekoliko mogućih scenarija

Izveštaj, drugi po redu nakon objavljivanja slične studije o budućnosti Interneta iz 2004. godine, opisuje koliko je Internet značajno izmenio način na koji ljudi međusobno komuniciraju i stupaju u međusobne odnose, pre svega zbog sve veće zastupljenosti usluga preko širokopojasnog Interneta. Danas se trenutne poruke koriste za stupanje u vezu sa službom odnosa s korisnicima, kupovinu, prodaju ili iznajmljivanje virtuelnih domova u mrežnim svetovima kao što je Second Life. Postavlja se pitanje: koliko će dugo još ti trendovi biti prisutni?

Među onima koji su učestvovali u izradi studije su bili i takvi mislioci kao što su Pol Safo, profesor na Institutu za budućnost u Palo Altu, Pol Krejven, direktor poslovnih komunikacija u američkom Ministarstvu za rad, Gordon Bel, stariji istraživač u Microsoftu, i Tundži Lardner, glavni izvršni rukovodilac mreže zapadnoafričkih nevladinih organizacija i savetnik u Svetskoj banci i Ujedinjenim nacijama.

Svima je ponuđeno na razmatranje sedam mogućih scenarija, a njihov zadatak je bio da odgovore da li se s njima slažu ili ne i da odgovor obrazlože. Jedan scenario je zahtevao mišljenje o tome da li će svetska mreža postati interoperabilna i jeftina, kao i da li će Internet utrti put novoj ekonomiji kako bi sve države sveta bile povezane i unapredile trgovinu i komunikacije. Većina učesnika u istraživanju je s optimizmom gledala na takvu mogućnost, iako su izrazili zabrinunost da bi velike kompanije i vlade pojedinih država mogle da "guše" napredak.

U drugom scenariju, Jana Kvitni Anderson, vanredni profesor na univerzitetu Elon i autor studije, navela je da bi tehnologija mogla toliko brzo da se razvija i napreduje da ljudi jednostavno neće na vreme shvatiti da su izgubili kontrolu nad njom.

Hal Varijan, profesor na univerzitetu Berkli i savetnik u kompaniji Google, bio je među 54 procenata ispitanika koji se nisu složili s tim.

"Mislim da će roboti spremati i čistiti naše domove. Oni već peru naše posuđe. Međutim, ne smatram da će razviti autonomnost. Mislim da je to nalik zapletu iz naučnofantastičnih romana".

Bilo je i onih koji nisu toliko sigurni i koji su zabrinuti da se čovečanstvo već previše oslanja na tehnologiju, gubi kontrolu nad njom a da će budućnost doneti samo nove nevolje i opasnosti.

Mali je broj ispitanika koji su predvideli scenario sudnjega dana. Safo sa Instituta za budućnost dao je svoje viđenje: "Strah da ćemo postati robovi sopstvenih kreacija je stari strah. Međutim, ja se plašim nečega mnogo strašnijeg i verovatnijeg - da će do 2020. godine mašine postati inteligentne, da će se brzo razvijati i da će nas tretirati kao svoje kućne ljubimce".

U zasebnoj, ranije objavljenoj studiji, Andersonova je navela i katalogizovala predviđanja tehnoloških stručnjaka objavljenih u medijima tokom devedestih godina prošlog veka. Otkrila je da su vrlo precizno predvideli da će korisnici Interneta imati više identiteta, kao što je slučaj s onima koji koriste avatare i učestvuju u popularnim mrežnim igrama virtuelne stvarnosti kao što je Second Life; da će sistem globalnog pozicioniranja biti kombinovanim s predajnicima i malim računarima kako bi roditelji mogli da prate kretanje svoje dece; i da će informatički auto-put postati zakrčen kada korisnici preko Interneta budu počeli da razmenjuju velike datoteke.

Ostala predviđenja tek treba da budu potvrđena ili opovrgnuta, ali Andersonova ostavlja otvorenom mogućnost da će se zaista i ostvariti u dalekoj budućnosti: da će ljudi morati da se bore s građanskim pravima robota kao i mogućnošću da stupaju u brak s njima; da će se pojaviti video-tetovaže i da ćemo kupovati na štandovima i prodavnicama u virtuelnoj stvarnosti.

"Vrlo je teško nešto pogrešno predvideti", kaže Andersonova. "Nikada sa sigurnošću ne možete znati šta će se zaista dogoditi u budućnosti."