B92.net GOAT – Bejb

Ko je to? Šta ako kažemo Omar Litl?

Intrigantno je ljudsko poistovećivanje sa likovima koji su naspram svih društvenih normi prihvatljivog. Ali opet, sveprisutno je.

Od prosečnog građanina, pa do predsednika SAD. Svi su voleli Omara, uličnog razbojnika koji ispod svog kaputa drži sačmaru, dok šeta bulevarima Baltimora i zvižduće poznatu nam melodiju.

Mnogo pre njegovog vremena istim podnebljem se šetao Džordž Herman Rut junior, verovatno vukući okrzanu drvenu palicu niz asfalt Pigtauna.

Tada nije bilo narandžastog kauča, stoga ni Dianđela Barksdejla koji igru šaha objašnjava svojim saborcima, dok ga neuko pitaju kako se postaje kralj u istom.

„Ne ide to tako, kralj je uvek kralj. Svi ostaju ono što su, sem pijuna. Kada dođu na drugu stranu postaju kraljica. Ona je...“, možda je bolje da tu stanemo sa citatom.

Odrastanje

Rut junior nikada nije bio pijun, a ništa manje od kralja.

Rođen u smiraj 19. veka, bio je jedno od samo dvoje preživele dece onoga što je mogla biti desetočlana porodica nemačkog porekla.

Roditelji su bili osuđeni da i njegovo detinjstvo propuste s obzirom na to da je najveći deo istog proveo u „Sent Meris industrijskoj školi za dečake“. Škola, samo na papiru, zapravo je bila popravni dom i sirotište.

Nije bolje bilo ni pre toga. Oboje su često radili prekovremeno, te je nadzor nad decom bio nepostojeći. To je od njihovog sina proizvelo delikventa.

Džordž Herman Rut senior je bio prodavac gromobrana i kondukter u tramvaju, pre nego što je otvorio svoj salon. Preminuo je nakon tuče sa jednim od članova porodice. Najpre je između njegovih zetova izbila svađa, a potom se i Džordž uključio, te prilikom koškanja na ulici pao i udario glavom o asfalt. Posledice su bile fatalne.

Čak i dok je bio živ zanemarivao je sina, koji je pio još kao dečak, često propuštao da ode u školu i provocirao lokalne policajce. Problematično detinjstvo imalo je svoje posledice. Kako je kasnije izjavio, često tokom tog perioda nije pravio razliku između dobra i zla.

Foto: Profimedia

Zbog čega je tačno završio u popravnom domu pitanje je na koje nema definitivnog odgovora, kao ni kako je počeo da se bavi bejzbolom. Postoji šansa da su odgovori povezani.

Prema nekim izvorima, Rut je od kuće odvojen zbog toga što je, nakon udaraca palicom, njegova loptica lomila prozore baltimorskih kuća. Drugi svedoče o tome da je bavljenje sudbonosnim sportom nastupilo tek po dolasku u „Sent Meris“, kada mu je rečeno da se priključi školskom timu.

Porodica ga je retko posećivala, a njemu bi ponekad bilo dozvoljeno da napusti školu. Tako je bilo i kada mu je sa 12 godina preminula majka.

Sve u vezi sa njegovog detinstva posmatramo kroz izmaglicu. Govoriti sa sigurnošću iz tog perioda možemo o malom broju stvari, pa i o tome da li mu je dopušteno da prisustvuje sahrani roditelja. Jedna od onih o kojoj možemo je odnos sa bratom Matijasom. Njih dvojica nisu bila u srodstvu, a prefiks ispred Matijasovog imena označava da je bio deo Kongregacije Svetog Fransiska Ksavijera koji su upravljali „Sent Merisom“.

Veza rmpalije Matijasa i dečaka je zapravo veza između onog ko treba da zavodi red i najnestašnijeg među decom. Rut ga je cenio, a kasnije isticao kao jednog od glavnih podsticaja za bavljenje bejzbolom.

Prema njegovim procenama na godišnjem nivou je igrao 200 mečeva i upravo se tu istakao na poziciji bacača. Navodno je jednog dana posmatrao druge igrače i smejao se njihovim bacačkim sposobnostima. Matijas ga je izazvao da pokaže da li može bolje, što je Rut upravo i uradio.

