Ponedeljak, 11.07.2022.
10:00
Luča Vimbldona
Zamislite onog čoveka, što urezuje imena pobednika na čuvenom vimbldonskom trofeju.
Izvor: Zoran Kecman
Sedi, glanca alat, negde u nekom sobičku podno Centralnog terena. Drema, sat na zidu otkucava, dok nad njim sve podrhtava od uzbuđenja.
Tresu se tribine na Central kortu, publika je u teniskoj ekstazi najvišeg tipa, ali on čeka strpljivo, da odradi svoj graverski posao na kraju dvonedeljne bajkovite priče.
Ček i ne pali ekran, da gleda meč, ta gledao je već toliko finala u tom teniskom Ozu...
Kad na kraju, začuje taj gromoglasni urlik, salve aplauza, a onda kako mu neko grozničavo kuca na vrata sobička i kaže, "spremi se, gotovo je".
"Znam, znam, Novak Đoković, ne moram da proveravam, logično je..."
Da, ljudi, logično je. Najbolji je. Nema mu premca. Prešao je sve igrice. Preskočio sve pripremljene zamke i smicalice. Ma, neuništiv je!
I s pravom posle svega kaže da je na sedmom nebu!
Sedmi pehar, sedmi rajski teniski poljubac, sedmo grickanje trave na istom mestu. Sve prolazi, sve se menja, samo on ostaje tu, postojan.
Postaje veličina matematičkog reda, vimbldonska konstanta. Onu australijsku su odavno već prihvatili u naučnim, teniskim krugovima.
Morali bi i ovu, londonsku. Ustanovljenu na nultom, griničkom meridijanu.
Šta god rekli i pisali o njemu, šta god mu zamerili, koliko god ga pritiskali uza zid, a to mu rade od početka karijere, ne umeju, ne mogu da ga zaustave.
Jer kako to Tenis Sandgren, taj divni američki momak, reče – on je "vrhovni alhemičar". Bojno polje pretvara u svetilište, isijava hrabrošću. Zaista je tako, Tenis.
I koliko god da je ovogodišnji Vimbldon bio kontroverzan, iz razloga poznatih vam svima, finale Đoković – Kirjos spaslo ga je totalnog kraha.
Jer u datim okolnostima, kada već nije bilo toliko igrača iz vrha iz ovih ili onih razloga, kada se jedan od miljenika londonske publike, Rafael Nadal, uverio u to da kad pričaš stalno o povredi, ona ti se nekako i dogodi – dobili smo na kraju "bromansirano", "duplo N" finale, za mnoge neočekivano posle svega što smo gledali i slušali od njih dvojice godinama unazad... Pa zaista nije moglo bolje!
Vulkan Kirjos i Mont Everest svetskog tenisa, Novak Đoković. Jedan u svom prvom, drugi u 32. finalu u karijeri. Shvatate li na kraju tu suštinski razliku, u tom odnosu, 32:1?
I pored toga, Nik Kirjos je pokazao svu raskoš svoga talenta, i možemo biti saglasni sa onim ocenama da bi ovaj teniski vragolan iz Kanbere bilo koga drugog možda i oborio na travu Vimbldona, ali ne i diva, Đokovića.
Brzo je shvatio Nik dobro da to nisu bili oni standardni ATP mečevi, u dva dobijena seta. Tada je mogao da ide mirno na tu kartu pritiska i Novak mu u dva meča nije uzeo ni set, ali ne i sada.
Ovo je grend slem, dečko, ovo je pozornica najvišeg tipa i tu treba opstati i ne sagoreti. Nika je pojela velika, ogromna želja.
Ako je Ozi Kirjos u prvom setu i delovao prilično stabilno i smireno, čim je Novak počeo da gađa šampionske note u svojoj simfoniji od igre, to je počelo da raštimava Kirjosov instrument. Polako, ali sigurno.
Oduševili su obojica, bez preterivanja. Odigrali su neke poene da vas prosto raspamete, kako to samo umeju vrhunski majstori ove igre.
Bilo je čak i simpatično to Nikovo batrganje da se izvuče iz kandži orla-Novaka, da se svađa sa sudijom, da se neartikulisano obraća članovima svog tima, koji dobro znaju da su to sve njegovi trikovi, njegove igrice kako bi protivnika isterao iz ravnoteže, pa se zbog toga i ne stresiraju.
Novak je imao nevidljivi mentalni pancir od kog sve sve to odbijalo na Nikovu stranu.
"Ne, nećeš me poremetiti. Ne ovaj put", čitalo se iz Novakovog hladnog, oštrog pogleda.
Kirjos je u četvrtom setu zaigrao na kartu snage, nadao se da će servisom uspeti da meč ubaci u taj-brejk i dobivši ga, u eventualnu ludnicu petog seta kada je sve moguće, ali mu Đoković taman na isteku trećeg sata igre, to nije dozvolio.
Čak se ni ti njegovi prepoznatljivi tvineri i jedan drzak servis ispod ruke nisu isplatili – Novakov kompjuter spremno je reagovao i na to. Nik je odmah dobio po prstima!
