Glavu gore

Dejvis kup reprezentacija Srbije pakuje svoje kofere i napušta Malagu.

Onda kada smo mislili da ćemo ga izbeći i po drugi put, po nas je stigao bauk dubl meča u kom smo bili bez prave šanse protiv Italijana.

Zastanimo i prvo pohvalimo ono što je bilo dobro. Ne možemo reći da je Miomir Kecmanović otkrovenje ovog turnira, jer je ipak reč o nekadašnjem igraču iz Top 30, ali njegova igra svakako jeste.

Dobio je šansu kao srpski broj 2, pobedio u oba svoja meča i na tome mu se samo treba pokloniti.

Teško mu je palo što u otadžbini nisu verovali u njega i to je zaista bilo većinsko mišljenje. Doduše, nepoverljivost u domaćoj javnosti vlada prema svakom srpskom teniseru koji se ne zove Novak Ðoković, pa ni Miomir ne bi to trebalo da shvata lično koliko jeste.

"Svestan sam da mnogi ljudi nisu želeli da ja igram, da su prozivali i selektora i mene, ali ljudi ne znaju kako stvari funkcionišu. Drago mi je da sam uspeo da dokažem svima – trenutno nisam po rangu drugi igrač, ali i dalje umem da igram kao nekad. Drago mi je što sam dokazao da može da se računa na mene. Ti komentari nisu prošli neopaženo, barem ne sa moje strane, sada ne mogu ništa da kažu", rekao je Kecmanović posle pobede nad Lorencom Musetijem. Sa njim su počele i završile se sve lepe stvari u danu u kom smo ostali bez trećeg Dejvis kup finala.

Posle prvog boda za Srbiju svi su već upisali i drugi, kao da je Ðoković igrao prptiv autsajdera, a ne četvrtog tenisera sveta po formi i najboljeg uz Novaka.

Ponekad vas prosto neće, ma šta vi da uradite. Prilika je itekako bilo, pa da ne nabrajamo pojedinačno, dovoljne su one tri lopte.

Ðokoviću se po tek četvrti put dogodilo da je poražen u meču u kom je bio na poen do pobede, a tek prvi u kom ih je imao čak u tri navrata.

Za njega je taj poraz značio i prekid od 21. uzastopne pobede u singl konkurenciji Dejvis kupa, niz koji je trajao još od 2011. godine i duela sa Huanom Martinom Del Potrom kada mu je predao u polufinalu.

Prisetimo se ovde i njegovih reči iz Velensije, kojim je objasnio šta je za njega taj 12-godišnji period značio.

"To je dokaz i primer koliko izvlačim iz sebe kada igram za reprezentaciju. Uživam da predstavljam Srbiju, to je najveća čast, ponos i privilegija. Predstavljati svoju zemlju, imati grb Srbije na grudima", rekao je u septembru ono u šta niko i ne sumnja.

Sonego and Sinner get the job done 🙌

Winning in straight sets 6-3 6-4 to clinch a place in the final 🇮🇹#DavisCupFinals | @federtennis | @janniksin pic.twitter.com/BLOM9qxuZc

— Davis Cup (@DavisCup) November 25, 2023

Da li je Novaku isto kada igra za sebe i kada predstavlja zemlju? Sigurno da ne, breme je veće kod potonjeg i imalo je udela u kolapsu protiv Sinera.

Neočekivani poraz imao je posledice i na dubl. Više puta smo isticali taj segment kao slabu tačku Srbije. Selektor Viktor Troicki nije poveo Nikolu Ćaćića, našeg jedinog dubl igrača, objasnivši to tako što je rekao da mu se sviđa kako u paru izgledaju Đoković i Kecmanović. To što je on video u toj kombinaciji, mi nažalost nismo dočekali.

Međutim, nismo mi tada poraženi. Pošteno je od Novaka što je prihvatio odgovornost i rekao za sebe da je tragičar jer to i jeste bio. Svako od nas može pogrešiti u bilo kojoj sferi života, ali neće svako i reći – da, kriv sam. Pogotovo ne pred javnošću tako sklonoj osudi kao što je naša. Da, Ðoković nas jeste koštao prolaza u finale. Da, Ðoković jeste tragičar. Da li je pošteno posle svega da mu se uzme za zlo jedan izgubljen meč koji je lako mogao da ode i u njegovu korist?

Više zbog njega samog, Novaku je bilo krivo što je razočarao svoj tim i one kod kuće. "Salataru" je osvojio pre 13 godina, jedan trofej više-manje njemu toliko i ne znači u poređenju sa radošću koju bi doneo drugima.

Posle sezone u kojoj je osvojio tri Grend slem titule, dočekao 400. nedelju na vrhu ATP liste i po osmi put završio godinu kao najbolji teniser sveta, nije imao snage da priča o planovima za novu, zasigurno još jednu godinu punu rekorda.

"Razumećete me, stvarno nemam sad energije da pričam o ciljevima i onom što je bilo.Sjajna godina, ali eto gorak završtak, to je sve što mogu da kažem", utučen je bio Ðoković posle poraza i nije otkrio ni da li će igrati Dejvis kup sledeće sezone, u šta niko i ne sumnja. Na kraju, ponovo patimo od hroničnog nezadovoljstva rezultatima koji su zapravo uspeh. Ove godine je u Dejvis kupu učestvovao rekordan broj od 155 reprezentacija, a mi smo završili među četiri.

Takvog smo stava i u košarci, odbojci, vaterpolu... Samo pogledajte neke druge sportove i koliko smo granicu onoga što smatramo uspehom spustili kod njih.

Preostalo je još samo da se odigra finale u Malagi, gde će se u nedelju od 16 časova sastati Australijanci i Italijani.

Tim Lejtona Hjuita je drugi po broju titula u istoriji ovog takmičenja (28), dok Italijani imaju samo jednu osvojenu kada im je selektor bio Nikolo Pjetranđeli, najuspešniji igrač u istoriji Dejvis kupa.

U ovom trenutku, tim koji u svom sastavu ima Janika Sinera je favorit. Ipak je reč o jedinom teniseru koji je dva puta u istom danu pobedio najboljeg u istoriji tog sporta.

-----------------------------------

Dušan Đukanović