Stiže novi prvak sveta, pitanje je ko?

U doigravanjima 2002. i 2006. godine selekcije Australije i Urugvaja pobeđivale su u mečevima u kojima su igrale kao domaćini ali su do Japana i Južne Koreje stigli Urugvajci a u Nemačkoj nastupili Australijanci.

'Dodatno mesto' obezbedili su Argentinci 1994. (pobedili Australijance), Kolumbijci četiri godine ranije (bili bolji od Izraela) i selekcija Čilea 1974. godine (savladavši SSSR), a 1978. i 1962. godine gubili su Bolivijci (od Mađara) i Paragvajci (od reprezentacije Meksika). Iako ima onih koji smatraju da je broj učesnika sa kontinenta koji ima samo deset selekcija (otprilike pet puta manje nego Evropa, Azija ili Afrika) preveliki, činjenice govore u prilog pravu Južne Amerike da pošalje bar četiri učesnika na prvenstvo sveta.

Beta

Od ukupno 18 titula prvaka sveta Brazil, Argentina i Urugvaj imaju okruglo polovinu (5+2+2), a, ako se tradicija nastavi i Evropljani ne osvoje ništa van svog kontinenta (do sada iz osam pokušaja nisu), procenat uspeha KONKAKAFove vojske mogao bi da poraste.

Elem, termini za plej of koji će odlučivati o tome da li će u Južnu Afriku četiri ili pet timova iz ove zone su još uvek nepoznati (jesen/zima 2009. godine), a zna se da će, najkasnije, 14. oktobra neko znati da li je ili ne učesnik SP 2010. Kvalifikacije traju ukupno nešto više od dve godine.

Kako sada stvari stoje, najbliži cilju su Paragvajci. Posle 'pola plus jedan' kola imaju šest bodova više od drugoplasiranog Brazila a čak deset više od Urugvaja koji je na petom mestu. I pored oscilacija u formi, potresa, kritika ili smena trenera na mestima koja vode u Južnu Afriku trenutno su oba velikana, Brazil i Argentina, četvrti je Čile, a borbu za peto mesto i priliku za popravni vodiće pet selekcija.

Trenutni plasman
1. Paragvaj ............ 10 ... 7 2 1 ... 18: 6 ...... 23
2. Brazil .................. 10 ... 4 5 1 ... 15: 4 ...... 17
3. Argentina ........... 10 ... 4 4 2 ... 13: 7 ...... 16
4. Čile ..................... 10 ... 5 1 4 ... 14:13 ...... 16
5. Urugvaj ............... 10 ... 3 4 3 ... 19:10 ...... 13
6. Ekvador .............. 10 ... 3 3 4 ... 12:17 ...... 12
7. Kolumbija .......... 10 ... 2 5 3 ... 4: 8 ........ 11
8. Venecuela ..........10 ... 3 1 6 ... 12:18 ...... 10
9. Bolivija ................ 10 ... 2 3 5 ... 13:22 ...... 9
10. Peru ................... 10 ... 1 4 5 ... 5:20 ...... 7

Paragvaj 23 boda (7 2 1), sjajno

Beta

Selekcija Paragvaja po rejtingu je i dalje tek treća na svom kontinentu ali u prvih deset kola ima sedam pobeda, jednu nad Brazilom, remije u Buenos Airesu i Limi i jedan poraz, na tri hiljade i kusur metara nadmorske visine.

Posle uverljivog starta i Poraza u Boliviji, Paragvajci su odoleli na 'Monumentalu', a onda 'vezali' tri pobede bez primljenog gola.

Sedam puta su Paragvajci učestvovali na završnim turnirima svetskih prvenstava, tri puta stizali do drugog kruga takmičenja ali nemaju nikakvih epohalnih uspeha.

Sadašnji tim predvodi jedan od najboljih napadača kontinenta, Roke Santa Krus, fudbaler Blekburna, uz njega su i Nelson Valdes, iz Borusije iz Dortmunda, Salvador Kabanjas iz meksičke Amerike, kao i Oskar Kardoso, igrač Benfike koji obično počinje na klupi za rezerve.
Na sredini terena petorica igrača 'pokrivaju sve', dvojac meksičkog Krus Asula Kristijan Riveros - Karlos Bonet, Jonatan Santana iz Volfsburga, mladi igrač lokalnog Libertada Viktor Kaseres i Edgar Bareto iz Ređine.



