Posle samo dva meseca ponovo se vraćamo na Pirinejsko poluostrvo, a razlog je isti – Dejvis kup. Ovoga puta smo otišli južnije ka Gibraltaru u odnosu na Valensiju gde je tim Srbije izborio mesto među osam najboljih reprezentacija.
Malaga će biti domaćin završnog turnira na kom ćemo dobiti naslednika aktuelnog šampiona Kanade ili ćemo svedočiti prvoj odbrani titule posle pune decenije od kako je to uspelo Česima.
Upravo su Jirži Lehečka i njegovi saigrači u prvoj fazi pokazali slabosti našeg tima, koji je i pored toga uspeo da prođe dalje i tako ostavi domaćina Špance, oslabljene neigranjem Karlosa Alkarasa, bez prilike da se umešaju u borbu za “salataru”. Za razliku od nekih drugih sportova, domaćin nema zagarantovano mesto.
A stellar line up awaits at the #DavisCup Final 8 ⭐️
Pomenuta Kanada i prošlogodišnji vicešampion Australija plasirali su se na tzv. Fajnal-ejt, dok su preostalih šest mesta kroz kvalifikacije popunili Češka, Srbija, Italija, Finska, Holandija i Velika Britanija.
Tamo neće biti rekordera po broju titula Sjedinjenih Američkih Država (32), kao ni Francuske (10), Švedske (7), Španije (6), Nemačke i Rusije (3), odnosno Hrvatske (2), Argentine, Švajcarkse i Južne Afrike (1). Sve bivši šampioni koji zbirno imaju 66 titula, naspram 44 koliko ih imaju učesnici.
U prethodnoj rundi smo imali četiri grupe u četiri grada (Valensija, Split, Bolonja i Mančester), a sad će svi biti smešteni u Andaluziji u nokaut formatu koji počinje od četvrtfinala u utorak susretom Kanade i Finske (16.00).
Mečevi te faze se igraju do četvrtka, a zatvaraju je svojim susretom naši i britanski teniseri. Posle toga su za 24. i 25. novembar zakazana polufinala, dok je finale rezervisano za nedelju 26. novembar.
Svi mečevi će biti odigrani u tom period biti odigrani u “Palati sportova Hose Marija Martin Karpena”, gde svoje mečeve od 1999. godine igraju košarkaši Unikahe.
Zanimljiv je podatak da će u Malagi igrati samo jedan Grend slem šampion u singlu – Novak Đoković. Podatak za brigu je da će svoje zemlje predstavljati osmorica Grend slem šampiona u dublu, koji je itekako važan kada se igra u formatu do dve pobede. Za brigu, jer je to slaba tačka našeg tima…
Kanada – Finska
Foto: Profimedia
Nordijska selekcija je već napravila veliki rezultat plasmanom među osam najboljih, tačnije svoj najbolji u istoriji. Neočekivano, u grupi igranoj u Splitu su završili ispred domaćina Hrvatske i favorizovanih Amerikanaca.
Oto Virtanen je blistao u prvoj fazi i slavio u sva tri uvodna meča svoje reprezentacije i tako je u velikoj meri zaslužan za priliku Finske da se revanšira Kanadi za poraz u do sada jedinom susretu dva tima u Dejvis kupu davne 1966. godine.
Finci ispred sebe imaju aktuelnog šampiona i trenutno vodećeg u plasmanu Dejvis kupa (gledaju se uspesi iz protekle četiri godine), dok su sami jedini koji nikada nisu osvajali ovaj turnir pored Holandije, među preostalim ekipama.
Na selektoru Jarku Nieminenu, najuspešnijem finskom teniseru u Dejvis kupu sa 63 pobede, nema pritiska s obzirom na to da je pred njim borba za prvo polufinale. Virtanen će ponovo morati da bude na visini zadatka, iako je pitanje koliko se više može tražiti od tek 171. igrača na planeti.
“Veoma sam uzbuđen zbog ove nedelje. Bilo je sjajno do sada. Igrali smo odlično u Splitu, nadam se da možemo da nastavimo na isti način. Na i van terena kao tim imamo tako dobru hemiju i jako je zabavno bit isa njima. Mislim da nam to donosi pobede”, smatra 22-godišnji teniser.
