Kamate se ne predaju

Pad inflacije iz meseca u mesec, čak ispod nule, još nije „povukao” naniže ne samo cene proizvoda važnih za preživljavanje već ni „paprene” kamatne stope na kredite kojima građani pokušavaju da „zakrpe” finansijske rupe.

Posle najnovijih odluka Narodne banke Srbije, koja je prekjuče odlučila da smanji dinarsku obaveznu rezervu, moglo se očekivati da će banke, kojima su dinarski izvori kreditiranja sada postali jeftiniji, uskoro ipak moći barem donekle da smanje svoje apetite, to jest interesne stope, ali...

Izgleda da bar za sada od toga – nema ništa!

Sudeći po našoj jučerašnjoj anketi u nekoliko banaka, kamate neće pasti, barem ne osetnije. Osnovna kamata centralne banke, naime, spuštena je ovih dana na 17,5 odsto i zapravo toliko, kako objašnjavaju bankari, košta dinar u Srbiji. Poslovne banke taj isti dinar, međutim, košta više, oko 20 odsto. Da bi zaradile, kamatna stopa po kojoj one (pro)daju dinarske kredite mora da bude – viša od tog procenta. Kamate na kredite indeksirane u evrima pogotovo ne mogu da padnu znatnije, ističu bankari, sve dok se i obavezna rezerva na devizne depozite ne smanji.

Dinarski izvori rastu, ali taj rast je dosta sporiji od tražnje za potrošačkim kreditima i ta sredstva su nedovoljna da pokriju plasmane, ističe Zoran Petrović, član Izvršnog odbora Rajfajzen banke. Izvori kojima se finansiraju potrošački i gotovinski krediti su, dodaje, najvećim delom devizne prirode. Na cenu deviznih izvora utiče rizik zemlje, komercijalni rizik, kretanje cene novca na međunarodnom tržištu i troškovi obaveznih rezervi.

U zavisnosti od njihovog kretanja, kao i procene kreditnog rizika, zavisiće i cena kredita. HVB banka je pre dve nedelje uz kredite indeksirane u evrima i švajcarskim francima ponudila i „čiste” dinarske, kako kaže Ivan Radojčić, član Izvršnog odbora banke, sa najnižom kamatom od 22 odsto godišnje. Da bi pospešila dinarsku štednju ta banka će, posle smanjenja obavezne dinarske rezerve na 15 odsto, najavljuje, podignuti kamatu na oročene dinarske depozite oročene na tri meseca na 13 odsto.

Uz isticanje da je Sosijete ženeral banka već snizila kamate na kredite sa deviznom klauzulom, Miroslav Rebić, izvršni direktor poslova sa stanovništvom, kaže da nema više prostora za smanjivanje. Ta banka takođe planira tokom ovog meseca da počne da odobrava i dinarske kredite, ali visina kamate još nije određena.

Ekonomista dr Đorđe Đukić se ne slaže sa bankarima da nema prostora za spuštanje kamate. U uslovima kada opada inflacija i kada je centralna banka ostvarila nižu ciljnu stopu, logično bi bilo da kamate opadaju. Pogotovo, kako naglašava, kada se ima u vidu ugrađena rizična premija u kamatnu stopu po osnovu očekivane inflacije.

Kamatne stope za kratkoročne kredite su u septembru u odnosu na decembar prošle godine povećane sa 25,24 na 31,09 odsto, na potrošačke smanjene su sa 19,71 na 17,30 odsto, ali su za dugoročne povećane sa 6,30 na 6,64 procenta godišnje. Kod prekoračenja na tekućim računima kamata se u većini banaka kreće od 1,9 do 2,2 odsto na mesečnom nivou što je 27 do 28 odsto godišnje.

Činjenica je da kod prekoračenja po tekućem računu banke u evro zoni zaračunavaju kamate od 9,67 do 9,92 odsto godišnje i ostvaruju velike zarade. Međutim, u Srbiji su te zarade bar dvaput veće. To je razlika koja „više nego pokriva” nizak rejting zemlje, ali i omogućava mnogo veći profit koji te banke ostvaruju u zemljama centralnoistočne Evrope nego tamo gde su im centrale. Neke od njih su stoga lane iskazale čak – rekordne profite.

Da većina kamatnih stopa u poslednjim mesecima nije smanjena, već, naprotiv, povećana, potvrđuje visina kamatnih marži koje su se sa nivoa između 10 i 11 procentnih poena, koliko su iznosile krajem prošle godine, u septembru povećale na 12,28 procenata. To je, po Đukiću, dokaz da konkurencija između banaka nije dala rezultat, odnosno da postoji – bankarski kartel.