Odbrana Paragvaja je u ovom ciklusu kvalifikacija vrlo čvrsta, tradicionalno sastavljena od igrača koji su fizički sjajno spremni, dobri u skoku i veoma požrtvovani. Čine je trojica iskusnih, kapiten Hulio Sesar Kaseres i Klaudio Morel, igrači Boke Juniors i Paulo da Silva iz meksičke Toluke su redovni, a ostatak odbrane čine Enrike Vera (Amerika), Dario Veron (UNAM Pumas), Aurelijano Tores (San Lorenco) i veteran Denis Kanjiza, učesnik tri Svetska prvenstva, danas igrač Olimpije iz Asunsiona.

Na golu je standardan Husto Viljar, član Valjadolida, rezervna opcija je Aldo Bobadilja iz Medeljina.

Argentinac Herardo 'Tata' Martino, selektor je Paragvaja od februara 2007. godine, osvojio je četiri titule sa dva paragvajska kluba i tako se 'kvalifikaovao' za klupu nacionalnog tima. Iako je smenio lokalnog trenera veoma je poštovan, a rezultati koje je postigao čine njegovu poziciju čvrstom.

Brazil 17 bodova (4 5 1), ipak slabo

Beta

Petostruki prvaci sveta su jedina selekcija koja nije propustila Mundijal, devet puta su završavali u prva tri, a Karlos Bledorn Veri 'Dunga', čovek koji je 1994. kao kapiten Brazila primio pehar posle pobede nad Italijanima, najkritikovaniji je aktuelni selektor neke od južnoameričkih selekcija.

Dunga je i kao igrač često bio na udaru lokalnih medija i trenera, jedan je od najdrastičnijih primera 'odstupanja od ideje brazilskog fudbala', a stav u kojem nema mesta za kompromis pokazao je spiskovima igrača pred neke važne utakmice u ovim kvalifikacijama.

Biti selektor Brazila je, možda, najkomplikovaniji posao na svetu, pa na Dunginom spisku za poslednju prijateljsku utakmicu (sa Portugalijom, 6:1) nije bilo nekih veoma zvučnih imena, nisu pozvani Huan (Roma), Žilberto (Totenhem), Aleks (Čelsi), Naldo (Verder), Žulio Baptista (Roma), Ronaldinjo (Milan), a u 2008. godini na Dunginim spiskovima našlo se 48 ljudi.



U kvalifikacionim mečevima nastupio je 31 igrač, Žulio Sesar, Maikon i Robinjo igrali su na svih deset mečeva.

Golman Intera je standardan, na klupi je, najčešće, Doni iz Rome.

Mesto uz desnu aut-liniju pripada Maikonu (Inter), centralni igrači odbrane su Lusio (Bajern) i Huan (Roma), levo je najčešće počinjao Žilberto (Totenhem, ex-Herta). Ostali članovi najpouzdanije odbrane u grupi su Luizao (Benfika), Dani Alveš (Barselona), Marselo (Real Madrid), Kleber (Santos) i Tijago Silva (Milan) ali niko od njih nema više od tri nastupa u kvalifikacijama.

Veća gužva je na sredini terena i u napadu.

Žilberto Silva (Panatinaikos) je standardni zadnji vezni, Kaka (Milan), Mineiro (Čelsi, ex-Herta) i Žosue (Volfsburg) igrali su češće nego Elano Blumer (Mančester Siti) i Dijego (Verder), a na 'listi čekanja' su mladi Lukaš Leiva (Liverpul) i Anderson (Mančester Junajted).

Najbolji strelci u kvalifikacijama su Kaka i Luis Fabijano.

Napadač Seviljle igrao je na šest utakmica, a najredovniji je, pored Robinja (Mančester Siti) bio, ipak, Ronaldinjo (Milan). Nastupe, i golove, su upisali i Adrijano (Inter), Vagner Lov (CSKA Moskva), a žuti dres su u kvalifikacijama oblačili i Pato (Milan), Žo (Mančester Siti) i Nilmar (Internasional).

Argentina 16 bodova (4 4 2), još bleđe

Beta

Alfio Bazile vodio je ekipu u deset kola kvalifikacija, a koliko su njegovim radom zadovoljni pokazala je smena krajem oktobra. Na klupi će u nastavku borbe za plasman u Južnu Afriku sedeti niko drugi do Dijego Armando Maradona, prvak sveta iz 1986. godine, vicešampion četiri godine kasnije i učesnik četiri završna turnira.

Maradona je za svoj prvi meč na klupi, sa Škotskom (Argentici pobedili 1:0) okupio 'šaren tim', bez Kambijasa, Mesija, Rikelmea, braće Milito ali je to, ipak, bila samo prilika da se probaju igrači i još jednom 'zarati' sa Terijem Bučerom.

U 2008. godini standardni golman bio je Abondasijeri (Hetafe), ali je 'Patak' posle povrede na utakmici sa Paragvajem mesto ustupio Karisu (Lacio), a pitanje je da li će se ikada vratiti na gol reprezentacije.

