"Loša vest"

Bad News. RT @si_vault: Marvin Barnes in 1977. I believe they call this #swag: pic.twitter.com/lzJ3jhPhud

— ☕netw3rk (@netw3rk) September 6, 2013

U vreme dok je čitav svet paralisan ovim ozloglašenim virusom, kada samo stižu loše vesti, valja malo "osvežiti" pogled na sport.

Pitate se kako to može "Loša vest" da donese neki boljitak. Jasno mi je da ste potpuno zbunjeni, ali, tako su nekada bili zbunjeni i košarkaški fanovi kada bi na parketu ugledali upravo njega.

Marvina Barnsa.

Ovo nije klasična košarkaška priča, ovo je životna priča kakvu do sada sigurno niste čuli.

One of the ABA’s most colorful + talented players, Marvin Barnes stumbled thru NBA stops w/#Pistons, Buffalo, #Celtics, SD #Clippers & the CBA – derailed by drugs + bad choices; the sad saga of “Bad News” w/biographer Mike Carey – NOW wherever you pod or: https://t.co/Zt5nvTB8W4 pic.twitter.com/O8oweXdPsr

— GoodSeatsStillAvail (@GoodSeatsStill) November 9, 2019

Marvin Barns je ovdašnjoj košarkaškoj publici malo poznat, a u Sjedinjenim Američkim Državama bio je poznat pod nadimkom "Bad News" ili u prevodu na srpski jezik – "Loša vest".

O Marvinovom životu se može snimiti nekoliko filmova i napisati nebrojeno tekstova i to ne samo sportske rubrike, pa ću se maksimalno potruditi da vam što bolje ispričam njegovu priču.

Verujem da većina ljudi koji ovo čita ima neki nadimak, a isto tako verujem da nije mali broj ljudi koji zapravo ne voli svoj nadimak, e takav je slučaj i sa Marvinom Barnsom. On je oduvek mrzeo nadimak "Loša vest".

Ali to mu je savršeno stajalo. Odrastao je u Providensu i oduvek bio hiperaktivan i jedan od problematičnije dece, iako nikada niko nije mislio da je on zlonameran, već da je itekako talentovan da napravi štetu.

Osim tog talenta, Bog mu je podario košarkaško umeće. Uh, kako je samo Marvin bio dobar košarkaš. Mogao je sa loptom da uradi sve. Zbog toga je u Providensu bio poznat kao momak koji svom timu može da donese titulu.

U srednjoj školi je više puta bio državni šampion, a njegova srednja škola imala je učešće i u jednom nacionalnom takmičenju, kada je Marvin i skrenuo pažnju na sebe.

Ipak, skauti su imali veliki upitnik nad njegovim imenom jer se radi o igraču koji nema najbolje ocene, najbolje vladanje, koji puši, konzumira alkohol i marihuanu i druži se sa brojnim kriminalcima.

Igrač koji se redovno raspravlja sa sudijama, kada je nezadovoljan šutira loptu na tribine, a umeo je da započne i po neku tuču.

Pored toga, Marvin je imao i dosije. On je zajedno sa svojim prijateljima opljačkao prodavnicu i pokušao da ukrade autobus, a svi su znali o kome se radi pošto je Marvin nosio jaknu svog srednjoškolskog tima koji je imao izvezeno njegovo puno ime i prezime.

I sam je rekao da je oduvek želeo da bude gangster, a ne košarkaš. Posle ovakvog uvoda u priču, prilično vam je jasno da mu nadimak "Loša vest" savršeno pristaje.

Kada je došao red na izbor fakulteta, odlučio se da ostane veran svojoj zajednici i započne studije na univerzitetu Providens, a kao šlag na tortu stigao je i poziv za Olimpijske igre 1972. godine.

Verujem da je većina ljudi kada čuje Olimpijske igre 1972. godine pomisli na onaj strašni masakr nad izraelskim učesnicima od strane palestinskih terorista zvanih "Crni septembar".

Marvin ipak nije igrao na Olimpijskim igrama zahvaljujući tvrdoglavom treneru Henriju Ajbu koji je bio čvrsto rešen da ne primi nijednog mladog, brzog igrača i da svoj tim forsira da igra sporu košarku, na manji broj poseda.

