Cvet Vimbldona

Zamislite - tenis u hladu bašte, vrelog, popodnevnog dana, na travi, u čisto belom, to deluje i zvuči tako elegantno, i mora da bude ugođaj, zar ne?

Vimbldon, čuven po svom cveću, ipak je ove godine, u tom moru ruža, hortenzija i posebno petunija, koje stablom i cvetom oslikavaju boje vimbldonskog grba (tamno zeleno i ljubičasto), iznedrio ipak cvet posebnog mirisa.

Nije ni petunija, ni ruža, ni hortenzija, već Ema, tačnije Ema Radučanu.

Ali, ima li pravo jedna mlada, 18-godišnja devojčica iz Bromlija, jugoistočnog predgrađa Londona, da na debiju sanja kako u svojim rukama drži Venus Rouzvoter Diš, taj srebrnkasti tanjir koji se svake godine od 1886. dodeljuje pobednici u ženskom singlu? O da, što da ne? Vimbldon je kao Oz, može da pruži raznorazna čuda.

Zamislite kakav bi to teniski zemljotres bio i istovremeno pljusak osveženja za ženski tenis, da jedna tinejdžerka napravi senzaciju i osvoji turnir kao recimo 1985. Boris Beker, takođe na svom debiju?

Ema je protutnjala kroz prvu nedelju, kako valjda ni sama sanjala nije, da su se čak i njene komšije u Bromliju, koje su je viđale kako često trenira i na ulici, udarajući po loptici, šokirali kad su je videli:

“Otkuda naša Ema na Vimbldonu? Nisam očekivao da će biti tamo”, jedan je od komentara u ostrvskim novinama, od starne starijeg komšije Radučanuove.

Ni njeni roditelji nisu verovali da će njihovo dete, na svom prvom proputovanju kroz lavirinte vimbldonskih terena, ostati tako dugo, pa su je kritikovali, “ponela si previše opreme, koliko misliš da ćeš tamo ostati?”.

E sad, ostala je taman toliko dugo, čitavu prvu nedelju, da je morala da pita ljude iz vimbldonskog hotelskog vešeraja da joj pomognu da opere nešto od odeće, jer je ostala bez iste. I obećali su da će sve biti u redu do početka te fantastične druge nedelje.

Valjda će joj dotle stići i ti rezultati sa ispita iz matematike i ekonomije, pošto joj je, kako kaže, škola veoma važna i da nije teniserka, verovatno bi bila pravnica.

Ako se pitate, kako to Ema Radučanu, devojka rumunskog prezimena, igra pod zastavom Velike Britanije, evo objašnjenja – rođena je u Kanadi, otac Rumun iz Bukurešta, majka Kineskinja, a kada je Ema imala dve godine, preselili su se u Englesku. I tu i ostali.

The end of Ostapenko-Tomljanovic.

“Your behavior is terrible, terrible!”
“You’re the one to talk!”
“You have zero respect, yes?”

“The worst player on the tour.”#Wimbledon #ImJustHereForTheHandshake pic.twitter.com/NM9JDdD8Z7

— Ben Rothenberg (@BenRothenberg) July 3, 2021

Njen blend igre je kako i sama kaže, po uzoru na teniske idole – Simonu Halep sa jedne strane, i Li Na sa druge strane. Strašna kombinacija, moram da priznam, a po onom što sam video iz meča sa Soranom Kirsteom u trećem kolu, devojka stvarno ima nešto posebno i svoje – igra veoma pametno, izuzetna je u defanzivi, jaka i u ofanzivi i strašno, strašno je brzih nogu, da bukvalno sve stiže.

Uz sve to, čini se da je i za jednu tako mladu igračicu, mentalno vrlo jaka i otuda moram da upozorim i Ajlu Tomljanović i Barboru Krejčikovu i Ešli Barti, koje bi joj ako pobedi Ajlu, mogle izaći na megdan, da je ne smeju nimalo potceniti.

Vimbldon je pre dve godine otkrio i Koko Gof (i ona je sada u četvrtom kolu), sada je tu Radučanu, cvet do cveta i baš je lepo, prija to vimbldonsko cvetanje nade, da će neke nove šampionke krenuti na svoj veliki put baš odavde.