Tokom boravka u toj instituciji imao je i neobičan nadimak „Nigerlips“ (srp. „crnačke usne“). Pre nego što je postao poznat kao „Bejb“ i „Bambino“, vršnjaci su mu nadenuli ime u skladu sa velikim usnama i tenom tamnijim od drugih dečaka. Što i nije bilo teško, svi su bili belci.

Iza „Sent Merisa“ nije ostao samo nadimak i ljubav prema bejzbolu, nego i posvećenost katoličanstvu. Kasnije tokom života je postao član „Kolumbovih vitezova“, najvećeg katoličkog bratstva koje je osnovao irsko-američki sveštenik Majkl Mekgivni. Često je posećivao i darivao staru školu, a Matijasu je poklonio „kadilaka“, potom još jednog kada je prvi uništen u nesreći.

Boston

Foto: Profimedia

Dolazimo do novog raskršća u priči, kada sve verzije ne mogu u isto vreme biti istinite. Ono što je u osnovi svake jeste da je Rut postao novi bacač baltimorske ekipe čiji je vlasnik bio Džek Dan.

Da li ga je preporučio bivši đak „Sent Merisa“, a tada bacač Vašington Senatorsa Džo Engel ili su Dana pozvali iz škole na utakmicu (gde postoji još jedna verzija prema kojoj je Rut pobegao neposredno pre utakmice, a potom se vratio i nastupio), nije ni važno.

Saigrači su mu govorili da je „Džekova najnovija beba“. Upravo tada je nastao njegov čuveni nadimak – Bejb.

Epizoda u rodnom mestu nije dugo potrajala. Drugi baltimorski tim je bio u povoju, Dan je imao finansijskih problema, a Rut je prešao u Boston Red Sokse. Prva prilika na najvećoj sceni.

Neposredno pre toga upoznao je prvu ženu Helen koja je bila konobarica. Njoj je bilo jedva 16, a on će uskoro postati popularan širom zemlje. Tajming je bio loš, ali nisu pomogla ni njegova neverstva i nezainteresovanost. Podaci koje nam Rut daje o svom životu su upitni, a to naročito upada u oči baš kada je brak sa Helen u pitanju, s obzirom na to da nije dao ni tačnu lokaciju gde je isti sklopljen.

Statua ispred stadiona Baltimor Oriolsa, Rutovog prvog tima Shutterstock/Matthew Dicker

Ona će pred kraj 20-ih poginuti pod sumnjivim okolnostima u požaru koji je izbio u kući jednog zubara. Dugo je smatrano da je njegova žena ta koja je preminula, sve dok fotografiju Helen nisu prepoznali porodica i prijatelji.

Put Bostona sa Rutom su krenula i dvojica saigrača iz Baltimora. Jedan od njih je nadzirao mladog bacača po dolasku u Masačusets, ali je već nakon dve nedelje prosleđen drugom timu u Ohaju. Bejb je ponovo ostao bez nadzora, a ovog puta i prezren od saigrača. Poslednično tome, usledio je novi nadimak – veliki babun.

Iako je bio bacač, insistirao je na više treninga sa palicom, samo da bi na iste došao i zatekao ih presečene na pola.

Tadašnji trener i hvatač za Red Sokse Bil Karigan se nije olako odlučivao da ga stavi na poziciju bacača, jer bi ovaj isplazio jezik na karakterističan način kada je planirao da baci felširanu loptu, te tako otkrivao nameru svom protivniku.

Kada smo već kod neobičnih navika, Rut je tokom karijere ispod kačketa nosio list kupusa kako bi se rashladio. Menjao bi ga na svaka dva ininga.

Tokom 1914. odigrao je pet mečeva, nakon čega je prosleđen u filijalu Providens Grejse.

Već naredne godine postaje stalni član rotacije bostonske ekipe. Rut je bio jedan od najboljih bacača u ligi zajedno sa Volterom Džonsonom, a verovatno i najbolji levoruki.

