Diskretni heroj

Oličenje skromnosti i dobrote u NBA ligi je oduvek bio on.

Greg Popović je "tankovao" sezonu kako bi uspeo da ugrabi ovog momka sa univerziteta Wake Forest, a on je i tada delovao kao da mu je svejedno.

Majci je na samrti obećao da će završiti fakultet, pa iako su mnogi mislili da će to štetiti njegovoj karijeri, svakako je ostao tamo sve četiri godine dok nije dobio diplomu.

U "sofmor" sezoni je osvojio svoju prvu titulu, a kasnije je nanizao još četiri prstena uz jednu kontroverznu situaciju u NBA finalu, o čemu sam već pisao.

Povukao se iste godine kada i pokojni Kobi Brajant, koji je čitavu sezonu posvetio svom opraštanju, Najk je napravio spektakl od čitave priče dok smo na drugoj strani imali sasvim drugačiju priču.

Kako je njegova karijera počela, tako je i tekla, a tako je i završena. Skromno, u tišini, a opet dovoljno bučno. Kako je rekao Brus Boven, svaka kuća ima temelj, tako je i on bio temelj San Antonio Sparsa.

Mnogi su pokušali da mu uđu u glavu govorivši mu svašta i udarajući ga svaki put kada bi ušao u reket, ali nije to mnogo uticalo na njega, što je naučio i Kevin Garnet na teži način, a vi ćete saznati u ovom tekstu.

Rodio se na Devičanskim Ostrvima, 25.04.1976.godine. Njegova majka je bila babica, a otac građevinski radnik. Oduvek su svog sina učili da treba da bude pošten čovek i usmeravali ga da se adekvatno školuje.

Taj uticaj se veoma rano primetio, pošto je Dankan ranije krenuo u osmi razred, jer je bio znatno napredniji od svojih vršnjaka. Kao i njegove dve starije sestre, Tim je bio visok i atletski građen, a takođe je bio veliki plivački talenat.

Na disciplinama od 50, 100 i 400 metara slobodnim stilom je bio nezaustavljiv i svi su ga već videli kao osobu koja će predstavljati SAD na Olimpijskim Igrama u ovom sportu.

Svi su bili šokirani kada je Dankan odabrao košarku umesto plivanja u srednjoj školi, a tome je prethodila jedna neobična situacija. Nakon uragana Hugo, koji je uništio lokalni bazen 1987.godine, deca su bila primorana da treniraju u okeanu.

Tim je imao veliki strah od ajkula i nikada se nije kupao u okeanu, pa nije želeo ni tada da počinje i veoma brzo se orijentisao prema košarci.

Baš u ovom periodu, njegovoj majci je dijagnostifikovan rak dojke, od čega je kasnije i preminula(samo jedan dan pred Timijev 14. rođendan), a na samrti je svog sina zamolila jednu stvar.

Da završi fakultet.

Iako su mnogi ljudi u njegovim godinama skrhani tugom završavali svoje bavljenje sportom, Timi je odlučio da bude drugačiji.

Nakon majčine smrti, njegova tetka, Šeril, sa svojim mužem Rikijem, doselila se na Devičanska Ostrva, kako bi bila tu za svog brata i njegovu decu. Njen suprug, Riki, kao student se bavio košarkom i pošto je Vilijam Dankan sagradio teren za svog sina, Tim je imao vrlo dobrog ličnog trenera.

Srednjoškolski trener je ubrzo bio na "slatkim mukama". Dobio je izuzetno talentovanog i pametnog mladog momka, koji uz sebe nije imao pravog trenera. Kako kažu, trenerov san.

Kada je završavao srednju školu, imao je tri ponude na svom stolu: Providens, Delaver i Hartford. Međutim, Dejv Odom, tadašnji strateg Vejk Forest univerziteta, tražio je centra da ga upari sa Rodnijem Rodžersom i Ričardom Čildresom, a pošto su igrači Timijevog kalibra uglavnom birali Djuk, Kanzas, Kentaki i ostale, Odom nije došao sa previše nade iako je njegov nekadašnji igrač, Kris King, nazvao Odoma i rekao mu da se podhitno nacrta u Sent Kroi.

