"Džungla od lige koja neće opstati" – kad novac stvori preveliku moć

Zamislite samo vlasnike i generalne menadžere, funkcionere NBA timova zbog kojih Džejms Dolan, Džini Bas i Majkl Džordan izgledaju fantastično.

Ne bih da budem grub, ali se radi o malicioznim osobama koje su na ovaj ili onaj način obeležile istoriju košarke. Povod za ovaj tekst mi je nedavna istraga sprovedena protiv vlasnika Finiks Sansa Roberta Sarvera i generalnog menadžera Portland Trejlblejzersa Nila Olšija.

Kao što verovatno znate, liga Sarvera optužuje za rasizam, seksizam i seksualno napastvovanje, dok je generalni menadžer Portlanda pod istragom zbog mobinga, neprofesionalnog ponašanja.

"Svi su svesni kakvu narav ima Nil Olši i često se razbesni i urla na ljude oko sebe, neretko i psuje u velikoj količini. Veliki je manipulator i ne preza ni od čega da dobije ono što hoće. U suštini, radi se o pravom go****u", rekao je bivši radnik Portlanda za Athletic.

Nije Ošli postao takav 2008. godine kada je došao u Portland, naprotiv, isti je bio i u Los Anđeles Klipersima kada je sarađivao sa odavno kontroverznim vlasnikom Donaldom Sterlingom, čovekom koji je doživotno suspendovan iz lige zbog rasizma.

"Ne sviđa mi se to što objavljuješ da se družiš sa crncima. Možeš da radiš sa njima šta hoćeš, samo nemoj da ih promovišeš niti dovodiš na utakmice. Slučajno nemoj da dovedeš Medžika na utakmice", rekao je Sterling 2014. godine neposredno pre nego što je suspendovan i nateran da proda ekipu.

To nije prvi put da se tako ponaša, pošto je bio pod policijskom istragom 2006. godine jer je odbijao da proda i izda stan tamnoputim ljudima i ljudima hispano ili azijskog porekla, što je rešeno tako što je platio 2,75 miliona dolara kazne.

NBA liga je odlučila da zažmuri na ovaj incident, a priča se i da je 2003. godine imao rasistički ispad sa jednim neimenovanim zaposlenima i da se sve "gurnulo pod tepih" nakon što je njegovoj porodici platio 5 miliona dolara.

Ovo uopšte nije novi problem niti nešto na šta treba da se ćuti, ali ćemo sada sa funkcionera da se preselimo na legendarog trenera, čoveka po kome se zove hala jednog prestižnog univerziteta, Kentakija.

Naravno, radi se o Adolfu Rupu, čoveku koji je bio genijalan trener i problematičan kada popije, a uz sve to i veliki rasista. Prvi put se na "tapetu" našao u kolumni legendarnog Džerija Tarkanijana, a njegovu čuvenu priču čitajte OVDE.

Dakle, veliki rasista u kome veliki broj tamnoputih igrača danas ponosno igra svoje utakmice je svojevremeno angažovan kao savetnik i predsednik ABA ligaša Memfis TAMS–a i dobio otkaz nakon skandalozne izjave u timskom avionu.

"Problem sa današnjom košarkom je što ima previše crnaca", rekao je tada Adolf Rup i ABA ligu nazvao "Džunglom koja neće opstati", a i poznato je da dok je on vodio Kentaki, tamnoputi igrači nisu smeli da igraju sve do početka sedamdesetih godina.

U to vreme je u svetu košarke popularan bio Ted Stepijen, čovek koji je na čudan način sredinom osamdesetih godina postao vlasnik Klivlend Kavalirsa, a sve je počelo kupovinom 200.000 deonica franšize.

Ted Stepijen je možda i najgori vlasnik u istoriji NBA lige, čovek koji je zahtevao da minimum polovina igrača i osoblja bude bele rase i ismevao Njurjok Nikse nazvavši ih "New York Niggers" zbog "velikog broja crnaca u timu".

"Nijedan tim ne treba da čini samo jedna rasa, nebitno da li je crna ili bela i to mi mnogo smeta u NBA ligi. Imamo situaciju da je crnaca 5% na tržištu, a 75% u ligi. Pa pogledajte Njujork Nikse, tamo su svi crnci. Belim ljudima su potreni beli heroji, a ne crni", rekao je Stepijen.

On nije dugo bio na čelu tima (nemoguće, zar ne), a zauvek će ostati upamćen po "Stepijen pravilu" koje vam zabranjuje da trejdujete pika prve runde u dve godine u nizu jer je on sa lošom franšizom to uradio četiri godine zaredom.