U prvoj fazi je pobeđivao daleko bolje plasirane Botika Van De Zandšulpa i Mekenzija Mekdonalda, kao i Dina Prižmića koji je umeo da “bljesne” ove sezone. Na papiru najbolji igrač Emil Rusuvori je umeo da ga isprati i dobio je dva od tri druga meča, te već u toj fazi pre dubla završavao posao.
Sa Feliksom Ožeom-Alijasimom na drugoj strani je pitanje da li će sličan scenario biti moguć. Najbolji kanadski teniser je propustio turnir u septembru, ali se sada vraća. Bez obzira na veliki pad u igri ove sezone, propraćen brojnim nesrećnim okolnostima, trenutno 29. na ATP listi je i dalje teniser koji je bio ključan za podizanje “salatare” prošle godine, kao i do plasmana u finale 2019.
“Prošle godine sam bio izuzetno samopouzdan, igrao sam možda i najbolji tenis u dosadašnjem delu karijere. Ove godine će biti veći izazov. Mislim da govorim za sve kada kažem da kada dođemo ovde kao tim verujemo da možemo da pobedimo. Svi imaju poverenje u svoje saigrače, da će dati sve da dođu do pobede. Moramo da idemo meč po meč. Ovo je odvojen turnir u odnosu na ostatak sezone, zato često vidite iznenađenja na Dejvis kupu”, istakao je Ože-Alijasim.
Kanađanima je ovo četvrti završni turnir, do kog su stigli maksimalnim pobedama nad Italijom i Švedskom, kao i Čileom (2:1) u Bolonji. Pokušaće da ponove nedavni uspeh kanadskih teniserki koje su osvojile Bili Džin King Kup i ujedno odbrane prošlogodišnju titulu.
Pored Feliksa, tim Frenka Dančevića čine i preostala trojica koji su prošle godine bili u šampionskom timu (Dialo, Pospišil i Galarno), ali i Miloš Raonić koji se ove godine vratio tenisu posle dvogodišnje pauze. Nekadašnji treći igrač na svetu je debitovao 2010. godine na Dejvis kupu i od tada upisao čak 16 pobeda na 21 susretu. Ukoliko dobije priliku i slavi, izjednačiće se sa Sebastijanom Laroom kao kanadski teniser sa najviše trijumfa u istoriji ovog takmičenja (17).
“Drago mi je što sam ponovo sa momcima. Ono što su uradili prošle godine je bilo neverovatno inspirišuće. Da, bliže sam kraju nego početku (karijere, prim.aut.). Uživam u svakom trenutku. Imam bolju perspektivu na život van terena i na njemu i kako god da mogu da pomognem biće mi drago”, izjavio je Raonić.
Češka – Australija
Foto: Profimedia
Drugog dana (sreda, 16.00) ćemo imati priliku da vidimo i kako se kotira prošlogodišnji finalista. Australija će se za prolaz u finale boriti protiv najbolje selekcije iz Valensije – Češke.
Evropska reprezentacija je ostvarila sve tri pobede u duelima sa Španijom, Srbijom i Južnu Koreju, a i u Malagi će se osloniti na svoje mlade igrače. Jirži Lehečka i Tomaš Mahač su do sada odigrali ukupno 17 mečeva u singlu na Dejvis kupu i izgubili samo četiri.
Adam Pavlašek je tu za dub i 56. igrač sveta u toj konkurenciji se za sada dobro kotira sa šest pobeda u osam okršaja. Par bi trebalo da mu bude 18-godišnji Jakub Menšik koji je debitovao u ovom takmičenju u Valensiji, gde je ostvario sve tri pobede. Od toga dve pobede u dublu sa Pavlašekom protiv Španije i Južne Koreje, pre nego što je savladao Dušana Lajovića u singlu.
Česi su jedina reperezentacija koja je ostvarila svih devet pobeda u tri susreta prve faze i mogu se nadati da će proći u polufinale po prvi put od 2014. godine.