Grupa NBA igrača je došla u Dankanovo rodno mesto, a Alonzo Morning je odigrao nekoliko "basketa" sa 16godišnjakom koji je važio za ogromnog talenta na ostrvu.

Kažu da je Alonzo dobio izuzetno tesnim rezultatom, a samo ću Vam napomenuti da je Morning bio izabran kao drugi pik na NBA draftu, sa univerziteta Džordžtaun kao učenik legendarnog Džona Tompsona.

Timski treninzi su zvanično počinjali u septembru, ali se Dankan već početkom avgusta uredno pojavio u sali.

Ričard Čildres ga je primetio i momentalno otrčao kod trenera u kancelariju, da mu kaže kako se u sali nalazi momak od preko dva metra sa neverovatnim košarkaškim veštinama i da Odom mora pronaći način da ga regrutuje.

Malo je reći da je bio oduševljen čovekom kojeg su mu prijatelji slučajno predložili. Mnogo se interesantnih stvari dogodilo tokom njegove prve godine, a meni lično najinteresantnija, da je u Enkorejdžu, kada su igrali protiv Univerziteta Aljaska na otvaranju sezone, Tim Dankan prvi put u životu video sneg.

Nakon nekoliko utakmica, svima je bilo jasno da je Dankan neverovatan talenat, ali je veliki upitnik stajao pored njegovog šuta, jer su procenti bili mizerni, pogotovo u odnosu na ostale stavke u statistici, ali i neke sitne stvari koje se ne vide "golim okom".

Takođe je nekoliko puta posterizovan. Dejv Odom ga je ubrzo pozvao u kancelariju. Tim se bojao da će ga trener grditi i da će morati da "presedi" nekoliko utakmica zbog očajnog šuta i defanzivnih propusta.

Ali nije bio taj slučaj, kada je video koliko je veliki pritisak javnosti na mladom Dankanu, kao i njegov tihi temperament, odlučio je da porazgovara sa mladićem i ohrabri ga.

Dankan se samo nasmejao na tu konstataciju i rekao treneru Dejvu da će trebati da prođe malo vremena kako bi se navikli na njega. Dankan je bio najbolji u košarci, kao i u video igrici Mortal Kombat.

Tako su ga u tom periodu njegovi saigrači opisivali. Postoji anegdota, da je Dankan uzeo igrača na slepo i pobedio čoveka koji je igrao sa svojim omiljenim herojem.

Kažu da je u glavi imao nokaut kombinacije za svakog igrača i da je mogao da pobedi apsolutno svakog. Ken Herbst, njegov cimer na gostovanjima je rekao da se Dankan često budio tokom noći i igrao igrice na svojoj konzoli.

Mislili su da je tako smirivao živce pred utakmicu, iako nikad nije priznao da ga je "drmala" trema pred svoje mečeve. Isti čovek je ispričao anegdotu, kako mu je Tim dao svoju omiljenu majicu na kojoj piše "No Fear" (bez straha) i tako mu pomogao da prevaziđe strah od letenja.

Nakon 50 odigranih utakmica za Vejk Forest, već je svima bilo kristalno jasno ko će biti prvi pik na NBA draffu, ali kako sam goreo napomenuo, nešto što je mnogo veće od bilo kakve karijere bilo je obećanje dato rođenoj majci i to na samrti.

Dejv Odom i njegovi "Demon Deacons" su dva puta bili šampioni NCAA lige, predvođeni Timom Dankanom. To su bile prve njihove titule još od perioda iz šezdesetih godina.

Za vreme boravka na Vejk Forestu tri puta je bio član najbolje petorke koledž košarke, a dva puta je proglašen za najboljeg igrača ACC Konferencije.
Njegov razvoj je pomno pratio i Greg Popovič.