I na kraju, dobili smo ono što gledamo sada već iz godine u godinu, u nastavcima, grickanje trave, (eh sad smo videli i nešto novo, onaj gest, raširenih ruku-krila dok leži na zemlji!), rukovanje sa članovima kraljevske porodice, predivan, šaljiv, ali iznad svega dostojanstven šampionski govor.
Beogradska škola, Englezi, dabome. Obavezno dođite da vidite to, to je Serbia open!
I ako posle svega ovoga, bilo gde na kugli zemaljskoj ima još onih zaludnih, dežurnih sumnjičavaca u veličinu Novaka Đokovića i njegov put ka večnoj teniskoj slavi, vreme je da se povuku. U duboku, duboku senku.
Devet puta Australija, sedam puta Vimbldon. Pit Sampras, nisi više sam u tom krugu, a za Rodžera Federera Novakova poruka – "spremi se, naredne godine stižem i tebe".
Dok se polako sleže ova lava vimbldonskog finala, ne znam jesmo li svesni da je Novak stigao na prag rekorda Vimbldona? Ljudi, Vimbldona!
Kako li će tek sledeće godine podrhtavati tlo u hramu tenisa i ko će biti ti srećnici da sve to vide, dožive, prežive, posvedoče o tome? Već nas hvata jeza i kad pomislimo na to.
Nažalost, iste večeri bilo je momentalnih pokušaja da se napravi australijska, ili svejedno, američka digresija, da se Novaku po ko zna koji put spočita da bi mu ovo mogao biti poslednji grend slem u godini i da mu prvi (po njima) sledi tek u maju 2023.
Nisu ga dobro slušali. Ili nisu želeli da ga slušaju. On je svoj izbor odavno napravio. Za razliku od mnogih u ovo pustopašno vreme, on ima čvrst stav. I on se drži toga. Jednostavno, radi ono što misli da je za njega vredno i najbolje. I to niko ne sme da mu zameri.
Sport je za njega sport, politiku je prepustio političarima. On je tenis majstor najvišeg reda i ne bavi se spletkama.
Ko je sada na potezu? Pa oni koji su sve i zamrsili, oni koji su pokušali da mu kroz džunglu besmislenih pravila, otežaju hod ka slavi.
Da ga uspore. Ne verujem da će se truditi da mu olakšaju. Bilo bi zaista prvoklasno iznenađenje da to urade, jer su već na Vimbldonu pustili svoje glasnike. Njihov škrguti zubima i lavež mogli su se čuti na društvenim mrežama nedugo posle 18:11, kada je odigran poslednji poen u finalnom meču.
Kamo sreće da su svi kao Džon Mekinro, Sandgren, Izner i mnogi drugi koji shvataju sav besmisao te žalosne igre, ali nisu, nažalost. Malo je ostalo razuma u današnjem svetu.
Da je tako govori i neviđen apsurd – Novak je prvi čovek u istoriji tenisa koji je izgubio poene za osvajanje grend slema! I samo pukom voljom moćnika, nastaviće da ga survavaju na ATP listi.
Kontra tome, Novak je isto tako i prvi u istoriji koji je osvojio dva različita grend slema sedam i više puta.
Još jedan adut zlata vredan u onoj trci za najboljeg svih vremena.
Šta god ga čekalo preko linije dana budućeg, dočekaće ga njegov Beograd. Pretvoriti se u jedno veliko srce-utočište za svoj glavnog junaka.
Kao što ga je dočekao i zimus iz Australije, tako će i sa ovom sedmom krunom sa Vimbldona.
Jer mogu neki zlobnici iz senke da se igraju "skidanja krune", ali kralj ostaje kralj, za sva vremena. Ko vidi vidi, ko ne vidi, ima vremena, shvatiće.
Kralj se pamti po svojoj klasi, dobroti i velikim delima.
Ovo poslednje, vimbldonsko, posle svega što ga je snašlo u bespućima Melburna, ima poseban sjaj.
Svetlo, luča u tami vremena, opomena neverujućima.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
42 Komentari
Možda vas zanima
Partizan pao u Istanbulu; Obradović: "Žao mi je igrača"; Larkin: "Srećan sam"
Košarkaši Partizana igraju protiv Anadolu Efesa u 17. kolu Evrolige.
B92.sport20:43
1 d
Zvezda posle pomračenja pobedila Makabi – Bolomboj i Jago junaci; Sferopulos jasan: "To više ne sme"
Košarkaši Crvene zvezde pobedili su Makabi iz Tel Aviva 81:73 u 17. kolu Evrolige.
B92.sport23:30
1 d
Cana ne želi da Albanija igra protiv Srbije: "Srpski tim nas je zaštitio, izbegnuta je tragedija"
Ljorik Cana, nekadašnji fudbaler Albanije, prisetio se duela sa Srbijom u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2016. godine koja je prekinuta zbog provokacija sa albanske strane.
B92.sport10:14
1 d
"Svaki dan sam govorio menadžeru da želim u Zvezdu"
Košarkaš Virtusa Akile Polonara nije prežalio što nije pojačao Crvenu zvedu.
17:43
1 d
Komentari 42
Pogledaj komentare