Rekorder Argentine po broju nastupa za nacionalni tim (127) Havijer Zaneti (Inter) odigrao je svih 900 minuta u kvalifikacijama, Martin Demikelis (Bajern Minhen) izostao je jednom, a osim njih najviše nastupa imaju Gabrijel Milito (Barselona), Gabijel Hajnce (Real Madrid), Fabio Koloćini (Njukasl Junajted), Danijel Dijas (Hetafe) i Nikolas Burdiso (Inter).



Kapiten Havijer Maskerano (Liverpul) i Esteban Kambijaso (Inter) standardni su dvojac na sredini terena, a ispred njih igrao je Huan Roman Rikelme (Boka Juniors), najbolji strelac Argentine u dosadašnjem toku kvalifikacija. Ostatak minutaže podelili su Fernando Gago (Real Madrid), Kristijan Ledezma (San Lorenco), Maksi Rodriges (Ateltiko Madrid), Jonas Gutijeres (Njukasl Junajted) i veterani Ugo Ibara (Boka Juniors) i Huan Sebastijan Veron (Estudijantes).

Leonel Mesi (Barselona) igrao je na svih deset mečeva, Serhio Kun Aguero (Atletiko Madrid) mu je najčešće saigrač, treći je, po broju nastupa i odigranih minuta, Karlos Teves (Mančester Junajted), a priliku su dobijali i Hulio Krus (Inter) i Dijego Milito (Đenoa).

Među igračima kojima je DAM uputio poziv za duel sa Škotima su i Lućo Gonsales i Lisandro Lopes (Porto), Herman Denis i Esekijel Laveci (Napoli).

Šampioni iz 1978. i 1986. godine, od 1990. godine, kada su izgubili u finalu od Nemaca, nemaju značajniji rezultat na završnim turnirima, a dva četvrtfinala (1998. i 2006.) su ostvarenja daleko ispod onoga što prosečni Argentinci od plavo-belih očekuju. Posle deset kola kvalifikacija Argentina ima samo tri boda više od trenutno petoplasiranih komšija i ljutih rivala, Urugvajaca.

Čile 16 bodova (5 1 4), sasvim pristojno

Beta

Poslednja dva šampionata Čileanci su posmatrali izdaleka, posle odličnog nastupa u Francuskoj 1998. i sjajnog na olimpijskom turniru dve godine kasnije (osojena bronzana medalja) novi pad mnogi su protumačili kao nemogućnost da 'Crveni' pobegnu od zle kobi da većinu velikih takmičenja propuštaju.

Razlog za eliminaciju sa SP 2002. i 2006. godine bili su rezultati što je mnogo bolje nego od onoga što se događalo u kvalifikacijama 1990. i 1994. godine. Utakmica u Rio de Žaneiru 1989. godine prekinuta je kada je golman Čileanaca 'povređen' bakljom koju su navijači Brazila ubacili na teren. Snimak je pokazao da je baklja pala metar od golmana Rohasa, utakmica prekinuta pri vođstvu Brazila od 1:0 registrovana rezultatom 2:0, Čile eliminisan i kažnjen isključenjem iz sledeće ciklusa kvalifikacija.

Nelson Akosta, lokalni trener je počeo, a Argentinac Marselo Bijelsa sklopio tim koji od 2005. godine igra dobro, kao sparing partneri učesnicima SP u Nemačkoj Čileanci su bili veoma uverljivi, a u ovom ciklusu kvalifikacija respektabilan rival svima.

Na golu je standardan kapiten Klaudio Bravo, čuvar mreže španskog drugoligaša Real Sosijedada. Bravo je u kvalifikacijama 'upisao' svih 900 minuta, dok nijedan igrač odbrane nije nastupio više od osam puta. Igrali su Valdo Ponse (Velez Sarsfild), Pablo Kontreras (PAOK), Kristijan Alvares (Beitar Jerusalim), Roberto Sereseda i Gonsalo Hara (Kolo Kolo), Ismael Fuentes (Atlas Gvadalahara), Gari Medel (Univerzidad Katolika).



Na sredini su Bijelsin izbor Karlos Karmona (Ređina), Arturo Vidal (Bajer Leverkuzen), najčešće je na terenu bio kreativni, prema mišljenju mnogih, najbolji igrač Čilea Matijas Fernandes (Viljareal), a igrali su i Roberto Sereseda (Kolo Kolo), Marko Estrada (Univerzidad de Čile), Pedro Morales (Dinamo Zagreb) i Karlos Viljanueva (Blekburn).

Najbolji strelac reprezentacije Čilea je Umberto Suazo iz meksičkog Montereja, a društvo u napadu mu je pravio uglavnom Betisov Mark Gonsales uz 'čudo od deteta' iz Udinezea, Aleksisa Sančesa.

