Dve škole mišljenja: Apple i Google

Njihovi proizvodi potpuno su izmenili „pravila igre“ na polju informacionih tehnologija, a dve kompanije zajedno vrede više od 550 milijardi dolara.

Obe imaju uspešne browsere, aplikacije za mobilne telefone, ali i zajedničkog „neprijatelja“ - Microsoft.

Ipak, sagrađene su na potpuno različitim temeljima. Sergej Brin i Leri Pejdž, osnivači Googlea, čvrsto veruju da svaka odluka koju donese kompanija treba da se oslanja na merenja.

„Informacije su najveći oslonac Googlea“, kaže Stiven Levi u knjizi „Plex“.

Stiv Džobs, s druge strane, verovao je u moć dizajna, a često zanemarivao podatke.

„Teško je dizajnirati proizvode koristeći ciljne grupe. Često ljudi i ne znaju šta žele, dok im to ne ponudite“, rekao je 1998. u čuvenom intervjuu za BusinessWeek.

Nema oštrijeg kontrasta od tog – „podaci protiv dizajna“. To je konfliktna, ali i komplementarna veza koja je stvorila možda najbliže prijatelje ali i najljuće protivnike

Google: Podatak je zakon

Ako vam treba dokaz da su podaci osnova Googlea, pročitajte knjigu „In The Plex“ Stivena Levija. Reč „podatak“ pojavljuje se 319 puta.

„Dizajn“ se, s druge strane, pojavljuje svega 60 puta.

Naglasak na dizajnu dolazi direktno od osnivača, Lerija Pejdža i Sergeja Brina. Evo kako ih Levi opisuje na početku knjige:

„(Pejdž i Brin) osećaju se najprijatnije u meritokratiji akademskog diskursa, gde mozgovi potiskuju sve ostalo. I jedan i drugi imali su urođeno razumevanje kako će se ultrapovezan svet u kom su uživali kao studenti računarstva proširiti na društvo. I jedan i drugi suštinski veruju u primat podatka“.

Posledica toga je kompanija sa slobodnom, kolegijalnom atmosferom, snažnom meritokratijom u kom su inženjeri kraljevi, a na samom vrhu nalazi se – podatak.

Zato će Google uvek odbaciti prelepu internet stranicu u korist one koja je „spartanski“ jednostavna, ali ima podatke koji je potkrepljuju.

„Izgleda kao da je ljudsko biće učestvovalo u rasporedu stvari”, kazala je jednom Marisa Majer timu zabrinutih dizajnera o projektu koji je odbila. „Deluje kao da se neki urednik previše mešao to. Google proizvode pokreću i stvaraju mašine. I to nas čini moćnima. To čini naše proizvode odličnim”.

Apple: Dizajn ugrađen u DNK

Apple se, s druge strane, nalazi na drugom kraju spektra. Reč „dizajn“ se u biografiji Stiva Džobsa pojavljuje 432 puta - reč „podatak“, svega 26.

„Volim kada je moguće osmisliti odličan dizajn i jednostavnu upotrebu za nešto što ne košta mnogo. To je bila originalna vizija Applea. To je ono što smo pokušali da uradimo sa prvim Macom. To je ono što smo učinili sa iPodom“, rekao je Džobs Ajzaksonu.

Taj naglasak na dizajnu potiče iz Džobsovog detinjstva. Njegov otac naučio ga je koliko je važno da pedantno obradite zadnji deo ograde ili radnog stola čak i ako ih niko ne vidi. Kasnije je Džobs putovao Azijom i prihvatio jednostavnost zen budizma.

Te lekcije i iskustva postale su deo njegove potrage za savršenstvom – filozofije koja je danas suština svakog Appleovog proizvoda.

Zaključak

Google je svu veru uložio u podatak, dok se Apple klanja snazi dizajna. Ova dihotomija učinila je dve kompanije komplementarnim.

Apple će proizvoditi telefone i kompjutere, dok će Google pružati mape, pretrage, YouTube i druge web alatke koje će sve sprave učiniti korisnijim.

Međutim, kada je Google odlučio da lansira sopstveni operativni sistem za mobilne telefone, njihovo prijateljstvo brzo se pretvorilo u rivalstvo. Ono je pojačano Googleovom namerom da kupi hardversku kompaniju.

Šta se može naučiti iz rivalstva „podatka“ i „dizajna“?

Očigledno je da nijedna škola mišljenja nije u pravu: i Apple i Google su izuzetno uspešne i profitabilne kompanije koje su promenile svet.

Izgradnja uspešne kompanije ne zasniva se nikada na prihvatanju tuđe filozofije, već na doslednom poštovanju sopstvenih uverenja i učenju na usputnim greškama.

Drugo, kompanije koje su usmerene na dizajn bave se drugačijim problemima od onih koje se fokusiraju na podatke.

Sve kompanije usmerene na dizajn koncentrisane su na stvaranje revolucionarnih proizvoda, jer podaci nisu baš najpouzdaniji izvor za predviđanje revolucija.

Kompanije fokusirane na podatke imaju mnogo bolje šanse da promene postojeća tržišta, jer su njihovi proizvodi bolji i efikasniji.

Pretraživači su postojali i pre Googlea, ali je ta kompanija uz pomoć podataka stvorila najefikasniji pretraživač na svetu. Apple, s druge strane, napravio je više revolucija, pre svega u započinjanju ere personalnih računara.

Iako su podaci i dizajn često na suprotnim stranama, trebaju jedno drugom. Džobs je možda bio koncentrisan na dizajn, ali nije ignorisao podatke. Sjajni dizajni, čak i oni revolucionarni, izgrađeni su na čvrstim podacima.