Alkaras je prejak

Trijumf Karlosa Alkarasa u finalu Vimbldona posle spektakularnog meča i pet setova ponovo je u fokus stavio priče o novom poretku.

One su tu već godinama i u prvi plan iskaču upravo posle ovakvih događaja, kada neki mladi teniser skine skalp starijem.

Još kada se taj "stariji" zove Novak, možemo slobodno reći najveći u istoriji igre, onda one postanu toliko glasne da im jednostavno morate posvetiti pažnju.

Bilo je s vremena na vreme u proteklim sezonama nekih "iskakanja" i šampiona koji nisu članovi "velike trojke".

Svakako ne mnogo. Možemo ih praktično na prste jedne ruke nabrojati i svi oni slavu su stekli na US openu.

Dominik Tim 2020, Danil Medvedev 2021, Karlos Alkaras 2022. I to je otprilike to, sve do ovog Vimbldona.

Mladi Španac je upravo posle Grend slema u "Velikoj jabuci" postao najmlađi prvi reket sveta u istoriji sa 19 godina i 214 dana.

Osporavan mu je taj podvig, donekle iz opravdanih razloga – Novak u Australiji i Americi nije mogao da igra, a u Londonu mu nisu dali bodove za titulu.

Nikakvu krivicu za to naravno da nema teniser iz Mursije, koji je napravio neverovatan napredak u prethodne dve godine.

Probijanje kroz svet profesionalaca je započeo 2021, a već početkom te sezone smo najavljivali da Španija ima novog Rafaela Nadala.

Najšira teniska javnost je za Karlitosa čula u proleće te godine, kada je punoletstvo proslavio duelom protiv upravo "Bika sa Majorke".

Nije se baš proslavio, poražen je sa 6:4, 6:0, ali je "Kaha Mahiku" napustio uzdignute glave, sa jasnim planom psiho-fizičkog razvoja.

Stigao je da igra četvrtfinale US opena, gde je predao meč Feliksu Ože-Aljasimu zbog povrede.

Već početkom 2022, za njega neverovatno uspešne, uspeo je da se probije najpre do Top 20, a onda nakon titule u Barseloni i do Top 10.

Kada to pođe za rukom jednom 18-godišnjaku, potpuno je jasno da se radi o vanserijskom talentu i teniseru spremnom za velika dela.

To je pokazao na spomenutom US openu krajem prošle godine. Tada je postao i prvi tinejdžer posle Pita Samprasa koji je stigao do meča za trofej u Njujorku.

Imao je Novak, naravno zajedno sa Rafom, tokom prethodne decenije, kada su počeli da ulaze u poznije teniske godine, mnoge izazivače.

Najskorija je bila ona koju su činili Danil Medvedev, Stefanos Cicipas, Aleksander Zverev, ali ovakvo drmanje trona nije viđeno.

Tolika doza zrelosti, sportske drskosti, svestranosti, vrlo verovatno da nije viđena još od perioda dominacije "velike trojke".

Da neko osvoji dve Grend slem titule sa jedva 20 godina, pa to nije viđeno od Nadala, koji je slavio na Rolan Garosu 2005. i 2006. godine.

Može se porediti u smislu godina i skidamo kapu Rafi za sve učinjeno u Parizu, ali ta kompletnost i činjenica da je Karlos glavni favorit, ili bar u najužem krugu, na kojem god turniru ili podlozi igra, čini se da nije viđena.

Eventualno bi Novak mogao da se pohvali time. Mada srpski as na, na primer, Rolan Garosu, koji je Nadalova kuća, više puta tokom karijere nije bio glavni pretendent na trofej, nego što jeste.

Alkaras je pre početka Vimbldona, tačnije sezone na travi, prošao kroz period sumnje i osporavanja.

Pre svega zbog toga što je usled tenzije i grčeva u polufinalu French opena "pukao" od Đokovića, a potom i zato što je njegova igra na travi bila velika nepoznanica.

Količina skepse počela je da pada posle Kvinsa, na kojem je u debitantskom nastupu uspeo da stigne do trofeja.

Bio je izvrgavan određenoj dozi podsmeha kada je kazao da veruje da može do titule i na Vimbldonu.

I za takve komentare možemo da nađemo opravdanje. Đoković je vezao četiri trijumfa na Vimbldonu, za poraz na Centralnom terenu nije znao 10 godina, a i taj meč iz Pariza od pre mesec dana sigurno da je svima bio u podsvesti.

Međutim, nedelja je bila dan kada je Alkaras pokazao da može da napravi čudo i na travi, podjednako kao i na ostalim podlogama.

"Nisam očekivao da će ove godine igrati tako dobro na travi, ali je dokazao da je najbolji igrač na svetu", rekao je Đoković.

Apropo cele priče o kompletnosti i predodređenosti za najviše teniske visine, citiraćemo još jednu Novakovu izjavu, koja je prošla pomalo neprimećeno.

"Iskreno, nikada nisam igrao protiv tenisera kao što je on. Mislim da su ljudi u poslednjih 12 meseci pričali o njegovoj igri koja se sastoji od određenih elemenata od Rodžera, Rafe i mene. Saglasan sam sa tim. U suštini ima najbolje od sve trojice. Ima španski bikovski mentalitet, neverovatno defanzivu koju smo videli kod Rafe. Ima lepe bekhende, koji su slični mojim. Kompletan je igrač", rekao je Đoković.

Ako to sve priča Novak, u momentima kada je sigurno tužan, razočaran, posle poraza u vimbldonskom finalu, šta mi možemo onda još da kažemo.

Kroz priču sa kolegama posle nedeljnog meča, istakli smo jednu hrabru prognozu, prema kojoj, ako ovako nastavi, Alkaras može da dostigne članove "velike trojke", kada su u pitanju Grend slemovi.

Milion stvari treba da se poklopi, godine i godine napornog rada, dosta i sreće, ali Karlosov potencijal je ogroman.

Važnu stvar ne treba smetnuti sa uma, Đoković je i dalje tu. Često se šali da su 36 novih 26 i naravno da ga ne treba otpisivati zbog jednog poraza i to u finalu Vimbldona od trenutno prvog na svetu.

Osvojio je ove sezone dva Grend slema, igrao finale još jednog. Ako to nije uspeh, ne znam šta jeste.

Fokus su mu Grend slemovi, apsolutni prioritet na kojem se trudi da dostigne pravu formu.

To će probati da uradi i u septembru u Njujorku, gde se vraća posle dve godine, sa lepim uspomenama uprkos porazu od Medvedeva 2021, kada nije uspeo da kompletira kalendarski slem.

"Raduje me povratak u Njujork. Kroz karijeru sam najbolje partije beležio na tvrdoj podlozi. Nekako, ako se uzmu u obzir svi turniri koje sam odigrao i beležio uspeha, onda je to tvrda podloga. Igrao sam finale, izgubio sam od Medvedeva, dobio sam dosta ljubavi od publike. Toga se rado sećam i jedva čekam da se vratim. Njujork je glavni cilj, a osim Dejvis kupa, igraću Sinsinati kao pripremu za Njujork", rekao je Đoković.

Smena generacija je jedan prirodan proces, koji može samo donekle da se odloži. To u tenisu čini upravo Novak.

Brani čast "staraca", pošto od igrača iz Top 100, samo su dvojica starija od njega – Sten Vavrinka i Rišar Gaske.