Glavni igrači San Antonio Sparsa su jako retko trenirali te sezone, a utakmice su igrali sa nekih 30-40% svojih mogućnosti i sve to zbog jednog čoveka – Tima Dankana(ali i zbog povrede Dejvida Robinsona).

Kada se pročulo da će Sparsi možda ipak trejdovati Dankana, oglasio se Don Nelson, rekavši da će se pojaviti u Gregovoj kući sa napunjenom puškom ukoliko dođe do toga.

Greg Popovič je proveo čitavo leto rekonstruišući sistem igre svoje ekipe, a Timi se veoma brzo uklopio sa Dejvidom Robinsonom, čuvenim Admiralom, kao i ostalim saigračima, Vinijem Del Negrom, Šonom Eliotom, Čakom Personom, Ejverijem Džonsonom...

U predsezonskoj utakmici protiv Lejkersa, Šekil O’Nil je poželeo dobrodošlicu Dankanu brutalnim zakucavanjem.

Odmah u sledećem napadu, Admiral traži loptu i vraća Šakilu zakucavanje i to sa kusurom. Odmah je bilo jasno da će ovaj tandem funkcionisati sjajno.

Terali su protivnike da beže od reketa, pa ukoliko nemate sjajno šutersko veče nemate šta da tražite protiv San Antonija. U prvoj utakmici protiv Denvera, Dankan je ubacio 15 poena uz 10 skokova, a ruki sezonu je završio prilično impresivno, 21 poen, 11 skokova, 57 dabl dabl učinaka i najbolji napredak u odnosu na prethodnu sezonu ikada, napredak od čak 32 pobede!

Dankan je bez ikakvih nedoumica bio ruki godine, a bio je uvršten i u idealnu petorku lige, ali i u drugu defanzivnu. Sasvim sigurno, jedna od najboljih ruki predstava ikada. U doigravanjima su igrali protiv Finiksa.

Dankan je počeo užasno, pa je morao da sedne na klupu. Tada je Deni Ejndž, trener ekipe, savetovao igrače da ne udvajaju Dankana jer je taj problem rešen. Dankan meč završava sa 32 poena i nosi Sparse do prve pobede.

San Antonio dobija seriju u šest utakmica, ali u narednoj rundi je Juta bila nepremostiva prepreka.

Za narednu sezonu, Sparsi su kaparisali Marija Elija, čoveka koji je obeležio svoju karijeru "poljupcem smrti" i postao najproduktivniji igrač Sparsa sa klupe.

Dankan je imao još jednu 21-11 sezonu , Sparsi su pobedili u 37 utakmica od ukupno 50 (lokaut sezona), a najbolja partija je pružena protiv Jute, kada je pored čak 7 blokada imao 36 poena i 10 skokova, kao i protiv Vankuver Grizlisa, kada je Dankan ubacio 39 poena uz 13 skokova i 6 rampi.

U doigravanjima, protivnik je bila Minesota, koju je predvodio poznati "trash talker" Kevin Garnet, zajedno sa Semom Mičelom i Terelom Brendonom.

Garnet je na sve načine pokušavao da onesposobi Dankana, govoreći mu svašta, udarajući ga po glavi, ali nije mu uspevalo. Dankan je u četiri utakmice prosečno beležio 17 poena, 11 skokova i 3 blokade.

Zbog svega što je Garnet izgovorio na ovoj utakmici, ušao je u Dankanovu listu "ne baš dragih" igrača u NBA ligi.

U narednoj seriji, protivnik su bili Los Anđeles Lejkersi i tu nas je sačekala metla koju niko nije očekivao

U prvoj utakmici ove serije, pred kraj meča je Šekil O'Nil nesportski faulirao Dankana, a u poslednjem napadu koji su Lejkersi imali, Dankan mu se osvetio brutalnom blokadom. Ono što je bilo još neverovatnije, bila je metla i u narednoj rundi.