Kako je on samo bio besan. Tvrdio je da "nijedna komunjara" ne može da skoči visoko koliko može on niti da trči toliko brzo i uz povike da kako je sve to "sramota" napustio je salu.

Kažu da nije bilo srećnije osobe u čitavoj Americi od Marvina tog dana kada je Sovjetski Savez pobedio Sjedinjene Američke Države.

Nastavio je Marvin da se sprema za narednu sezonu pošto više nije bio frešmen i bilo mu je dozvoljeno da igra "sa velikim dečacima", a sa takvim igračima dolaze i veći problemi.

Trener Providensa, Dejv Gevit, bio je čovek koji je voleo čvrstu igru i ohrabrivao je te mlade momke da tako i igraju, pa je centar Leri Ketvirtis sve to shvatio previše bukvalno i faktički premlaćivao saigrače koji su se žalili treneru više puta.

Gevit je govorio kako je on gazda i kako će se tako igrati dok ne kaže drugačije, pa mu se sve to obilo o glavu dobivši "loše vesti".

Ketvirtis je laktom udario Barnsa u glavu i izbio mu je dva zuba, da bi saigrači ubrzo razdvojili njih dvojicu. Tokom ručka Marvin je želeo da se obračuna sa Lerijem i po njegovoj priči udario ga je u vilicu nekoliko puta i on je proleteo kroz kafeteriju.

Lerijeva priča je bila malo drugačija, on je tvrdio da ga je Marvin udario cevastim ključem u glavu, dok je Barns tvrdio da je ključ samo stajao tu čisto radi zaštite i da ga nije koristio u toj tuči, a ni ostali prisutni nisu mogli da kažu da su videli Barnsa da ga je udario cevastim ključem.

Marvin Barns je zbog ovoga kažnjen sa 10.000 dolara (postoje priče da Marvin ovaj novac zapravo nikada i nije platio) i kratkom suspenzijom.

On se košarci vratio na najbolji mogući način i na prvoj narednoj utakmici ušao u istoriju NCAA košarke kao prvi igrač ikada koji je utakmicu završio bez promašaja – 10 od 10.

Potom je na susretu Providensa i Ostin Peja ubacio je 52 poena i postao njihov najefikasniji igrač svih vremena, dok je tokom dve sezone predvodio ligu u uhvaćenim skokovima i svi su govorili da je on jedini igrač koji može da zaustavi Bila Voltona i njegov UCLA.

Sada dolazimo do jako zanimljivog dela. ABA lige.

ABA liga je napravljena kao pandan NBA ligi i sredinom sedamdesetih godina je toliko ojačala da je uspevala da igrače privoli kod njih umesto u NBA.

Iako su osnovali Los Anđeles Starse i uradili sve da dovedu Bila Voltona, on je završio u Portlandu, jer mu je kao hipiku ta sredina više prijala, a i Blejzersima je kao organizaciji više verovao.

Stvar je jednostavna – Dolgofov plan. Šta to zapravo znači? To je bio tip ugovora nazvan po legendarnom advokatu Ralfu Dolgofu i značio je da će igrač dobiti ugovor, od recimo, 2 miliona dolara, ali toliko rasparčan da će mu novac biti isplaćivan tokom sledećih 40 godina.

I što je još zanimljivije, određeni deo novca bude isplaćen kada igrač već uveliko bude u penziji.

Da ne dužim, Sent Luis Spiritsi su otkupili prvog pika od Virdžinija Skvajersa za 2.2 miliona dolara i to iskoristili kako bi doveli Marvina Barnsa. Da li su pogrešili?

Marvin je na prvi zvanični ručak sa saigračima stigao u Rols Rojsu uz hvalisanje "čekaj samo da vidiš šta imam parkirano kod kuće". On je znao tako da se vozi gradom i da se zaustavi kod gomile dece, ubaci ih u automobil ili poređa po haubi i da ih vozi po kraju ili vodi na sladoled.

I on je bio jedno veliko dete koje po prvi put u životu ima mnogo novca i ne zna šta će s njim, pa je tako zaboravio gde je parkirao svog Rols Rojsa i u sve se uključila policija pošto je nemoguće da ne primete jedini Rols Rojs u Sent Luisu i ubrzo su automobil i pronašli.