Jedan od najvećih asova u istoriji čileanskog fudbala, Marselo Salas, povukao se posle četiri kola kvalifikacija, ukupno 70 nastupa i 37 golova za nacionalni tim.

Urugvaj 13 bodova (3 4 3), bitka se nastavlja

Beta

Do 1970. godine niko nije imao više titula prvaka sveta od 'Urusa', prvi prvaci sveta i akteri najveće drame u fudbalskoj istoriji Brazila, već decenijama nisu velesila. Poslednji značajan rezultat je polufinale 1970. godine (u međuvremenu je osvojen 'Mundijalito', 'takmičenje incident' organizovano povodom pola veka od prvog prvenstva sveta), drugo izgubljeno u istoriji, a od tada 'Nebeskoplavi' stižu, u proseku, na svako drugo takmičenje i zadržavaju se, još jednom u proseku, kratko.

Sudeći po ritmu plasmana na završnice SP u poslednjih četrdeset godina vreme je da se pojave u Južnoj Africi, a ekipa koju vodi Oskar Tabares, nekadašnji trener najvećih urugvajskih klubova ali i Boke Juniors i Milana, nalazi se upravo na 'klackalici', na petom mestu koje vodi u baraž.

Moglo je i gore i bolje, Bolivija i Peru su pobeđeni sa ukupnih 11:0, u Brazilu i Argentini Urugvajci su gubili sa po 2:1, a u nastavku kvalifikacija raspored nije sjajan.



Fabijan Karini iz Mursije, golman koji je u Juventusu i Interu dugo čekao (nikada nije dočekao) pravu priliku i Huan Kastiljo iz Botafoga podelili su vreme među stativama na ravne časti, a odbranu su, uglavnom, činili Dijego Lugano (Fenerbahče), Dijego Godin (Viljareal), Martin Kaseres (Barselona), Horhe Fućile (Porto) i Bruno Silva (Ajaks).

Kristijan Rodriges (Porto) i Maksimlijano Pereira (Benfika) su najredovniji članovi ekipe na sredini terena, Tabaresov sledeći izbor su Valter Gargano (Napoli), Sebastijan Eguren (Viljareal), Dijego Peres (Monako) i 'Naćo' Gonsales (Njukasl).

Čak četvorica napadača smatraju se redovnim članovima tima, najzvučnije ime u evropskim okvirima je Dijego Forlan (Viljareal), ali standardniji su Luis Suares (Ajaks) i Sebastijan Abreu (River Plejt). Četvrti i peti su Karlos Bueno (Penjarol) i Visente Sančes (Šalke 04).

Ekvador 12 bodova (3 3 4), još u igri

Beta

Pokušavali su od 1962. do 1998. godine, nikada nisu stigli do završnog turnira Svetskog prvenstva. Usledio je debitantski nastup u Japanu/Južnoj Koreji posle bravure u kvalifikacijama, bili su drugi, ispred Brazila. Ekvador je učestvovao i na prethodnom Svetskom prvenstvu, prošao prvi krug i zaustavljen od Engleza.

Kolumbijac Luis Fernando Suáres vodio je tim do 2007. godine ali je debakl na Kopa Amerika i očajan start u kvalifikacijama za SP (tri poraza uz gol-razliku 1:11) platio odlaskom sa klupe. Od tada trener je lokalac Siksto Visuete, čovek koji nije uradio ništa veliko kao igrač ali je posle toga diplomirao na Univerzitetu u Lajpcigu i vratio se u domovinu da vodi nižerazredne klubove. Brzo je stigao do kadetske selekcije svoje zemlje, onda korak po korak i do 'A' tima.

Ekvador igra na Olimpijskom stadionu Atahualpa u glavnom gradu Kitu na nadmorskoj visini od 2850 metara (samo je La Paz 'viša' prestonica) i važi za domaćinsku ekipu, što zbog izraženije borbenosti na svom terenu, što zbog razređenog vazduha koji gostima predstavlja problem.

Previše zvučnih imena u timu nema, samo šestorica igrača nastupaju za klubove u Evropi, ali je ekipa od Visueteovog dolaska sakupila 12 bodova iz sedam mečeva i 'vratila se u igru'.



Čak četvorica golmana oblačili su dres Ekvadora u kvalifikacijama Edvin Viljafuerte (Olmedo) i Danijel Viteri (LDU Kito) bili su izbor Suaresa, sada brane veterani Hose Fransisko Sevaljos (37 godina, LDU Kito) i Marselo Elizaga (36 godina, Emelek).