Protiv Portland Trejlblejzersa. U velikom finalu, protivnik je bila ekipa Njujork Niksa. Kao to Amerikanci kažu "Cinderella Story". Nošeni velikom trojkom pod faulom koju je postigao Leri Džonson protiv Indijane, došli su u Alamo.

Tim Dankan ih je ispratio sa 33 poena, 16 skokova, 2 ukradene lopte i 2 blokade. Serija je završena u pet utakmica, a Dankan nijednom nije otišao ispod 20 poena i sasvim zasluženo poneo kući nagradu Bil Rasel MVP iliti MVP finala.

Svi su od Dankana očekivali da naredne sezone dodatno napreduje i maltretira protivničke odbrane, međutim, povreda ga je omela u tom pohodu i on je propustio čitavu plej-of seriju, koja se za Sparse završila nakon duela sa Finiks Sansima.

Pošto je Timi bio po drugi put u idealnom timu lige, a takođe su ga uvrstili u idealnu defanzivnu petorku, polako je počelo da se šuška o rebildingu u Alamu, a tim bi se gradio oko Tima Dankana.

Međutim, povela se u tisini još jedna diskusija. Šta ako Dankan odluči da ode?

I to ni manje ni više nego u Orlando, gde već igraju Grent Hil i Trejsi Megrejdi. Da je napustio San Antonio košarka bi verovatno izgledala potpuno drugačije, ova priča bi sigurno išla drugim tokom, a Timi ne bi bio ono što je danas.

Big Fundamental – nadimak koji je dobio zbog načina na koji igra košarku je sledeće dve sezone igrao fenomenalno, pogotovo sezonu 2001/02.

Čak toliko je bio dobar da je u ovoj sezoni ubacio rekord svoje karijere i to ni manje ni više nego protiv Dalas Maveriksa, koje je u to vreme predvodio čuveni trener sa najviše pobeda – Don Nelson.

Dankan je ubacio 53 poena, imao je 3 blokade, 4 asistencije i 11 skokova, a već u narednom meču je ubacio 38 uz 16 skokova i svima je jasno da će čovek koji je godinu dana ranije podelio nagradu MVP "All Star" utakmice prirediti nešto nezaboravno.

Poenterski gledano, njegova najbolja sezona u karijeri. Prosečno je beležio 25.5 poena, 12.7 skokova, 3.7 asistencija i 2.5 blokade.

Iza sebe je ostavio Džejsona Kida, Šekila O’Nila i Trejsija Megrejdija. Ušao je u elitno društvo ljudi koji su bili izabrani u idealnu prvu petorku lige tokom svih prvih pet sezona.

Ostala petorica su bili Eldžin Bejlor, Leri Bird, Džordž Majkan, Bob Petit i Oskar Robertson. Imao je 67 dabl-dabl partija i po tome predvodio ligu, takođe je bio prvi u ubačenim šutevima i slobodnim bacanjima, drugi u skokovima i treći u blokadama.

Godinu dana ranije, Alen Ajverson, a baš te 2002. godine Tim Dankan.

tim duncan's footwear choice in his 2002 MVP photoshoot is so inspirational pic.twitter.com/kXRosouTax

— alex (@steven_lebron) February 26, 2018

Superstar i uvek glasni odmetnik sa razlogom Alen Ajverson i tihi, povučeni i fini Tim Dankan.

Neki kažu da su upravo ova dvojica najviše nastradala kada je Dejvid Stern uveo "dres kod".

Dankanu vise nije bilo dozvoljeno da nosi one široke košulje, papuče i farmerke, a što se Ajversona tiče - pa već ste imali priliku da čitate. Ono što sledi o Timu Dankanu je sezona kojom je on kupio moju pažnju.

Odmah ću Vam reći da je ovo bila "back to back", odnosno druga uzastopna MVP titula za Dankana.

Time se priključio elitnom društvu od deset košarkaša koji su u svojoj karijeri osvojili više od jedne titule: Majkl Džordan, Karim Abdul Džabar, Bil Rasel, Vilt Čemberlejn, Leri Bird, Medžik Džonson, Mozes Meloun, Bob Petit, Karl Meloun.