Osvojio je tri Svetske serije sa Red Soksima i sigurno bi ušao u Kuću slavnih sa pozicije bacača. Ali, on je želeo nešto više.

Njujork

Foto: Profimedia

Tokom 1918. počela je njegova transformacija na novu poziciju. Dok su svi očekivali da se Rut vrati na poziciju bacača čim nastupi kriza, on je sezonu okončao sa 11 houm-ranova, po čemu je podelio nagradu za najboljeg u ligi. Već sledeće godine taj broj je narastao na 29, rekord u tom trenutku.

Period pre Ruta označavamo kao eru „mrtve lopte“, dok je sa njim nastupila era „žive“. To znači da je mečeve do njegove pojave odlikovao mali broj poena i houm-ranova i obrnuto.

Još jednoj eri je u međuvremenu došao kraj. Rutovoj u dresu Red Soksa.

Bili bismo neiskreni kada bismo rekli da je Rut bio profesionalac. Mnogo alkohola, noćnih izlazaka i žena najbolje je oslikavalo njegov život van bejzbola.

O njegovom promiskuitetu svedoči i podatak da je jednom naterao saigrača da razgovara sa sveštenikom u njegovo ime.

„Da razgovaram sa njim nakon svega što sam upravo radio? Nema šasni“, glasilo je tada njegovo obrazloženje.

Propustio je i dva meseca jedne sezone zbog „stomačnih problema“. Pre će biti da je reč bila o sifilisu.

Uz to, latinoamerička devojka ga je upucala, na šta se on samo nasmejao i pokazao kuda je metak prošao kroz nogu.

Pritvoren je zbog prekoračenja dozvoljene brzine dva puta tokom mesec dana. Naređeno mu je da dan provede u zatvoru, a pušten je 45 minuta pre početka meča. Dres je obukao ispod odela i direktno se uputio na stadion.

Preterivao je. U svemu. Kako dobrim, tako i lošim stvarima. Lista je podugačka.

Zbog poteškoća u saradnji, Rut je prodat Njujork Jenkisima nakon tri tule sa Red Soksima. Povratak kući.

Baš protiv njih je u dresu tima iz Bostona raspalio po loptici za koju su mnogi rekli da je otišla toliko visoko da je mogla da prebaci Vulvortovu zgradu, do 1930. najvišu na svetu sa 241 i po metar.

Pre nego što nastavimo, važno je konstantovati da je Bejb Rut stvorio „Jenkise“, najveću franšizu u bejzbolu. I „ugasio“ drugu – Boston „Red Sokse“.

Sreća dve ekipe sa njegovim prelaskom se promenila. Njujorški tim će u narednih osam decenija osvojiti 26 Svetskih serija, naspram nijedne njegove prve ekipe.

Ubrzo je njihov post postao poznat kao „Bambinova kletva“ pre nego što je prekinuta 2004. Nešto poput „Gutmanove“ u fudbalu, s tim što se njoj kraj ne nazire.

Šaljivi transparent nakon titule Red Soksa 2004, Rut pored tadašnjeg predsednièkog kandidata demokrata Džona Kerija Foto: Profimedia

Tokom 15 sezona u Jenkisima osvojio je pet Svetskih serija i odigrao preko 2000 mečeva.

Već u prvoj sezoni postavio je apsolutni rekord sa 54 houm-ranova, dok je prvi pratilac imao 19. Samo jedna ekipa u čitavoj ligi je imala više od Ruta.

Međutim, početnu fazu njegove karijere u novom timu su obeležile stvari koje nisu imale veze sa njim.

„Blek Soks skandal“ je jedan od najvećih koji je potresao ligu kada su Čikago Vajt Soksi optuženi da su pustili Sinsinati Redse da pobede u finalu u zamenu za novac od kockarskih udruženja.

Naredne godine su igrači na raspolaganju imali modernije palice koje je proizvodila „Ej Džej Rič“ kompanija. Broj houm-ranova je porastao za 184, a Rut je imao 59 i bio najveća zvezda lige.

Tokom 1922. potpisao je novi, trogodišnji ugovor vredan 52 hiljade dolara po sezoni. U tom trenutku više nego duplo veći ugovor ikada, koji je činio 40 odsto timskog budžeta.