Najstandardniji igrači odbrane su Đovani Espinosa iz lokalne Barselone i Ivan Urtado iz kolumbijskog Milionariosa, apsolutni rekorder sa 156 nastupa za reprezentaciju. Treći član odbrane je Omar de Hesus (Barselona), a standardnog četvrtog nema, pokušavali su Karlos Kastro i Horhe Guagua iz Barselone i trojica fudbalera prvaka kontinenta, LDU Kita, Hairo Kampos, Paul Ambrozi i Neiser Reasko.

Na sredini terena standardni su Valter Ajovi (Monterej, Meksiko) i Segundo Kastiljo (još uvek igrač Crvene zvezde, sada u Evertonu), Patrisio Urutia (LDU Kito), Hofre Gueron (Hetafe) i Luis Antonio Valensija (Vigan) 'dele' dva preostala mesta u timu. Igrali su i Luis Bolanjos (Santos), Hose Luis Kortes (Deportivo Kito),

Prvi izbor u napadu su prva zvezda tima i najbolji strelac ekipe u kvalifikacijama Edison Mendes (PSV Ajndhoven) i Kristijan Benites (Santos Laguna, Meksiko), a na terenu su često bili i Karlos Tenorio (Al-Sad, Katar), Feliks Borha (Majnc) i Felipe Kaisedo (Mančester Siti). Na Ivana Kaviedesa, učesnika dva SP, Visuete ne računa.

Kolumbija 11 bodova (2 5 3), još jednom slabo

Beta

Reprezentacija koja je od 1990. do 1998. bila stalni učesnik prvenstava sveta a prethodna dva je propustila na najboljem je putu da upiše još jedan minus. Posle 10 kola Kolumbijci su na samo dva boda zaostatka u odnosu na ekipu 'iznad crte' ali je fudbal u zemlji koja ima mnogo ozbiljnijih problema postao manje važan.

Sedam smena selektora u poslednji devet godina još jedan su pokazatelj stanja u kolumbijskom fudbalu, a trenutno je 'u sedlu' Eduardo Lara Losano, bivši trener mlade reprezentacije. On je u septembru 2008. godine nasledio Horhe Luisa Pinta koji je ostvario obe pobede u kvalifikacijama. Losano je neuspešniji, njegov skor je bod u dve utakmice, ruku na srce, 'ukraden' na gostovanju Brazilu.

Odbrana je pristojniji deo tima, jedna od čvršćih na kontinentu, ali su napadači poslednji pogodak postili sredinom juna, od tada na pet utakmica u nizu nisu bili precizni.

Hulio Agustin iz Santa Fea branio je svih 900 minuta u kvalifikacijama, na klupi je, najčešće, golman Nice David Ramires.

Jedan od apsurda je i činjenica da su se na ostalih deset mesta u timu Kolumbije na 10 utakmica pojavljivali mnogi igrači, čak 43 imena su na spisku učesnika kvalifikacija.



Dvojica igrača mogli bi da se nazovu standardnim u odbrani, Kamilo Zuniga (Sijena) i Akivaldo Moskera (Sevilja), a najbliži takvom statusu od 'ostalih' je Luis Perea (Atletiko Madrid),

U odbrani su se pojavljivali i Kristijan Zapata (Udineze), Ruben Dario Bustos, najbolji strelac u kvalifikacijama (dva od četiri gola na tri odigrane utakmice!?) iz Milionariosa, Mario Jepes (Kijevo), Hulijan Veles (Atletiko Nasional), Pablo Armero (Palmeiras), Nestor Rivas iz Intera nije reprezentativac, a njegov klupski drug Ivan Kordoba oprostio se od nacionalnog tima 2007. godine posle Kopa Amerika.

Na sredini terena najviše nastupa imaju Karlos Sančes iz Valensijena i Hoze Amaja, igrač lokalnog Atletiko Nasionala, a više od tri nastupa u kvalifikacijama 'upisali su' i Masneli Tores (Kolo Kolo), Fredi Guarin (Porto), Haime Kastreljon iz Independijentea, Đovani Ernandes Soto iz čileanskog Popular Atletika, Fabijan Vargas (Boka Juniors), David Fereira (Atletiko Paranaense) i Herardo Bedoja (Milionarios).

Članovi najneefikasnije navale kontinnenta su Ugo Rodaljega (Vigan), Dajro Moreno (Steaua), strelci po jednog gola, Vason Renterija (Braga), Falkao Garsija (River Plejt), Edikson Perea (Gremio)...

Venecuela 10 bodova (3 1 6), nimalo loše

Beta

Osmo mesto na tabeli i samo deset bodova za mnoge selekcije iz Južne Amerike bili bi skandalozan učinak, ali Venecuelanci, jedini sa kontinenta koji nikada nisu učestvovali na prvenstvu sveta, nisu nezadovoljni. Možda je ovo prava prilika.

