Ženska atletika: A gde su rekordi?

Nasuprot tome, u muškoj konkurenciji ove godine oboreni su, između ostalih rekordi na 100 i 200 metara, na 110 metara s preponama i u štafeti 4 puta 100, disciplinama koje su u samom vrhu popularnosti.

To muškoj atletici donosi ogromnu privlačnu moć, a Jamajčanin Jusain Bolt, koji je oborio ili učestvovao u obaranju tri od pomenuta četiri rekorda, bio je najveća zvezda Olimpijskih igara.

U ženskoj konkurenciji, pogotovo na kratkim stazama i dobrom delu tehničkih disciplina, niko čak i ne prilazi svetskim rekordima postavljenim osamdesetih godina.

Logično, mnogi stručnjaci i sami sportisti postavljaju pitanje regularnosti tih rezultata, jer je kontrola dopinga u to doba bila na mnogo nižem nivou. Bez sumnje najsumnjiviji su rezultati Florens Grifit Džojner, dvostruke šampionke iz Seula, koja je te godine na 100 i 200 metara ostvarila vremena koja će verovatno još dugo ostati nedostižna.



Razloga za sumnju u Flo Džo je mnogo: pre 1988. nije se takmičila tri godine, onda je u prvoj zvaničnoj trci (četvrtfinale na 100m tokom američkih olimpijskih kvalifikacija) oborila za 27 stotinki svetski, a za pola sekunde lični rekord, zatim se prošetala do dva olimpijska zlata i drugog svetskog rekorda i okončala karijeru dva meseca kasnije, simultano sa najavom o početku testiranja na doping i van takmičenja. Tačno deset godina kasnije Grifit Džojner je preminula u 38. godini, ugušivši se u snu posle moždanog udara.

Florens Grifit Džojner

U čuvenoj trci Flo Džo tokom američkih kvalifikacija postoji još jedan sumnjiv element: iako je merač vetra pokazivao da vetra uopšte nema, sve ostalo ukazuje da je bio snažniji od 3 m/s (dovzoljeno maksimalno 2 m/s da bi se rekord u atletici računao.

Koliko je rezultat 10,49 izvan domašaja današnjih atletičarki objašnjava svetska prvakinja Veronika Kembel-Braun sa Jamajke.

"Moj lični rekord je 10,85. Veoma su mali izgledi da ikad dostignem 10,49. Kažu da joj je vetar pomogao. Mislim da odgovorni ljudi mogu da pogledaju snimak", kaže Kembel-Braun za BBC.

Osim Flo Džo ispod 10,70 trčala je samo Merion Džouns 1998. godine (9.65), ali to je učinila na velikoj visini (Johanezburg, 1740m iznad mora), a verovatno i uz pomoć dopinga.

Često se pitanje dopinga postavljalo i u vezi sa rezultatima atletičarki sa istoka Evrope, ali tu postoji i jasan drugi uzrok vanserijskih rezultata – države Varšavskog pakta gledale su na sport kao na savršen način da dokažu superiornost komunizma. Zato je u budžetu za sport uvek bilo više nego dovoljno novca, a najuspešniji sportisti su se za velika takmičenja pripremali praktično od polaska u osnovnu školu do penzije.

Pogledajte presek Svetskog prvenstva u Rimu 1987. godine.

Svetski rekordi u olimpijskim ženskim disciplinama

100 m – 10,49 Florens Grifit Džojner (SAD), 16. jul 1988, Indijanapolis
200 m – 21,34 Florens Grifit Džojner (SAD), 29. septembar 1988, Seul
400 m – 47,60 Marita Koh (DDR), 6. oktobar 1985, Kanbera
800 m – 1:53,28 Jarmila Kratohvilova (Čehoslovačka), 26. jul 1983, Minhen
1500 m – 3:50,46 Ću Junšija (Kina), 11. septembar 1993, Peking
5000 m – 14:11,15 Tiruneš Dibaba (Etiopija), 6. jun 2008, Oslo
10,000 m – 29:31,78 Vang Đunšija (Kina), 8. septembar 1993, Peking
Maraton – 2:15:25 Pola Redklif (UK), 13. april 2003, London
3000 m stipl – 8:58,81 Gulnara Samitova (Rusija), 17. avgust 2008, Peking
100 m prepone – 12,21 Jordanka Donkova (Bugarska), 20. avgust 1988, Stara Zagora
400 m prepone – 52,34 Julija Pečonkina (Rusija), 8. avgust 2003, Tula
Skok uvis – 2,09 m Stefka Kostadinova (Bugarska), 30. avgust 1987, Rim
Skok s motkom – 5,05 m Jelena Isinbajeva (Rusija), 18. avgust 2008, Peking
Skok udalj – 7,52 m Galina Čistjakova (SSSR), 11. jun 1988, Lenjingrad
Troskok – 15,50 m Inesa Kravec (Ukrajina), 10. avgust 1995, Geteborg
Bacanje kugle – 22,63 m Natalija Lisovskaja (SSSR), 7. jun 1987, Moskva
Bacanje diska – 76,80 m Gabriele Rajnš (DDR), 9. jul 1988, Nojbrandenburg
Bacanje kladiva – 77,80 m Tatjana Lisenko (Rusija), 15. avgust 2006, Talin
Bacanje koplja – 72,28 m Barbora Špotakova (Češka), 13. septembar 2008, Štutgart
Sedmoboj – 7291 poena Džeki Džojner-Kersi (SAD), 24. septembar 1988, Seul
20 km hodanje – 1:25:41 Olimpijada Ivanova (Rusija), 7. avgust 2005, Helsinki
4x100 m štafeta – 41,37 DDR (Zilke Gladiš, Zabine Riger, Ingrid Auersvald, Marliz Ger), 6. oktobar 1985, Kanbera
4x400 m štafeta – 3:15,17 SSSR (Tatjana Ledovskaja, Olga Nazarova, Marija Pinjigina, Olga Brizgina), 1. oktobar 1988, Seul