Svakako da je reč o ekipi sa šampionskom DNK. Ovaj turnir su osvajali u tri navrata, pa su po tom parametru izjednačeni sa Nemačkom i Rusijom.
Iskustvo bi moglo da bude jedini znak pitanja češkog tima. Lehečki su 22, Mahaču 23, a Menšiku tek 18. Iskusniji je jedino Pavlašek sa 29.
“Tim je veoma mlad. Naravno, imamo jednog seniora Adama. Ali, kao što znate, iskustvo je potrebno u timu. Adam je za dubl igrača veoma mlad. On je u najboljim godinama, rekao bih. Za nas ostale, mi smo mladi i veoma gladni. Trudimo se da dođemo do najboljih rezultata. Za nas je Dejvis kup prioritet. Igrali smo dobro u Valensiji i naravno da nam je drago što smo ovde. Radujemo se ovom takmičenju”, izjavio je Lehečka pred duele sa Australijom.
Trenutno 31. teniser sveta će za rivala najverovatnije imati Aleksa De Minora, koji je ove godine osvojio jednu titulu u Akapulku. Od svog debija 2018. godine 12. na ATP listi je imao nešto sporiji start upisavši pet pobeda u osam mečeva, ali je od tada na poslednjih 10 poražen samo dva puta.
“Dok sam odrastao mi je jedan od ciljeva bio da predstavljam Australiju. Sada kada sam to iskusio i bio deo prošlogodišnjeg tima, mislim da nas je to zbližilo oko toga da nastavimo da napredujemo, da guramo jedni druge u još bolju poziciju možda i ove godine. Uvek je ovo prioritet i kada dobijete priliku da predstavljate zemlju, to radite sa ponosom”, rekao je De Minor.
U singlu bi trebalo da mu pomogne Aleksej Popirin, šampion iz Umaga, kao i Maks Pursel koji je podjednako dobar u singlu i u dublu.
U obe konkurencije može da odigra i Džordan Tompson, dok je jedini siguran za meč dublova trenutno četvrti najbolji Metju Ebden. Najverovatnije u paru sa Purselom sa kojim je ostvario sve tri pobede u prvoj fazi. Kao što smo rekli, dubl je izuzetno važan u ovom formatu Dejvis kupa, pa bi to trebalo da bude najveća prednot “kengura” protiv Čeha.
Aspiracije Australijanaca su uvek da podignu “salataru”, s obzirom na to da je reč o reprezentaciji koja je to najviše puta činila (28) posle Amerikanaca (32). Na nju čekaju 20 godina, a bolji start od pobede nad Češkom je teško zamisliti jer bi to bila njihova 200. u Dejvis kupu.
Sa klupe ih predvodi čovek koji zna da pobeđuje. Lejton Hjuit je igrao za Australiju u periodu od 1999. do 2018. godine i bio je deo šampionske generacije. Rekorder je nacionalnog tima po broju pobeda sa ukupno 59 pobeda. Kao selektor se dokazao prošle godine kada ih je doveo do finala.
“Vratili smo se i dobro je da znamo šta da očekujemo ove godine. Prošli put smo bili zaslepljeni pretpostavljam. Došli smo ovde sa velikim razlogom. Imamo nameru da budemo još bolji. Zato smo ovde”, najavio je Hjuit pohod na titulu.
Italija – Holandija
Foto: Profimedia
Trećeg dana su na programu dva susreta, a već od 10 časova izjutra će se Italijani oprobati protiv Holanđana.
Ono što Špancima nije, Italijanima je uspelo – da se plasiraju među osam bez najboljeg tenisera. U Bolonji nije bilo Janika Sinera, koji se u međuvremenu etablirao kao jedan od najboljih svetskih tenisera.
Siner je u period pred Završni masters pokazivao znake da je sazreo kao teniser, a 22-godišnjak je u Torinu zablistao i doživeo poraz tek u finalu protiv Novaka Đokovića.