Na klupi 'Vinotinta' (nadimak dobili po boji dresova, tamnije crveno vino) sedi Sesar Farias, bez značajnijih dometa u dosadašnjoj karijeri.

Državne kompanije poslednjih godina puno ulažu u razvoj fudbala, a poslednji 'Kopa Amerika' održan je u devet gradova Venecuele. Fudbal je, prema anketama, najzad odmakao bejzbolu, sportu koji je veoma popularan.

Reni Vega iz Karakasa je prvi golman, Leonardo Morales menjao ga je dva puta.

Srce i stub odbrane je veteran Hoze Manuel Rej, igrač sa 100 nastupa u dresu reprezentacije i svih 900 minuta u ovim kvalifikacijama.



Pedro Boada (Ansoategi), Leonel Vielma (Santa Fe), Franklin Lusena (Karakas), Žerson Šakon (Deportivo Tahira), Andres Rouga (AEL Larnaka) i Gabrijel Sikero (Karakas) su ostali igrači odbrane na koje je računao

Na sredini terena najredovniji su Migel Mea Vitali (Vaduc), Alehandro Guera (Karakas), Ronald Vargas (Briž), Roberto Rosales (Gent), Rikardo Paes (Sesar Valjeho), Luis Suihas (Santa Fe) i Honaj Ernandes (Ponteverda).

Dvojica napadača imaju po deset nastupa, Đankarlo Maldonado (Atlante, Meksiko) i nešto povučeniji Huan Arango (Majorka) postigli su ukupno šest golova, prva izmena je Danijel Arizmendi (Deportivo Tahira), dva puta strelac.

Bolivija 9 bodova (2 3 5), sve slabije

Beta

Učesnici dva šampionata po pozivu, 1930. i 1950. godine, samojednom su uspeli da mesto obezbede u kvalifikacijama, 1994.

Tada se, posle ubedljivih pet pobeda domaćina u La Pazu prvi put postavilo pitanje ima li smisla igrati fudbal na nadmorskoj visini od, na primer 3.637 metara, na kojoj se nalazi stadion Ernando Siles na kojem Bolivija igra.

Odluka FIFA da nema fudbala iznad 2.500 metara visine naišla je na burne reakcije, kontroverzni predsednik Bolivije, Evo Morales optužio je svetsku 'Kuću fudbala' za diskriminaciju i usledile su dve nove odluke, prva da je granica pomerena na 3.000 metara, dan kasnije još jedna, da je stadion 'Ernando Siles' izuzetak od pravila.

Ipak, posle perioda u kojem su u La Paz odlazili sa rezervnim timovima i spremni da izgube, komšije su se, polako adaptirali pa je procedura već neko vreme poznata. Posle kratkih planinskih priprema u Boliviju se odlazi ranije, a rezultat ekipe koju vodi legendarni napadač sa kraja prethodnog i početka ovog veka Ervin Sančes na domaćem terenu nije impresivan, pobeđeni su Paragvaj i Peru, a u LA Paz tek dolaze Brazil i Argentina.


S obzirom na jedan bod na pet gostovanja i 16 primljenih golova, peto mesto je baš daleko.

Karlos Arijas iz Bolivara je prvi golman, menja ga Serhio Galarsa (Orijente Petrolero).

Ključni čovek odbrane je Ronald Raldes, fudbaler saudijskog Al-Hilala, Migel Hojos i Luis Gutieres iz Orijente Petrolera su mu najčešće saigrači, a Ronald Rivero (Universitario), Luis Ribeiro (Real Potosi), Luis Gutieres (Hapoel Kirjat-Šmona) i Limberg Gutieres (Strongest) su ostali članovi najporoznije odbrane u kvalifikacijama (22 primljena gola).

Hoselito Vasa (Bluming) i Ronald Garsija (Aris) su stadardni na sredini terna, za dobrim rešenjem za ostala dva mesta Sančes još traga, igrali su i Pablo Eskobar (Santo Andre), Abdon Rejes, Valter Flores i Ignasio Garsija (Bolivar), Didi Toriko (Jagelonija), Huan Karlos Arse (Seongnam), a ukupan broj povremenih reprezentativaca nije daleko od kolumbijskog, 39.

Napad je najpostojaniji, Marselo Moreno iz Šahtjora iz Donjecka i Hoakin Botero iz meksičkog UATa postigli su po pet golova, a podrška su im Haime Moreno (Di Si Junajted), Dijego Kabrera (Kukuta) i Haime Robles (Universitario).

Peru 7 bodova (1 4 5), kao da je bilo nekad

Beta

Jedan nastup na prvom prvenstvu sveta, pa 40 godina pauze za Peruance. Uspeli su 1970. godine da dođu do četvrtfinala, 'preskočili' Nemačku 1974. godine a onda bili akteri sramote Argentinaca 1978. godine.