Ugovor je sadržao i klauzulu o moralnosti, koja je nalagala Rutu da se suzdržava od alkohola i bude budan posle jedan ujutru tokom sezone.

Ni ne čudi, kada imamo svedočenja njegovih saigrača o tome da na gostovanjima nisu delili sobu sa njim, već sa njegovim koferom. Rut je poznat i po tome što je na sugestiju suvlasnika tima da ukroti svoj životni stil odgovorio da je prihvatio da se odrekne pića i ostajanja do kasno, ali da ga nikakav novac neće odvojiti od žena.

Rut je imenovan i za kapitena ekipe, ali je na početku sezone bio suspendovan zbog učešća u egzibicionim mečevima. Kada se vratio nastupile su slabije partije, sudiju je gađao prašinom, a peo se i na tribine kako bi se obračunao sa navijačem.

Zbog velike zainteresovanosti, a i činjenice da im je istekao ugovor o iznajmljivanju „Polo Graundsa“ u vlasništvu Njujork Džajntsa, 1923. je izgrađen novi stadion većeg kapaciteta koji je popularno nazvan „Kuća koju je Rut izgradio“.

Novi stadion 1923. pre nego što je na njemu odigran prvi meè Foto: Profimedia

Prvi houm-ran na novom stadionu postigao je Rut, a u velikom finalu treću sezonu u nizu igrali su sa Džajntsima. Ovog puta situacija se preokrenula, te su Jenkisi stigli do svoje prve titule u istoriji.

Na sledeću će morati da čekaju četiri godine, a međuperiod je obeležen Rutovom borbom sa kilažom. Njegov fizički izgled su opisivali kao „čačkalice zakačene na klavir“. Bio je na oporavku u Arkanzasu sa 120 kilograma. U jednom trenutku mu je pozlilo i srušio se, a čitava priča je otišla toliko daleko da su novine u Britaniji već počele da objavljuju njegove čitulje.

Postojala je i urbana legenda da su Jenkisi počeli da nose dresove sa linijama kako bi Rut izgledao mršavije. Istina je da su one standardan deo uniforme još od 1915.

EPA/TOM MIHALEK

Zanimljivo je da je baš u tom periodu 20-ih u prodaju puštena čokoladica nazvana „Baby Ruth“. Promena samo jednog slova trebalo je da predstavlja branu od tužbe. Desilo se obrnuto.

Popularna čokoladica je do 1926. na mesečnom nivou „obrtala“ milion dolara, te je Rut pokušao sa svojom verzijom. Nazvao ju je „Rutov houm-ran“, a na foliji je bio njegov lik. Usledila je tužba od konkurentske firme koja je istakla da svoju čokoladicu nije nazvala po igraču bejzbola već ćerki nekadašnjeg predsednika SAD Gruvera Klivlenda - Rut.

Istina, delili su nadimak. Međutim, ona je već odavno bila mrtva, a i malo je ljudi znalo kako uopšte izgleda zbog njenog zaštitnički nastrojenog oca. Priča koja ne pije vodu, ali koja je prošla kod američkih vlasti.

Foto: Profimedia

Na sreću, Rut je prešao i preko toga dočekavši da bude deo verovatno najbolje ekipe svih vremena poznate kao „Murderers‘ Row“. Po prvi put je imao konkurenciju u ekipi u vidu Lua Gehriga. Tokom čitave sezone su se takmičili ko će imati više houm-ranova.

Koliko god neki igrači bili veliki imaju tendenciju da ne mogu da se snađu kada su pod pritiskom. To se ne može reći za „Bambina“ koji je tu sezonu okončao sa rekordnih 60 houm-ranova. Rekord koji je na snazi bio gotovo 40 godina.

„Da vidim tog ku*kinog sina koji će ovo da nadmaši“, rekao je Rut nakon šezdesetog u sezoni.

Odnos čuvenog dvojca Rut-Gehrig je bio daleko od idealnog. Zapravo gotovo da nisu ni razgovarali sve do neposredno nakon Gehrigovog odlaska u penziju, a sve zbog komentara njegove majke koja je rekla da je šteta što Rutova druga žena ne oblači na isti način svoju i muževljevu usvojenu ćerku iz prvog braka.