Marvin je potrošio maltene sve što je imao na taj automobil, nije platio ni porez i bio je u velikom problemu, ali su finansijski savetnici sve uspeli srede uz pomoć kluba da reprogramiraju dug, da Marvin zadrži omiljeni auto i da sve bude u redu.

Međutim, tada nastaju prvi problemi pošto je Marvin nestao. Niko danima nije znao gde je, pošto je njegovu automobil bio parkiran ispred stana, sva garderoba je bila tu, ali njega nije bilo nigde.

Džo Koldvel i njegov agent su zapravo sve zakuvali, nagovorili su Marvina da ode u Dejtonu i da se sakrije dok su spremali tužbu protiv Spiritsa i ABA lige za neisplaćene nadoknade dok rade na njegovom i Džoovom prelasku u NBA ligu.

Vratio se "Bad News" i sve je bilo kao što su Spiritsi zamislili. Lepršava košarka sa njim na čelu, koji biva uvršten u idealni tim lige svih rukija i drugu najbolju petorku uopšte, kao i nagradu za rukija godine.

Marvinov idol bio je Džulijus Irving i pred njihov duel u plej ofu, popularni "Doktor" je dobio i pesmu u kojoj govori da u ligi postoji doktor po imenu Irving sa sjajnim zakucavanjima, ali kada ga on "dohvati" moraće da ga prevezu u bolnicu.

There once was a doctor named Erving,

Whose slam dunks were especially unnerving,

But when Marvin gets movin',

And the crowd gets to groovin',

For the doctor a hospital bed they'll be reserving

Sjajno, zar ne?

Spiritsi su izbacili Netse, ali su odmah ispali od Kolonelsa, a Marvin je bio u žiži javnosti zbog drugih stvari – igrao je poker sa mafijašima Sent Luisa.

Oni su ga prihvatili kao jednog od njih, sređivali društvo prelepih žena samo za njega, poker partije i poslove prodaje narkotika, pošto je Marvin Barns u svojoj autobiografiji naveo da je od prodaje marihuane zaradio prvi milion.

Sent Luisom je kružila priča da Marvin Barns u svom domu ima 13 linija fiksnog telefona. Pred gostovanje na jednoj televiziji je o tome razgovarao sa voditeljem.

Prvo je počeo da se smeje, pa onda da nabraja koliko telefona ima u kući, da bi zaključili da je trač o 13 telefona, netačan, tačan broj je bio devet.

Da, dobro ste pročitali. Marvin Barns je u svojoj kući imao devet telefona. Čak je i u kupatilu imao telefon.

Ovo ipak nije najluđa priča iz njegove karijere. Marvin Barns je jednom vozio na gostvanje u Kentaki jer nije želeo da uđe u vremeplov – avion koji bi za svega dva sata stigao na destinaciju, a tamo bi bilo dva sata manje nego u mestu u kom se trenutno nalazio.

Taj strah od letenja je brzo prevazišao i ponovo počeo da zloupotrebljava stvari. Posle jednog lumpovanja u Njujorku Marvin se uspavao i unajmio privatni avion kako bi stigao na vreme na utakmicu.

Usput je svratio u Mekdonalds i pokupio čizburgere za sav novac koji je kod sebe imao i kada je sleteo rekao je generalnom menadžeru da ima za njega iznenađenje.

Dve eskort dame koje će mu ispuniti svaku želju i večeru iz Mekdonaldsa. Tajna je u tome da je morao da pilotu plati to što je Marvina dovezao, što su Spiritsi i uradili.

Mislite da je ovo bilo samo jednom? Greška.

Uskoro je Marvin ponovo unajmio pilota kako bi posle bančenja u Las Vegasu stigao na utakmicu, ali je tada želeo da put plati sam.

Pošto nije imao novca kod sebe zamolio je jednog od prijatelja da to donese i da obezbeđenje ostavi novac u svlačionici zajedno sa ćuftama i krompir pireom.