Šesnaest 30+ partija, šest 20-20 utakmica, 58 dabldabl partija, pa je postao 13. najmlađi igrač koji je ubacio 10000 poena i 5000 skokova. Prosek 23.3. poena, 12.9 skokova, 2.3 blokade za 81 odigranu utakmicu.

Nije loše za jednu od najboljih individualnih sezona ikada...

Ono najbolje o našem današnjem "Diskretnom Heroju" tek sledi. Doigravanja su počela protiv Finiksa, taj susret je rešen u šest utakmica. Usledili su Lejkersi, takođe u šest, pa onda i Dalas istim rezultatom.

U velikom finalu, protivnik su bili Nju Džerzi Netsi, predvođeni Kidom, Džefersonom, Martinom i ostalima. Prvi duel je San Antonio pobedio, a „Big Fundamental“ ubacuje 32 poena uz 20 skokova.

Usledio je poraz od dva poena, pa zatim dve pobede i jedan poraz, a onda je došla utakmica broj šest. Odlučujuća praktično. Ove utakmice se jako dobro sećam i znam da sam se čudio zbog čega Brusa Bovena predstavljaju prvog, kada je Dankan sigurno njihov najbolji igrač.

Netsi su ovu utakmicu otvorili serijom 5:0, ali unutrašnja igra Sparsa je zabranila bilo kakvo rano iznenađenje, pa su uprkos odličnom momentumu koje je Džeferson unosio zakucavanjima, nakon prvog kvartala zaostajali osam razlike.

Pa, da Vam ne opisujem čitavu utakmicu, preći ću na stvar. Tim Dankan je ubacio 21 poen, uhvatio 20 skokova, asistirao je 10 puta i imao 10 blokada! Pitate se kako nikada niste čuli da je pored Olajdžuvona i Dankanovog saigrača Robinsona još neko zabeležio kvadripl dabl?

Olakšaću Vam, statističari mu nisu uračunali dve blokade, a evo i video snimka u prilogu. Verovatno bi se neko drugi i žalio na ovo, ali Timiju nije stalo do toga.

Drugi put je bio MVP finala, drugi put je dobio prsten, ali je izgubio saigrača. Dejvida Robinsona, koji je odlučio da stavi tačku na svoju bogatu karijeru.

Dankan je prethodno okončao Robinsonovu karijeru u jednoj video igrici(čak su govorili da su na putovanjima uvek umreženi, jedan protiv drugog igrali "Quake" i "Counter Strike" ), što nas ne može iznenaditi nakon one zanimljive, gore pomenute priče, o Mortal Kombatu.

Tim je pojačan dvojicom igrača koji stižu iz Evrope, jednim Francuzom i jednim Argentincem, zatim pakleni defanzivac, Brus Boven, stameni centar Rašo Nesterovič, Kevin Vilis, "Big shot Bob" – Robert Ori, Malik Rouz i Hido Turkoglu, a prihvatili su novog lidera –Tima Dankana.

Međutim, ovoga puta, Lejkersi su se našli na njihovom putu i uprkos velikoj svađi na relaciji Šek - Kobi izbacuju San Antonio.

Utakmica broj 5 je kažu odlučila seriju, a to je utakmica u kojoj Dankan daje koš "za pobedu", ali na satu ostaje 0.4 sekunde, što je bilo dovoljo da Derek Fišer "zabode nož" i Lejkersi da trijumfuju.

U finalu su Lejkersi izgubili od Pistonsa, eskalirala je velika svađa između Šekila i O’Nila (nakon Penija još jedan superstar s kojim se Šek nikako nije kapirao) i Kobija Brajanta, a u javnosti je ostalo pitanje: "Kako bi San Antonio prošao"?