Italijani pate od iste boljke kao i dobar deo drugih reprezentacija – dubla. Simone Boleli, trenutno 55. na svetu u toj konkurenciji, je njihov jedini dubl igrač, pa bi to mogao da bude njihov kamen spoticanja uprkos tome što imaju četvoricu u singlu iz Top 50.
Međutim, ne mogu sva četvorica i igrati već samo dvojica koliko i ima singl mečeva po duelu, dok će Boeli svakako morati u dublu da sle snalazi sa nekim od njih neukih za tu vrstu tenisa.
Pokušavali su svakakve kombinacije u Bolonji gde su ostvarili samo jednu pobedu u dublu i, zanimljivo, baš u jedinom meču kada Boleli nije igrao.
Posle uvodnog poraza protiv Kanade, Mateo Arnaldi je zamenio Lorenca Musetija u singlu i uz Lorenca Sonega posao protiv Čilea i Švedske zavšravao već u singlu sa po dve pobede. Protiv južnoameričke selekcije su ostvarili i jedinu pobedu u dublu kada su zaigrali imenjaci Sonego i Museti, od kojih je jedino prvopomenuti u 2023. ostvario bilo kakav rezultat u toj konkurenciji plasmanom u četvrtfinale u Stokholmu.
Prošle godine su stigli do polufinala kada je još jednom bila bolja za njih kobna Kanada.
Do sada su osvojili samo jednu titulu 1976. Godine, kada ih je kao selektor predvodio Nikola Pjetranđeli – najuspešniji teniser u istoriji ovog takmičenja sa 120 pobeda u takođe rekordnih 164 meča. Drži i rekorde po najvećem broju pobeda kako u singlu (78), tako i u dublu (42), ali uprkos tome nikada nije slavio na Dejvis kupu sa dva poraza u finalima.
Trenutno šestoj reprezentaciji sveta će biti potrebne pobede u singlu, protiv Holandije koja ima prednost u dublu sa Veslijem Kolhofom i Žan-Žilijen Rojerom, osmim i 18. dubl igračem sveta.
Doduše, treba napomenuti da je Kolhof u paru sa Matveom Midelkopom bio bolji samo od finskog para u Splitu. Takav je Dejvis kup, nepredvidiv. Isto tako, to je i jedini put kada im je pobeda bila potrebna, pošto su Botik Van De Zandšulp i Talon Grikspor duele sa Hrvatskom i SAD završili već posle singl mečeva.
Novi format Dejvis kupa ne garantuje i dubl meč, pa bi, ukoliko Botik i Talon ponovo budu na visini zadatka, ni ne dočekamo taj okršaj sa Italijanima. Scenario koji je teško zamisliti kada je na drugoj strani Janik Siner.
Njemu će na crtu 22. igrač sveta Talon Grikspor.
“Mislim da igra najbolji tenis u svom životu. Igrati u finalu Mastersa je nešto veliko. Biće to veoma težak meč, ali radujem mu se. Osećam da imam šansu. Moraću da odigram najbolje što umem. Kao što sam rekao, nadam se da će biti umoran. To je sve što mogu da kažem sada”, istakao je Grikspor.
Njegov kolega Vesli Kolhof je podeljenog stava u odnosu na činjenicu da možda ni ne zaigra u Malagi.
“Naravno da je lepo ako odlučujete kada je 1:1 posle singla. U grupnoj fazi to je odlučujući meč. Ovde bi moglo da bude razočaravajuće jer neću igrati. Naravno, ako pobedimo 2:0 srećan sam da ne igram zbog momaka. Prošle godine smo izgubili tako posle dva suludo duga meča i bilo je s*anje biti tu i spremati se, a ne dobiti priliku da igraš. Ali, bio bih veoma srećan ako osvojimo Dejvis kup sa samo 2:0 pobedama. Nije problem da ne igram ako ovi momci budu igrali sjajan tenis. Nadajmo se tome zapravo”, sumirao je Kolhof.
Holanđani se bore za ponavljanje najvećeh uspeha kada su 2001. stigli do polufinala, a ovo će im biti treći završni turnir.
Srbija – Velika Britanija
Foto: Profimedia
Poslednje finalistu dobićemo istog dana (početak ne pre 16.00) u duelu Srbije i Velike Britanije.