Na terenu je sve funkcionisalo. Ekipa je te sezone osvojila rekordnih 110 mečeva, a malo je reći da Pitsburg Pajretsi u finalu nisu bili konkurentni, te su počišćeni nakon četiri meča.

Sledeće sezone po prvi put u dresu njujorškog tima vezao je dve titule u nizu kada su u finalu savladani Sent Luis Kardinalsi.

Veliki šampioni: Gehrig, Spiker, Kobs i Rut Foto: Profimedia

Pred 1929. doneta je odluka da igrači nose brojeve na dresovima kako bi publici bilo lakše da ih raspoznaju. Rut je uzeo „trojku“, ali tu godinu je obeležila smrt trenera tima nakon čega je Bejb po prvi put iskazao želju da zauzme tu poziciju. Nikada nije ni uzet u razmatranje. Nagoveštaj onoga što će obeležiti kraj njegove karijere.

Otprilike u isto vreme otpočeli su i razgovori oko novog ugovora. Rut je odbio uslove koje bi ga po primanjima izjednačili sa tadašnjim američkim predsednikom Herbertom Huverom. Usledio je karakterističan odgovor kada je upitan zaštvo misli da vredi više od njega.

„Predsednik dobija četvorogodišnji ugovor, ja tražim samo tri“.

Na kraju je dogovor postignut oko dvogodišnje saradnje vredne 80 hiljada dolara po sezoni. Nezapamćen ugovor do tada, a sve u vreme Velike depresije.

Poprište poslednjeg velikog uspeha bila je finalna serija 1932. sa Čikago Kabsima. Tačnije, treća utakmica. Na tribinama Frenklin Delano Ruzvelt koji je izveo početno bacanje, a u suprotnom pravcu na Ruta lete limuni, znak ismejavanja.

Igrao se peti ining, Rut se namestio za udarac dok su mu dovikivali uvrede u vezi sa njegovom težinom, starošću, pa čak i rasom. Govorili su mu da ne može sam ni da veže pertle.

Tu dolazimo do još jedne nepotvrđene legende i možda i najvećeg udarca u istoriji bejzbola. Navodno je Rut pokazao gde će poslati lopticu, što je potom i učinio. Letela je preko 150 metara, a Jenkisi su slavili u trećem meču finala, potom osvojivši i Svetsku seriju. Njegova poslednja u karijeri. Tokom 1933. je održavao formu, da bi već 1934. ona otišla u nepovrat. Prihvatio je smanjenje plate na 35 hiljada, ali je i dalje bio najplaćeniji u celoj ligi.

Iste godine, na putovanju za „Ol-star“ meč, koji se održavao u Japanu, Rut je saznao da je godinu dana mlađi nego što je mislio. Nerazumljivim spletom okolnosti pogledao je svoj izvod iz matične knjige rođenih i video da je 1895. godište. Uprkos tome, Rut je svoje godine nastavio da računa kao da je rođen u februaru 1984.

Poslednji ples i smrt

Foto: Profimedia

Kamen spoticanja sa Jenkisima prosto je morala da bude trenerska pozicija. Nisu ga želeli i stavili su mu do znanja. Postavlja se pitanje da li igračka legenda automatski dobija pravo na trenersku šansu ili ono nije garantovano?

Rutu svakako nije bilo, te je nakon 15 godina ponovo napustio Njujork. Putovao je po svetu sa ženom, igrao kriket i na kraju stigao u Boston Brejvse. Poslednji ples.

Već nakon mesec dana je zatražio da okonča karijeru, ali je ubeđen da nastavi upisavši još šest houm-ranova. Time je stigao do 714 u karijeri, jedan od onih rekorda za koje se smatralo da nikada neće biti oboreni (prestigao ga igrač Atlanta Brejvsa Henk Eron 1975).

U tome i jeste nasleđe Bejba Ruta. Ne koliko rekorda i dalje drži, nego činjenica da je dobar deo oborenih bio upravo u njegovom vlasništvu.

