Ima ovaj Partizan čime da se podiči

Fudbaleri Partizana uspeli su da urade nešto što nisu nikada u svojoj istoriji, a to je da nadoknade zaostatak od 2:0 u Evropi i prođu dalje.

Sve je išlo kao poručeno za crno-beli tim – gol u prvom poluvremenu, potom u drugom za produžetke, a u penalima je zablistao Aleksandar Jovanović i doneo prolaz u plej-of.

Naravno, uvek se može pričati o sivim oblacima koji već duže vreme sevaju nad Humskom, ali su ovog puta u centru pažnje igrači koje je, bar na kratko, sunce obasjalo.

Mora se isto tako i reći, koje je Igor Duljaj dobro našpanovao, makar na psihičkom planu. Fizika im, još uvek, najblaže rečeno nije jača strana.

Nakon što su u prvom meču izgledali kao da im je igranje fudbala poslednja stvar na pameti, Duljajevi izabranici su u revanšu pokazali ono što je i njega krasilo kroz celu karijeru – izuzetan voljni momenat, sposobnost da "pocepaju teren" kako je sam istakao i, generalno, karakter kakav bi trebalo da krasi igrača Partizana.

Nema nikakve dileme da su u tome pomogli navijači kojih je na tribinama bilo oko 15.000, ali onih istinskih, koji su uprkos nalogu za bojkot i praznoj južnoj tribini primili SOS signale Duljaja i došli u pomoć svom klubu.

Prekretnica sezone?

Trijumf posle penala nad šest godina starim Sabahom iz Azerbejdžana nije i ne sme biti uspeh koji će se prepričavati, ali u trenutnoj situaciji bi mogao biti prekretnica i polazak sa mrtve tačke Partizana. Da ne kažemo sa dna.

Jer, eliminacija na prvom evropskom koraku, u "sezoni kupanja", oduzela bi unapred uračunatu grupnu fazu koja bi u klupsku kasu donela bezmalo 7.000.000 evra. A to Partizanu nedvosmisleno znači – život.

Ovaj trijumf se može smatrati kao veštačko disanje i neophodan vazduh u plućima da se preživi do narednog izazova. Oni se u avgustu nižu jedan za drugim, ali kada vežete dva velika preokreta u razmaku od pet dana, to može biti ono što se zove prekretnica sezone.

Naravno, potrebno je da se dese mnogo veće stvari i promeni još dosta lica, ali je polazna tačka dobra posle trijumfa nad Radničkim, iako je "parni valjak" gubio do 79. minuta, a potom i opstanka u Evropi na penal-ruletu.

Sledeći korak morao bi biti da uprava čuje žalosni vapaj Igora Duljaja.

"Faliće nam Belić u sledećoj rundi. To je ono što sam pričao i pre toga. Gde imamo problem? To je da nam fali par igrača. Pričao sam i ponavljam. Da li me neko čuje ili ne čuje, to ne znam. Mnogo je teško", istakao je Duljaj posle meča.

Recept – igrati kao Duljaj

Foto: Starsport/Peða Milosavljeviæ

Kada smo kod Duljaja, on je položio ispit, makar kada je u pitanju psihologija svojih igrača i ispunjenje datog obećanja pre utakmice.

Dao je reč da će igrači "pocepati novu travu, pa neka je ponovo sastavljaju", kao i da će Partizan od starta krenuti hrabro i napadački na Sabah.

Istini za volju, Azeri su to nesebično dozvolili domaćinu, od prvog minuta prenemagavši se, sa jasnom željom da se brani stečeni rezultat u predgrađu Bakua.

Ali, naišli su na još jedan novi kvalitet koji nisu videli u prvom meču, a koji je obeležio i rešio ovaj meč – pamet i lucidnost Bibarsa Natha.

Njegov pronicljiv potez u 58. minutu iskosa sa desne strane mnogi nisu predvideli iz slobodnog udarca. Ali, Izraelac je najviše iznenadio golmana i napravio prevagu na tasu koji se ozbiljno klatio.

Foto: Starsport/Peða Milosavljeviæ

Možemo govoriti i o zreloj partiji mladog Mihajla Ilića, zasigurno novom rešenju na desnom boku gde je Aranđel Stojković doneo Partizanu u dve utakmice više nego mnogi za celu sezonu, te hrabrosti koju je pokazao Samed Baždar uzevši loptu u petoj seriji i rutinskom golu.

Ali, sve lovorike na kraju je pokupio čovek koji je, sada i definitivno potvrđeno, najveće pojačanje Partizana u letnjem prelaznom roku.

Partizan je imao dobre golmane kroz istoriju, a ako ovako bude nastavio, Aleksandar Jovanović će svakako postati jedan od njih čije će ime navijači sa ponosom isticati.

Posle odbranjenog jedanaesterca u Azerbejdžanu i još sijaset zicera Sabaha, u revanšu je ponovo plenio sigurnošću, a onda se aktivirao kada je bilo najpotrebnije.

Umeo je i da odigra poneku igricu u penal-seriji, taman dovoljno da čak dva puta odbrani udarac Alaskarovu i izraste u junaka na usnama navijača.

Foto: Starsport/Peða Milosavljeviæ

Pamet, hrabrost, karakter... Ima ovaj Partizan čime da se podiči, ali je prostora za napredak u izobilju.

Pogotovo kada su u pitanju stranci plaćeni da prave razliku. Kao recimo, Frenk Kanute koji to čini, iako već treći meč ulazi sa greškama, pa tek kasnije dolazi do sigurnosti i preliva je na ostatak tima.

Radi to i Mateuš Saldanja, njegov gol u 31. minutu bio je veliki kao planina, ali bi utisak bio još bolji ako mu se u budućnosti ne budu ponavljale promašene zicer šanse kao protiv Radničkog iz Niša.

Na sreću Brazilca, tada je ogromnu razliku napravio Ksander Severina, ali koji se u četvrtak uveče izgubio u taktičkim zamislima Igora Duljaja. Jeste pomagao Stojkoviću u odbrani, ali nije iskoristio ništa od "livade" koju je imao u napadu iza leđa ofanzivnog Bojana Letića.

I Aldo Kalulu bi mogao ili morao što pre da nas sve ubedi da je pojaćanje, jer je zamišljeno da on bude primarni organizator igre, a ne Bibars Natho u 36. godini života.

Foto: StarSport/Srðan Stevanoviæ

Kockice se još uvek slažu, ali kao što rekosmo, avgust ne trpi višednevna slavlja, već su novi izazovi odmah iza ugla.

Sledi put u Dansku protiv mnogo jačeg Nordsjelanda nego što je bio pre pet godina.

Tada je Partizan upisao dvostruki trijumf u kvalifikacijama za Ligu Evrope (2:1, 4:2), ali su se okolnosti i timovi u velikoj meri promenili od tada.

Samo ne bi valjalo da se ovog puta promeni krajnji ishod. Jer, tada bi sve dobre stvari protiv Sabaha pale u vodu i postale zaboravljene kao da se nikada nisu ni desile.

Autor – Stefan Smuđa