Kako to amerikanci kažu: "Spoiler alert". Manu Đinobili više nije igrač uloge, Toni Parker je već sazreo kao prvi plej, Brus Boven je bio član prvog defanzivnog tima, a Brent Beri (čovek čija je košulja svečano povučena u svlačionici San Antonio Sparsa) je svoju ulogu šutera s klupe odrađivao perfektno.

Međutim, iako je Dankan odigrao svega 66 utakmica, Sparsi pobeđuju na 59 utakmica i kod kuće gube na svega 3, pa su u dominantnom stilu ušli u doigravanja.

Njihova timska odbrana sa Bovenovim podvlačenjem pod noge protivničkim šuterima, Dankanovo ubacivanje kuka i izbacivanje kolena na piku i ostale sitnice koje se ne vide golim okom, a čine ovu igru prelepom su za mnoge bile nerešiva engima.

Perspektivni Denver Nagetsi, predvođeni Karmelom Entonijem su igrali protiv Sparsa u prvoj rundi. Eliminisani su u pet utakmica. Supersoniksi su došli u narednoj, oni su pali u šest. A onda dolazimo do čuvene serije finala Zapada između San Antonio Sparsa i Finiks Sansa.

Ono čega se ja sećam, bilo je to koliko je Stodemajer bio zaista nezadrživ. Pa pogledajte samo ovo. Iako su Sansi izgubili seriju u pet utakmica, ove brojke su neverovatne.

U prvoj utakmici, Amari ubacuje 41 poen, u drugoj 37, u trećoj 34, u četvrtoj 31 i u petoj 42 poena. Prosečno 37 poena i 9 skokova. Na drugoj strani, Dankan beleži 27 i 14, ali Đinobili i Parker beleže 22 odnosno 20 plus trijumf u pet utakmica i odlazak u finale.

Dugo iščekivani duel. Leri Braun protiv Grega Popoviča. Ben Valas protiv Tima Dankana.

San Antonio koji u tom momentu ima dve titule, a Detroit koji ima tri, privlače dovoljno pažnje na paketu i van njega, pa su svi očekivali brutalnu seriju.

To su i dobili. Sedam strašnih utakmica, a prvu je obeležio Manu đinobili (u nekoj od prethodnih priča možete čitati i o ovom poduhvatu), a Tim Dankan hvata čak 17 skokova i izjavljuje da je ovom partijom Đinobili šokirao i saigrače i protivnike.

U narednom meču, ponovo Đinobili uzima svu slavu, a Sparsi dolaze do 2:0 u seriji. Naš današnji junak je zaustavljen u trećem meču, pa su Pistonsi uzvratili i u sledećem, demolirajući Sparse 102:71.

Palas je pao u sledećem duelu, Trijumf Sparsa 96:95 i to nakon produžetaka. Pitate se ko je zakucao taj poslednji ekser? Nema potrebe, Big shot Rob (Robert Ori) na asistenciju đinobilija.

Dankan i Đinobili završavaju meč sa po 21 postignutim poenom. Sledeće dve utakmice su se igrale u Alamu, a prva je pripala Pistonsima i čekao nas je pravi pravcati spektakl u utakmici broj sedam.

U ovakvim situacijama se vidi koliko ste veliki.

Treće NBA finale u karijeri i treća titula najkorisnijeg igrača finala. Naravno da su Sparsi dobili meč broj sedam, na leđima Timija Dankana koji ubacuje 25 poena i hvata 11 skokova, a Robert Ori postaje drugi igrač u istoriji lige koji je osvojio titulu sa tri različite ekipe.

Košarkaška kartica Tima Dankana pred početak nove sezone dostiže vrtoglavuu. Za obično parče kartona sa Timovim likom, ljudi su naplaćivali nekoliko stotina dolara.

A i Dankan je platio sto dolara Brentu Beriju da prilikom ceremonije dodeljivanja šampionskog prstena poljubi Dejvida Sterna.

