Ivanišević za B92: Srbija i Hrvatska – zašto ne bismo sarađivali?

U eri Tvitera i ostalih društvenih mreža, kada više ništa ne može ostati sakriveno, brzo ispliva na površinu svaka informacija.

Ivanišević je tada bio na treningu sa Novakom, a čim ga je završio, sačekali smo ga na ilazu sa terena u Orangi parku i dobili potvrdu iz prve ruke.

"Pa izgleda da jesam!", rekao je kada smo ga pitali da li je novi član tima najboljeg tenisera sveta.

Dva dana posle toga, šampion Vimbldona iz 2001. ljubazno se odazvao na našu molbu da porazgovaramo o toj saradnji, ali i o nekim drugim stvarima koje se tiču života spliskog tenisera.

Na terenu u Orangi parku, gde je Ivanišević upravo završio novi trening sa Đokovićem, dan posle startne vimbldonske pobede nad Filipom Kolšrajberom, pitali smo ga kakvi su mu utisci o saradnji i na čemu se insistiralo tokom ovih prvih dana zajedničkog rada.

"Nismo insistirali ništa posebno da radimo. Teško je da dođeš u nedelju, kada već kreće turnir, ali interesantno je da me je Novak pitao za moje viđenje. Interesuje ga kako ja njega vidim, jer ja sam do sada bio sa druge strane mreže. Pričali smo o tome šta sam ja primetio, danas i juče, sa čime se on i složio. To je nešto što bi mu moglo pomoći za budućnost, bio ja tu ili ne. Čisto, to su stvari na koje treba pripaziti i na kojima treba raditi“, kaže Ivanišević u razgovoru za B92.

Kaže da je izuzetno lako raditi sa najboljim igračem sveta.

"Da, kažeš broj jedan, ali svi imaju tu želju da budu bolji, pa i on. Novak je perfekcionista i želi da svakim danom bude sve bolji i bolji. To će mu svakako pomoći. On je neverovatan, stalno pita, usvaja, proba, komunicira. Ja sam zaboravio kako to izgleda kad neko s tobom komunicira na terenu. Iskreno, to je zaista lep osećaj“.

Ivanišević je poslednjih sezona dosta radio kao trener, što sa Marinom Čilićem, što sa Milošem Raonićem. I evo ga i sa trećim igračem na „ić“. Ipak, pitanje je šta Ivanišević radi kada nije na teniskom terenu.

"Pet meseci unazad sam pravi tata, imam sina Olivera koji ima svega deset meseci. Tih pet meseci, te radosti i sreće koje ti jedno tako malo biće može dati, nešto je posebno. Imam ja i ćerku koja ima 16 godina, što je starija sve mi više pije krv! Imam i sina Emanuela, on ima 11 i po i igra tenis. Provoditi vreme sa njima je sjajno, uživao sam u svakom momentu sa njima. Gledao sam kako rastu. Lepo je biti kod kuće, ali ovo je nešto što mislim da radim dobro, jer sam imao dobre rezultate i jednostavno volim da budem na terenu. Posebno kad je ovako dobra atmosfera u timu i kad svi sve znaju šta se radi. Jednostavno, lakše je svima“, kaže nekada drugi teniser sveta.

Podesetili smo ga kako je u nedelju rekao da posle treninga idu svi na „slovačku kavu“ Marjana Vajde. Još jedan detalj koji govori o opuštenoj, domaćoj atmosferi.

"Ma to sam se zafrkavao! Marjan i ja se znamo sto godina, on je zaista super tip. Iskreno, ljudi potcenjuju tu atmosferu, ali ovo je sport jedan na jedan. Nije sve uvek u forhendu, bekhendu, servisu. Niko te ne pita kako si spavao, imaš li ti kakvih problema? Ta atmosfera, ponekad i to neko glupo zezanje, bilo šta, to ti odvrati misli i pomogne.To ti na Grend slemu može dobiti meč! Pogotovo na ovom njihovom, najvišem nivou, kad igraju Novak, Federer, Nadal. To su sitnice koje odlučuju. Ko ima bolju atmosferu, mirniju glavu, ta osvaja Grend slemove."

Ta 2001. godina i Vimbldon, nešto su posebno za Ivaniševića. Pitali smo ga da li ponekad pogleda taj snimak finalnog meča koji mu je doneo toliko željeni vimbldonski trofej.

"Iskreno, gledao sam najmanje taj meč sa Rafterom! Sad nedavno sam mnogo puta gledao meč iz 1998. sa Samprasom. Sam sebi se čudim... Ne znam kako bih sebe nazvao zbog toga. Pitam se, kako je moguće da sam izgubio taj meč? Bio sam toliko bolji od njega u tom finalu, toliko sam bio siguran da ću ga pobediti i na kraju sam ga izgubio svojom glupošću, kao i mnogo drugih mečeva. Žao mi je tog meča, a ovo sa Rafterom, to je nešto posebno. Drago mi je što će Rafter sada doći u Umag, za 30. godišnjicu turnira. Igraćemo egzibicioni meč i to velika stvar. Čovek dolazi iz Australije! To su stvari koje se ne zaboravljaju."

I još nešto o tom meču sa Rafterom iz 2001.

"U ponedeljak, kada sam ranije došao ovde da treniram te godine...Sećam se da nije bilo psa da vidiš ovde, stavljali su mrežu da se zagrejem, jer nisu hteli da 'učaram' nešto, pa sam tu trenirao... To su stvari koje ostaju sa vama ceo život. Kad vidim svoje ime tamo, sa svim tim šampionima, znam da sam nešto dobro napravio“.

Podsetilo smo Gorana da je u ponedeljak dogovorena tešnja saradnja dva teniska saveza, Srbije i Hrvatske.

"Mene čudi da se to nije dogodilo i ranije. Tu smo, upućeni jedni na druge, ovde više ne znaš ko je ko, ko je kome u timu, trenira se zajedno. Naravno, zašto se ne bi sarađivalo, zašto ne bismo mi dolazili tamo u Srbiju, a vi kod nas u Hrvatsku? Čisto radi pomoći, saveta, kako ko trenira... Vidim da u Srbiji i Janko populariše svoju akademiju, kod nas to malo lošije funkcioniše sa teniskim terenima. Imam utisak da je to bolje sada u Srbiji. Treneri, edukacija trenera, svaki savet u bilo kom smislu je dobrodošao, zamena, razmena, tako da očekujem da to bude intenzivnije i da svi profitiraju od toga", iskren je Goran.

Na kraju, pitali smo ga je li se oglasio Nikola Pilić, da kaže koju reč o saradnji svojih bivših učenika.

"Nismo se još čuli, ali videćemo se uskoro u Umagu, svakako. On živi u Opatiji. Šjor Niko još trenira, šjor Niko je besmrtan. On je stari iskusni lisac koji je mnogo toga predvideo, napravio u životu i zna tenis u male prste", zaključio je novi član tima Novaka Đokovića.