DW: Ljudskoj gluposti nema kraja

To smatra urednik u sportskoj redakciji DW Andreas Šten-Cimons.

Na početku najpre ovo: naravno da to što se neko zarazio korona-virusom ne sme da bude povod za pakost.

Ostaje da se nadamo da će svi oni koji su se zarazili u okruženju Adrija tura koji je organizovao Novak Đoković, sve to preboleti bez posledica i da će uskoro ozdraviti.

Ali jedno pitanje se ipak mora postaviti: kako neko u stvari može da bude tako naivan i glup? Najbolji teniser sveta pozove svoje kolege na jednu malu, simpatičnu seriju turnira koji se igraju u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Dok su drugi, regularni ATP-turniri još na prisilnoj pauzi, Đoković s nekoliko prijatelja profesionalnih tenisera želi ponovo da podigne formu, skupi takmičarsku praksu i osim toga da prikupi donacije – a i da se jednostavno dobro zabavi.

Beogradski i zadarski klubovi: obećana zemlja za koronaviruse

I stvarno se dobro zabavljao, između ostalog i zato što je arogantno odustao od svih mogućih higijenskih mera protiv korone.

Na tribinama su posetioci sedeli jedni blizu drugih, pa i bez zaštitnih maski. Igrači su se grlili, pozirali – takođe bez maski – za fotografije s decom, davali autograme okruženi gomilom ljudi, a onda još u večernjim satima zajedno išli na žurke.

I to kako su se zabavljali – u jednom klubu, zajedno sa stotinama drugih ljudi.

Glasno se pevalo, plesali su tesno jedni do drugih, goli do pojasa. Topao vazduh, zatvorena prostorija, znoj, kapljice pljuvačke, aerosoli – ukratko: obećana zemlja za koronaviruse.

Profi-teniserima iz Đokovićeve družine očigledno je to bilo svejedno – ili su jednostavno bili suviše glupi da shvate kakvoj se opasnosti izlažu.

"Sve što smo uradili tokom prethodnih mesec dana, uradili smo sa iskrenom namerom i čistim srcem", piše Đoković na društvenim mrežama o Adrija turu i pritom ukazuje na to da su sve mere bile dogovorene i usklađene s vlastima.

Ali Đoković tako sve predstavlja jednostavnijim nego što je u stvarnosti – ko god je bar delimično pratio vesti u zadnje vreme, ne bi tako naivno krenuo u organizaciju sportskog događaja, a pogotovo ne u slučaju da će bi pri bilo kakvoj nedoumici mogao da snosi odgovornost.

Ali Đoković izgleda još ništa nije čuo za odgovornost, on je proigrao svoju ulogu uzora.

On je i pre toga, kao predsednik udruženja profi-igrača na ATP-turu upao u oko kao čovek koji je najavljene korona-mere na US Openu (koji se održava početkom septembra u Njujorku), označio kao previše restriktivne i preterane.

U idućih 14 dana koje će provesti u kućnom karantinu može sada na miru da razmisli o tome da li je ipak možda trebalo malo više da pretera s merama higijene na svom sopstvenom turniru na Jadranu. Ali, kao što rekoh: bez pakosti!

Posledice i po druge sportske događaje

Đokovićeva katastrofa na Jadranu mogla bi – osim mogućih zdravstvenih posledica po igrače, gledaoce i sve druge koji su na bilo koji način bili uključeni u taj događaj, pa i članove njihovih porodica – da ima i druge posljedice: brojni organizatori drugih velikih sportskih događaja koji bi trebalo da se održe ove godine sigurno će se sada početi da se hvataju za glavu i da čupaju kosu zbog toga što je Đokovićeva "nežna biljka popuštanja mera" tako naprasno uništena.

Kao da je preko nje prešao buldožer.

S obzirom na posledice Adrija tura, da li je sada uopšte zamislivo održavanje Tur de Fransa s gledaocima? Ili održavanje drugih događaja na kojima je teško "ograditi" prostor na kojem se održavaju takmičenja? Zar ne postoji opasnost da vlasti u drugim zemljama sada pre zabrane te događaje, nego što dozvole njihovo održavanje?

A možda su neki organizatori i srećni zato što je Novak Đoković kao organizator sa svojim labavim merama higijene doživeo takav fijasko na Adrija turu.

Zato što sada znaju kako ne treba da se radi. Pa čak i pod uslovom da se ništa više ne može, to uvek može da posluži kao zastrašujući primer.