When Tim Duncan paid Brent Barry $100 to kiss David Stern http://t.co/b8etcnI6 #PBT #NBA

— Kurt Helin (@basketballtalk) November 1, 2012

U ovoj sezoni, nakon nekih neverovatnih Dankanovih partija, Sparsi su eliminisani u polufinalnoj seriji Zapadne Konferencije od strane Dalas Maveriksa, koji su u velikom finalu poraženi od Vejda, Šeka i drugova uz dosta bure i kontroverzi, ali to je jedna sasvim druga tema.

Timi je nakon ove sezone napunio 30 godina, ali je i dalje bio lider ekipe u skokovima i poenima. Ponovo je bio starter na All Star utakmici, a njegov tim osvaja poziciju dva u konačnom zbiru sa 58 pobeda.

Međutim, poznati kontroverzni sudija, Džoi Kraford, izbacio je Dankana sa utakmice zbog SMEJANJA.

Da, dobro ste pročitali, čak je izazivao Dankana pitavši ga da li sme da se pobije.

Dankan je rekao da nema ništa protiv Kraforda, ali ako ovaj hoće tuču – nema problema.

NBA liga je suspendovala Kraforda i kaznila ga sa 25.000 dolara.

Doigravanja su otvorili eliminisavši Denver Nagetse, zatim Finiks.

To će biti serija koju ću večno pamtiti po slomljenom nosu Stiva Neša, nakon jednog duela sa Tonijem Parkerom. Bila je to strašno kvalitetna borba između dva neverovatna igrača, ali nakon šest utakmica igrač sa najviše 50-40-90 sezona ikada morao je na odmor.

Sparsi su u pet utakmica eliminisali Jutu i onda je došlo na red veliko finale. LeBron Džejms, Leri Hjuz, Zidraunas Ilgauskas, Saša Pavlović i ostali, stali su na put Dankanu, Parkeru, Đinobiliju...

To se sve završilo u četiri utakmice, a prvi put MVP nije bio Dankan, već njegov francuski saigrač – Toni Parker. Nakon ove finalne serije, Timi je prišao LeBronu i pružio mu par reči utehe.

Ovo je bila poslednja Dankanova 20+ poena sezona u karijeri, ali ne poslednja sa 10+ skokova. Usledile su još tri dabldabl sezone, ali naredni period u Dankanovoj karijeri je u medijima nazvan - godine razočarenja. Nizali su poraze od Hornetsa, Lejkersa, Memfisa...

Poraz od Memfisa je itekako pekao. Ne dešava se često da osmoplasirani tim eliminiše prvi.

Protiv Portlanda 2011.godine, Dankan je postao 94. igrač u istoriji NBA lige koji je nanizao 1000 pobeda u karijeri. Sparsi u ovaj plej of ulaze sa zdravim udarnim triom, pa je to rezultovalo metlom protiv Jute i Klipersa.

A nakon eliminacije Klipersa, Tim Dankan je "uhvaćen" kako sedi sa sinom Krisa Pola i pokušava da ga razveseli što više može kako mali ne bi bio tužan.

U trećoj utakmici serije sa Oklahomom, Dankan pretiče Karima Abdula Džabara na večnoj listi blokera u doigravanjima. Sparsi svakako gube seriju 4-2, a Majami lako izlazi na kraj sa Tanderima.

Ponovo su se kao 2004.godine povele priče o Sparsima i duelu sa šampionom Istoka. Međutim, priča je ovoga puta imala drugačiji ishod. Majami nije bio Detroit, bili su sve suprotno od njih. Cela nacija je navijala za novi finalni susret između LeBrona Džejmsa i drugova i Tima Dankana i njegovih drugova.

Pošto je Dankan već oborio rekord legendarnog "Icemana" Džordža Džervina i postao najbolji strelac Sparsa svih vremena, zatim je u finalu Zapada postao prvi igrač sa 500+ rampi u plejofu u karijeri.

A onda je na red došlo veliko Finale. Baš ono što su svi željno iščekivali. Majami je imao prednost domaćeg terena, a odmah na startu iznenađenje. Sparsi vode 1:0, nakon trijumfa 92:88.