Kad smo kod devojaka, baš su Ajla Tomljanović i šampionka Rolan Garosa iz 2017. godine, Jelena Ostapenko, uspele da podignu temperaturu na Vimbldonu.

Nije prvi put da gledamo devojke kako se “verbalno čerupaju” na terenu, ali ovo je otišlo i korak dalje, od okršaja na kraju meča dok su se “pozdravljale”, pa do drugog poluvremena na konferencije za medije.

Ajla je optuživala Jelenu da je lažirala tokom meča da je povređena, Jelena joj je odgovarala da ona ne može da ima pojma o tome ako joj to nije rekao fizio ili lekar i sve u svemu, to verbalno prepucavanje je ozbiljno zavarničilo. Iako na Vimbldonu u subotu i nije bilo tako vruće, devojke su ključale od ljutnje.

Momci, izvinite, danas su devojke dobile prednost, i to s razlogom, mada moram da kažem da je što se tiče muškog singla, suma sumarum, sve nekako u granici očekivanja za prvu nedelju.

Da, i Rodžer Federer je uspeo da preživi tu prvu nedelju (po 18. put) i to protiv Kamerona Norija, koji je u prva dva seta očigledno bio impresioniran atmosferom i protivnikom, pa je kasno upalio, tek od trećeg seta, mada je i tako, uz malo pametniju igru i više sreće, mogao da dogura do toga da izbori peti set sa Rodžerom. Ali nije, i to je bio kraj priče za levorukog Britanca.

Švajcarac polako gradi momentum posle duge pauze, vraća mu se taj specijalan, vimbldonski osećaj za igru, teren, udarac, elegancija je oduvek bila tu, ali videćemo koliko će neko ko ima 40 godina uspeti da se probije do željenog finala kroz šumu mladih igrača u njegovoj polovini žreba, igrača koju su fizički daleko spremniji nego što je on sam.

I Danil Medvedev polako kupi te vimbldonske trikove i sad je stvarno dokazao da mu prija i na travi, jer je posle 0:2 stigao do 3:2 u setovima i to protiv bivšeg vimbldonskog finaliste, Marina Čilića, kog je izdao servis u ključnom delu meča.

Ilja Ivaška je iskoristio povoljnost žreba da stigne do meča sa Mateom Beretinijem, i to je svakako vredno pomena, ali posebna priča je još jednom Nik Kirjos.

Australijanac, koji tokom poslednjih osamnaest meseci jedva da je igrao, platio je ceh tome protiv Feliksa Ožea-Alijasima.

Znate, kada Nik napusti teren zbog povrede, znajte da nešto debelo nije u redu, i to je stvarno u meču sa Kanađaninom bio slučaj.

Opet, nisam mogao da se ne setim trenutka od pre svega četiri-pet meseci, tačnije iz februara ove godine, kada je Novak Đoković takođe igrajući meč trećeg kola na Australijan openu, protiv Amerikanca Tejlora Frica, zadobio povredu mišića trbušnog zida.

Novak je to lečio na svoj način, nosio se sa time kako je znao i umeo i uspeo da osvoji titulu, a u moru onih koji su sumnjali i prozivali Novaka kako lažira povredu, bio je baš i Nik Kirjos.

Njegov sarkastični komentar na Instagramu Tejlora Frica, o tome kako Novak napušta teren da mu se ukaže medicinski tretman, glasio je ovako:

“Uzimam brzinski medicinski tajm aut, Frici. Vraćam se za dva sata”, napisao je tada Kirjos.

Kažu da se nikada ne treba smejati tuđoj nevolji i nesreći, ali to tada Kirjosu očigledno nije imao ko da objasni.

Druga stvar je kada ga život, karma, ili zovite to kako hoćete, nauči da to nije ni lepo, ni kolegijalno.

Vimbldon je ostao uskraćen u drugoj nedelji za sjajnog igrača, zabavljača, igrača koji je u stanju da privuče publiku i podigne je na noge, jer se prosto povredio i niko, podvlačim niko, to ne dovodi u pitanje. Posebno ne Novak Đoković.

Možemo samo da poželimo Niku da sve to što brže preboli i vrati se na teren, jer je tenisu potreban i igrač poput njega. Zanimljivije je, svakako, definitivno mnogo uzbudljivije kada ga gledamo na terenu.

Nego kada igra neki svoj “tviter tenis” i promašuje li promašuje…

Zoran Kecman