'Sklonili' su se domaćinima, kasnije se pisalo da su dobili žito za to, a na radost tada pogođenih Brazilaca, još samo jednom su se pojavili na završnom turniru, 1982. godine.

Sada su na dobrom putu da izjednače rekord od četiri decenije pauze, nema ih od 1986. godine a prema igri i rezultatima u ovom ciklusu, nisu baš na najboljem putu da postanu respektabilan tim.

Na klupi je Hoze del Solar, nekadašnji reprezentativac i internacionalac u Španiji, Belgiji i Turskoj, do 2007. godine trener čileanskog kluba, Univerzidad Katolika.

Peru je jedinu pobedu ostvario u ovim kvalifikacijama ostvario 6. septembra u duelu sa selekcijom Venecuele, a sa gol-razlikom 5:20 ekipa je koja je ostavila najslabiji utisak.


Prvi golman je Leao Butron (Universidad San Martin), drugi Dijego Peni Valdes iz Barnlija.

Standardna četvorka u odbrani ne postoji, uglavnom igraju Migel Vilalta, Amilton Prado (obojica Sporting Kristal), Santijago Asasiete (Almerija), Alberto Rodriges (Braga) ili Valter Vilčes (Puebla) i najbolji igrač i strelac u kvalifikacijama Huan Vargas iz Fiorentine. Giljermo Salas (Universidad San Martin) i Karlos Zambrano (Šalke) su povremeno starteri.

Na sredini terena prva zvezda je veteran Nolberto Solano, koji se u januaru vratio u matični Universitario, redovan je njegov klupski drug, Nemac po majci, Rajner Tores, a uz njih najčešće igraju Paolo de la Haza iz Černomoreca iz Odese i Huan Karlos Marinjo iz kolumbijskog Atletika Nasional.

Ernan Renhifo iz Leha iz Poznanja je najstandarniji napadač i pored toga što su mu konkurenti daleko poznatiji, skuplji i u Evropi priznatiji fudbaleri, Klaudio Pisaro (Verder), Paolo Gerero (Hamburger SV) i Džeferson Farfan (Šalke). Jedan od reprezentativaca je i Paulo Rinaldo Krusado iz iranskog Estehlala.

Beta

Još jednom četiri selekcije, možda i pet, iz Južne Amerike učestvovaće na Svetskom prvenstvu 2010. godine. Ako se šampionat bude igrao u Južnoj Africi predstavnici KONMEBOLa neće biti samo 12 ili 15% učesnika nego i, ako je verovati tradiciji, apsolutni favoriti.

U Urugvaju 1930. godine, u Brazilu 1950, Čileu 1962, Meksiku 1970, Argentini 1978, Meksiku 1986, Sjedinjenim Državama 1994, Japanu i Južnoj Koreji 2002. godine Evropljani, Afrikanci, predstavnici Azije, Okeanije i Severne i Centralne Amerike nisu osvojili nijednu titulu prvaka.

Na osam prvenstava igranih van Evrope Brazil je slavio četiri puta, Argentina i Urugvaj po dva puta.

Ako ne bude što nikada nije bilo, novi svetski prvak je jedna od ovih deset ekipa.

Rezultati i raspored

prvo kolo, 13/14. oktobar 2007.
Urugvaj - Bolivija 5:0
Suares 4, Forlan 38, Abreu 48, Sančes 67, Bueno 83
Argentina – Čile 2:0
Rikelme 27, 45
Ekvador – Venecuela 0:1
Rej 68
Peru – Paragvaj 0:0
Kolumbija – Brazil 0:0

drugo kolo, 16/17. oktobar 2007.
Venecuela – Argentina 0:2
G. Milito 16, Mesi 43
Bolivija – Kolumbija 0:0
Čile – Peru 2:0
Suazo 11, Fernandes 51
Paragvaj – Urugvaj 1:0
Valdes 14
Brazil – Ekvador 5:0
Vagner Lov 19, Ronaldinjo 72, Kaká 77, 85, Elano 83

treće kolo, 17/18. novembar 2007.
Argentina – Bolivija 3:0
Aguero 40, Rikelme 56, 74
Kolumbija – Venecuela 1:0
Bustos 82
Paragvaj – Ekvador 5:1
Valdes 8, Riveros 26, 87, Santa Krus 50, Ajala 82 - Kaviedes 79
Urugvaj – Čile 2:2
Suares 42, Abreu 81 - Salas 59, 70(p)
Peru – Brazil 1:1
Vargas 72 - Kaká 41