#Basket #Trieste #Hurlingham Ricordate bad news Marvin Barnes? Giocava con Rich Laurel Ci ha lasciati a soli 62 anni pic.twitter.com/2zO3iZz5BB

— Alberto Bollis (@abollis) September 9, 2014

Pilot je dobio mesta pored parketa i savet da sačeka novac do poluvremena. Marvin je pojeo svoj obrok neposredno pred utakmicu, odigrao fantastično poluvreme i ispisan ček uručio pilotu uz poruku da uživa u utakmici.

Uspeo je Marvin da napravi još veći šou do kraja. Ubacio je 48 poena i bio vrlo ljut na saigrače koji nisu igrali timsku košarku, jer, eto, njemu su falila samo 2 poena do 50 i nikoga to nije zanimalo.

Sent Luis Spiritsi su ostali bez učešća u NBA ligi, što je rezultiralo drugačijim dogovorom sa ligom koji je važio do prošle godine i doneo vlasnicima stotine miliona dolara, ali to je tema koju ćemo drugi put obrađivati.

Marvin Barns je postao član Detroit Pistonsa, ali za njih nije dugo igrao pošto je uhapšen sa vatrenim oružejm u posedu i prekršio je uslovnu kaznu pa je morao u zatvor na godinu dana.

Tamo je imao određene privilegije i brzo je izašao, da bi se po izlasku iz zatvora vratio u NBA ligu pošto je potpisao ugovor sa Bafalom koji ga je prosledio u Boston.

Navijači Seltiksa su bili oduševljeni zbog njegovog dolaska, jer su mnogi pomno pratili njegove igre u Providensu, ali se to završilo užasno.

Marvin je donosio kokain na utakmice Seltiksa i šmrkao ga dok sedi na klupi, čak je pojedine saigrače i nudio, ali oni nisu želeli da mu se pridruže i on je ubrzo dobio otkaz.

Vratio se starim prijateljima i "putevima droge", pa je tako uhapšen dok je prevozio veliku količinu marihuane i kokaina i morao je ponovo u zatvor. Marvin je u svojoj autobiografiji naveo da su to bili najteži dani njegovog života.

Izgledao je kao životinja, osećao se kao životinja. Konstantno se drogirao i čak je učestvovao u borbama u zatvoru koje su organizovali čuvari, a borbe su bile na život i smrt i kaže da nikada nije imao srca da ubije nekog drugog mladića i da je zbog toga jednom dobio batine od čuvara.

Po izlasku iz zatvora je jedno vreme živeo kao beskućnik i bezvoljno je tumarao ulicama San Diega dok se nije dozvao pameti i uz pomoć prijatelja otišao u kliniku za odvikavanje kako bi nastavio sa normalnim životom. Dolgofov plan mu je ponovo doneo nešto novca, a finansijski savetnici su mu pomogli da ga pametno uloži.

Otvorio je berbernicu i živeo spokojno u Roud Ajlendu, iako su postojale priče da drogu nikada nije ostavio,. Tako je jednog septembra 2014. godine Marvin pod nerazjašnjenim okolnostima izgubio život.

Postojale su priče da je umro od prekomerne doze narkotika kao i priče da ga je mafija Sent Luisa zbog nečega ubila, ali to nikada nije potvrđeno.

On je često znao da kaže da na kokain tada nisu gledali negativno već su ti se divili što si mogao da ga priuštiš i bio si "faca". Marvin je sportskom komentatoru Bobu Kostasu ponudio posao šofera ukoliko ga Sent Luis otpusti sa pozicije komentatora.

Bio je odličan igrač bilijara i pokera, veliki zavodnik i sjajan saigrač tokom većeg dela sezone, a ostao je zapamćen kao "Loša vest" i njegova izjava da je on bio "košarkaš, a ne sveštenik" se i dan danas citira.

Živeo je burno, svaki dan mu je bio maksimalno ispunjen, nekada dobrim, a nekada lošim stvarima.

Njegova priča je definitivno nesvakidašnja i jedna je od najinteresantnijih na koje se može naići, a oduvek se postavljalo pitanje koliko bi Marvin mogao da postigne samo da se više posvetio košarci, a manje porocima.

Mada, onda ne bismo dobili "Lošu vest".

Stefan Nikolić