Sledeći meč pripada Majamiju, pa onaj tamo Sparsima, da bi Hit vratio brejk u Alamu, a peti duel dobija San Antonio. Otišli smo u American Airlines na susret broj šest. Ova utakmica je okarakterisana kao najbolja te sezone, a kako i ne bi. Na satu je bilo manje od 30 sekundi, a prednost Sparsa je bila 95:92, Kavai je promašio svoja bacanja, a LeBron krenuo u napad.

Šutnuo je trojku za izjednačenje i - promašio. Žuta traka je već počela da se sprema kako bi se Sparsi proglasili pobednicima, ali tada na scenu stupaju dva heroja.

Na satu je 5.2 sekunde do kraja, ofanzivni skok uzima Kris Boš, šalje pas u ćošak za Reja Alena i - kako to Majk Brin voli da kaže: BENG! Idemo u produžetak. Majami ovo dobija u produžetku nakon "clutch" rampe Krisa Boša nad Denijem Grinom.

Utakmica broj sedam je pripala Majamiju, a za MVP finalne serije je proglašen LeBron Džejms. Dankan je bio jedan šut daleko od četvrte titule MVP finalne serije i petog šampionskog prstena.

Na njegovu sreću, nije dugo čekao.

Regularni deo su završili sa 62 pobede i prvim mestom u ligi, a drugog decembra, Dankan postaje najstariji igrač ikada koji je zabeležio 20-20 utakmicu. Svi su sa nestrpljenjem čekali doigravanja.

Oči su uprte u čoveka koji juri duha sa brojem 23 na leđima. Može li do čuvenog "threepeat"? Mogao je on, ali da nije ispred sebe imao najjači kolektiv lige.

Preko Dalasa, Portlanda i Oklahome, San Antonio Sparsi dolaze do velikog finala. Ovaj magični trio je srušio rekord po broju pobeda u doigravanjima i na brutalan način su se osvetili Majamiju. Porazili su ih u pet utakmica.

MVP ovog finala nije bio Dankan, ali to mu nije ni bilo potrebno, bio je njegov „naslednik“ Kavai Lenard. Dankan sada ima pet šampionskih prstena, dovoljno da pokrije prste jedne ruke, a nakon ove titule, postaje jedini igrač ikada koji je osvojio šampionsku titulu u tri dekade (1999, 2003, 2014).

Poslednje godine karijere, proveo je tiho i mirno. Nakon eliminacije od Golden Stejta, Tim Dankan je iu vidno pijanom stanju sa svojim saigračima krenuo ka autobusu, a evo i video klipa koji je tom prilikom zabeležen.

Generalni menadžer Ar Si Bjuford, davao mu je 10 miliona po sezoni kako bi se što više iskupio za sve ono što im je Dankan doneo tokom svoje karijere, a to je čak pet šampionskih titula.

Što bi jedan moj prijatelj rekao "Puna šaka prstenja – Big Fundamental"

Kažu da je izgubio preko 20 miliona dolara u lošim investicijama, a postao je jedini čovek koji je sa jednim timom zabeležio 1000+ pobeda.

Po odnosu pobeda i poraza ispred sebe je imao jedino Bila Rasela. Čim se povukao – to me je pogodilo. Ovakav kao on se nikada neće pojaviti.

Za sebe je govorio da je manje hiperaktivni Vil Hanting, a za njega su mnogi govorili da je jedan od najboljih igrača na svojoj poziciji u istoriji košarke.

Jedan od najskromnijih sigurno.

O njegovom odnosu prema ekipi dovoljno govori anegdota, kada se Greg Popović drao na njih čitav tajm aut, a Dankan pri izlasku na teren se okrenuo ka Gregu i izgovorio: "Hej, Pope! Hvala na ohrabrenju".

Završiću ovu priču sa citatom Grega Popovića: "Bilo je uživanje raditi sa Timom".

Nama je svakako drago što smo ga gledali, a ja se iskreno nadam da ste u ovom tekstu i uživali.

Stefan Nikolić