četvrto kolo, 20/21. novembar 2007.
Venecuela – Bolivija 5:3
Arizmendi 20, 40, Guera 81, Maldonado 89, 90+1 - Marselo Moreno 19, 77, Arse 27
Kolumbija – Argentina 2:1
Bustos 62, D. Moreno 82 - Mesi 36
Ekvador – Peru 5:1
Ajoví 10, 48, Kaviedes 24, Mendes 44, 62 - Mendoza 86
Brazil – Urugvaj 2:1
Luis Fabijano 45, 64 - Abreu 9
Čile – Paragvaj 0:3
Kabanjas 24, da Silva 45+1, 56

peto kolo, 14/15. jun 2008.
Urugvaj – Venecuela 1:1
Lugano 12 - Vargas 56
Peru – Kolumbija 1:1
Marinjo 40 - Rodaljega 8
Paragvaj – Brazil 2:0
Santa Krus 26, Kabanjas 49
Argentina – Ekvador 1:1
Palasio 90+3 - Urutia 68
Bolivija – Čile 0:2
Medel 29, 76

šesto kolo, 17/18/19. jun 2008.
Urugvaj – Peru 6:0
Forlan 8, 38(p), 57, Bueno 61, 69, Abreu 90
Bolivija – Paragvaj 4:2
Botero 23, 70, Garsija 25, Marselo Moreno 76 - Santa Krus 66, Valdes 82
Ekvador – Kolumbija 0:0
Brazil – Argentina 0:0
Venecuela – Čile 2:3
Maldonado 59, Arango 80 - Suazo 65(p), 90+2, Hara 72

sedmo kolo, 6/7. septembar 2008.
Argentina – Paragvaj 1:1
Aguero 60 - Hajnce 13(ag)
Ekvador – Bolivija 3:1
Kaisedo 21, Mendes 51(p), Benites 72 - Botero 40
Kolumbija – Urugvaj 0:1
Eguren 15
Peru – Venecuela 1:0
Alva 39
Čile – Brazil 0:3
Luis Fabijano 21, 83, Robinjo 45

osmo kolo, 9/10. septembar 2008
Paragvaj – Venecuela 2:0
Riveros 28, Valdes 45
Urugvaj – Ekvador 0:0
Čile – Kolumbija 4:0
Hara 26, Suazo 38, Fuentes 48, Fernandes 71
Brazil – Bolivija 0:0
Peru – Argentina 1:1
Fano 90+3 - Kambijaso 82

deveto kolo, 11/12. oktobar 2008.
Bolivija – Peru 3:0
Botero 4, 16, Garsija 81
Argentina – Urugvaj 2:1
Mesi 6, Aguero 13 - Lugano 40
Kolumbija – Paragvaj 0:1
Kabanjas 9
Venecuela – Brazil 0:4
Kaka 6, Robinjo 10, 67, Adrijano 85
Ekvador – Čile 1:0
Benites 71

deseto kolo, 14/15. oktobar 2008.
Bolivija – Urugvaj 2:2
Marselo Moreno 15, 41 - Bueno 64, Abreu 88
Paragvaj – Peru 1:0
Kardoso 81
Čile – Argentina 1:0
Oreljana 35
Brazil – Kolumbija 0:0
Venecuela – Ekvador 3:1
Maldonado 48, Moreno 56, Arango 67 - Mina 12

11. kolo, 28. mart 2009.
Kolumbija - Bolivija
Ekvador - Brazil
Peru - Čile
Urugvaj - Paragvaj
Argentina - Venecuela

12. kolo, 1. april 2009.
Bolivija - Argentina
Venecuela - Kolumbija
Ekvador - Paragvaj
Brazil - Peru
Čile - Urugvaj

13. kolo, 6. jun 2009.
Urugvaj - Brazil
Paragvaj - Čile
Argentina - Kolumbija
Peru - Ekvador
Bolivija - Venecuela

14. kolo, 10. jun 2009.
Ekvador - Argentina
Čile - Bolivija
Brazil - Paragvaj
Kolumbija - Peru
Venecuela - Urugvaj

15. kolo, 5. septembar 2009.
Paragvaj - Bolivija
Argentina - Brazil
Kolumbija - Ekvador
Peru - Urugvaj
Čile - Venecuela

16. kolo, 9. septembar 2009.
Paragvaj - Argentina
Brazil - Čile
Urugvaj - Kolumbija
Bolivija - Ekvador
Venecuela - Peru

17. kolo, 10. oktobar 2009.
Bolivija - Brazil
Kolumbija - Čile
Venecuela - Paragvaj
Argentina - Peru
Ekvador - Urugvaj

18. kolo, 14. oktobar 2009.
Urugvaj - Argentina
Peru - Bolivija
Paragvaj - Kolumbija
Čile - Ekvador
Brazil - Venecuela