NBA liga je tada bila primorana da reaguje i "zaledila" pikove Kavalirsima, nešto što je danas gotovo nezamislivo.

Dakle, Kavalirsi su poslali pikove prve runde 1982. godine, 1983. potom 1984. i 1985. godine i to su mogli da budu sledeći igrači: Džejms Vorti, Bajron Skot, Klajd Dreksler, Majkl Džordan, Detlef Šremp ili Karl Meloun.

Zahvaljujući ovom genijalnom potezu Kavsi su ostali bez nekih od članova Kuće slavnih, ne baš kao u slučaju Los Anđeles Klipersa, a Los Anđeles Lejkersi su zahvaljujući piku Kavsa dobili Vortija i istorija je ispisana.

"Da naša majka nije preminula, tata (Ted) nikada ne bi ulagao pare u NBA", rekla je jedna od njegovih ćerki. Pokušavao je Stepijen da ulaže pare i u bejzbol kako bi "oslobodio tim od jevrejskih kandži", a i koliko je imao sulude ideje dovoljno govori ova anegdota:

Promovisao je novu sezonu softbola i mamio navijače da dođu da gledaju Klivlend tako što je sa 52. sprata solitera bacao loptice "srećnim" prolaznicima, loptice su letele preko 200 km/h i ozbiljno povredile neke ljude.

"Pre nego što sam počeo da kupujem timove u Klivlendu bio sam još jedan milioner u Americi, a sada sam vlasnik Klivlend Kavalirsa", hvalio se Stepijen jednom prilikom.

Da se vratimo na sadašnjost. NBA liga je odlučila da sprovede istragu protiv Roberta Sarvera, vlasnika Finiks Sansa tokom njegove vladavine duge 17 godina.

Sansi su godinama "jurili" i otpuštali trenere skoro kao na traci, pa je tako žrtva Roberta Sarvera i vodeće strukture Sansa bio i srpski trener Igor Kokoškov i obratite pažnju na ovaj detalj.

Sarver je Igorovim asistentima zabranio da vode bilo kakav zapisnik, d ane smeju u rukama da imaju nikakve sveske, olovke i papire već da moraju da tapšu i bodre igrače.

"To je bio cirkus. Ljudi skaču i prave klovnove od sebe, a Kokoškov je bio sateran u ćošak. Jedan od asistenata mi je rekao da jednostavno nemaju drugog izbora i da moraju da tapšu dok Robert glumi da trenira ekipu", rekao je jedan od bivših radnika Sansa za ESPN.

U martu 2011. godine je Sarver bio oštriji prema ženskoj radnici Finiksa nakon ne baš najbolje odrađenog promo video snimka, pa kada bi ona briznula u plač mirnim glasom upitao:

"Zašto žene toliko plaču?"

Nakon ovog incidenta obratio se jednoj saradnici, tačnije jednoj od direktorki, koju je želeo da zaduži da istrenira ostale radnice da budu čvršće poput radnica iz banaka.

Često je koristio termine kako "poseduje" radnike, kako je vlasnik svega što ih okružuje i da mu je novac dao maltene pa neograničenu moć i zaposleni su počeli da se žale, pa su dobili odgovor "ukoliko vam se ne dopada znate gde su vrata".

Kako je više izvora reklo za ESPN i Athletik, Robert Sarver nije rasista, ne mrzi nikoga već je jednostavno "težak čovek" ili kako su naveli "se***a", nikada nije koristio reč "Nigger", ali su njegovi postupci znali da budu brutalni, što se može videti iz navedenih primera, a ima ih još "milion".

Mišel Roberts, izvršni direktor saveta NBA igrača, rekla je da nisu imali previše kontakta sa Robertom Sarverom, već da su sa Sansima komunicirali preko Krisa Pola i Džejmsa Džonsa (generalni menadžer).

"Sarver je svojim zaspolenima rekao da ih mnogo plaća da bi oni trpeli njegova sr**a. Mislim da bi komesar imao mnogo posla ukoliko bi sproveo istragu", rekla je Mišel Roberts.

Za sve njih važi jedna rečenica koja se često mogla čuti od zaposlenih:

"Da sam znao/la gde dolazim, nikad ne bih prihvatio/la posao", a i tako je generalno u svetu. Mnogi su se opekli lošim poslovima, vidite da ni u jednoj od ovih sredina nije baš bilo prijatno raditi.

Ima tu i druga strana medalje. Recimo, Devin Buker je rekao da nikada nije ni čuo ni video da se nešto slično dešava u Sansima.

Mislimo da je posao u NBA ligi idealan, ali se čini da baš i nije za svakoga.

Stefan Nikolić