Henk Eron, èovek koji je oborio Rutov rekord Foto: Profimedia

Igračka karijera je završena, a Rutov način života je došao na naplatu. Niko nije želeo takvog čoveka na čelu stručnog štaba. Dodžersi su ga zaposlili kao trenera prve baze, ali su mu jasno stavili do znanja da je to najviše što može. Uskratili su mu i željeni povratak na teren zbog straha od povrede i oslabljenog vida u desnom oku.

Godinu dana penzije obeleženo je time što je Rut postao jedan od petorice inauguracionih članova Kuće slavnih bejzbola. Pa mu čak ni tu nije učinjena pravda jer je 11 od 226 glasača bilo protiv, te je Taj Kobs imao više glasova.

Rut je Veliku depresiju zamenio ličnom. Spoznaja da nikada neće trenirati Jenkise je bila teška. Obrišimo prethodne stupce i svedimo život Džordža Hermana Ruta juniora na jednu priču iz mnoštva drugih.

Godina je 1926, a mladi navijač Jenkisa Džoni Silvester iz Nju Džerzija je doživeo tešku nesreću. Pao je sa konja, a životinja je u pokušaju da se vrati na noge udarila dečaka po licu.

Kako se njegovo stanje pogoršavalo, tako je rasla i bojazan kod roditelja koji su se već okretali ka ispunjavanju poslednjih želja svog sina. Jedno od njih je bilo i pismo upućeno Rutu.

U tom trenutku je na programu bilo veliko finale Njujork Jenkisa i Sent Luis Kardinalsa, ali to nije sprečilo dečakovog idola da mu odgovori i pošalje dve loptice sa potpisima igrača ekipa.

Uz to, na jednoj je stajalo Rutovo obećanje. Postići će houm-ran. Ne samo jedan, već je u četvrtoj utakmici finala imao čak tri. Nezapamćen uspeh koji je doveo do toga da se dečakovo stanje poboljšalo, što će potvrditi i lekari.

Film iz 1942. u kom je glumio zajedno sa legendarnim Garijem Kuperom Foto: Profimedia

Jenkisi su poraženi, a na potpun oporavak Silvestera, kog je Rut u međuvremenu posetio, čekalo se tri godine.

Džoni će uslugu uzvratiti nešto više od dve decenije kasnije. Ovog puta u bolesničkoj postelji bio je njegov idol. Dijagnoza – nazofaringealni karcinom. Maligni tumor prolaza koji povezuje zadnji deo nosa sa grlom.

Najčešće oboljevaju osobe između 50 i 60 godina, a pogotovo Kinezi. Rut je štiklirao samo prvu kategoriju. Nije mu ni rečeno da je bolestan zbog straha porodice da bi mogao da digne ruku na sebe.

Saliven, nažalost, nije imao nikakvu magičnu lopticu, niti sposobnost da istu prebaci preko celog stadiona. Nije pomogla ni hemoterapija, tada u povoju.

Tokom 1947. organizovan je “Bejb Rut dan”, a vremešni Rut se obratio prisutnima bolešću ohrapavelim glasom. Njegovo nasleđe i dalje živi. Deca koja dođu u obilazak Kuće slavnih najpre pitaju gde su Rutove stvari. Stvari igrača koji je karijeru završio pre skoro čitav vek.

Rutovi dresovi su relikvije, a onaj koji je nosio u periodu između 1928. i 1930.godine prodat je pre nekoliko godina za 5,64 miliona dolara. Rekordna cena za jedan sportski suvenir.

Za života je bio velika pristalica američkog učešća u Drugom svetskom ratu. Pobedu u istom je dočekao, ali je godinu dana prerano otišao, ne dočekavši rođenje Toma Vejtsa s čijom numerom počinje svaka epizoda najbolje serije o baltimorskom području.

Kako je kalifornijski autor zapisao:

“Ako hodaš sa Isusom, sačuvaće ti dušu. Moraš da zadržiš đavola, duboko u rupi.”

Baš kao i Bejb Rut. Pobožan, ali i bogohulan. Pograničar dva isključujuća sveta.

Dušan Đukanović