Pobednik tog duela će u polufinalu ići na boljeg iz prethodnog, ali to nije jedina stvar koju povezuje ovaj sa susretom Italije i Holandije. Kao i u tom i ovde postoji ogromna razlika u dublu.
U našem timu neće biti ni jedinog dubl igrača Nikole Ćaćića, dok su protivnici “opremljeni” šampionom Vimbldona Nilom Skupskim i Džoom Solsberijem koji je podigao pehar US Opena. Deveti i sedmi dubl igrači sveta u ovom trenutku.
I bez Solsberija, Skupski je u Mančesteru uspeo sa Danijelom Evansom da ostvari dva od tri trijumfa, zabeleživši poraz samo protiv Ebdena i Pursela iz Australije.
Prednost Srbije je, baš kao i u slučaju Italije, singl. Da se ne zalećemo, ali sa Novakom Đokovićem naspram kog je Kameron Nori, gotovo pa da sigurno možemo da ubeležimo pobednički start.
Britanci će biti bez pomenutog Evansa, kao i Endija Marija koji je doživeo povredu ramena neposredno pred početak turnira.
To nas dovodi do zaključka da će odluka biti doneta u drugom meču singla, gde bi prednost trebalo da bude na strani Srbije. Laslo Đere bi trebalo da zaigra protiv Džeka Drejpera koji je u septembru debitovao pobedom nad Tanasijem Kokinakisom i u poslednje vreme igra najbolji tenis u karijer.
Ukoliko sve bude po planu, dubl se neće ni igrati. Bez obzira na formu Drejpera, Đere je favorit u tom meču.
Deo naših reprezentaitivaca od prošlog ponedeljka trenira zajedno na Gemaksu, a kao što smo već pomenli selektor Viktor Troicki je sve adute uložio u singl s obzirom na to da je u odnosu na Malagu u timu Hamad Međedović umesto Ćaćića. Svoju odluku je objanio time da je za njega najbolja opcija u dublu kada u paru igraju Kecmanović i Đoković.
Đoković je u Valensiji stigao do 43. pobede i izjednačio se sa Nenadom Zimonjićem sa najviše u istoriji našeg Dejvis kup tima, a da se osami na vrhu imaće priliku već na startu protiv Norija.
Zanimljivo je da je Novak jedini igrač na ovom turniru, pored tenisera iz Kanade, koji je osvajao Dejvis kup sad već davne 2010. godine.
Motiva mu ne fali, o čemu svedoči činjenica da je u Malagu stigao samo dan po okončanju ATP Finala. Odazvao se još brže nego što je to bio slučaj u Valensiji posle US Opena, svestan i sam da je ovoga puta potrebniji svojim saigračima.
O Srbiji opširnije kada za to vreme dođe. Sada je vreme da se najpre isprate rivali i početak onoga što je kraj još jedne duge teniske sezone.
Utorak 16.00 Kanada – Finska Sreda 16.00 Češka – Australija Četvrtak 10.00 Italija – Holandija ne pre 16.00 Srbija – Velika BritanijaPetak 16.00 Polufinale (prva dva para) Subota 12.00 Polufinale (druga dva para) Nedelja 16.00 Finale
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Američki novinar Taker Karlson izjavio je danas da bi odluka odlazećeg predsednika SAD Džozefa Bajdena da dozvoli Ukrajini da napada ciljeve u dubini Rusije dalekometnim projektilima ATACMS mogla da ugrozi živote samih Amerikanaca.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu saopštilo je da uhapšeno i zadržano ukupno 11 lica povodom tragedije u Novom Sadu kada je prilikom pada nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad. Među njima se nalazi Goran Vesić.
Trener Čelsija Enco Mareska rekao je da je ekipa Lestera uvek neugodna, bez obzira na kojoj poziciji se nalaze u Premijer ligi, kao i da će taj meč zbog povrede propustiti kapiten Ris Džejms.
Novinar Taker Karlson rekao je da misli da gledamo možda najzlobniju stvar u svom životu, komentarišući odluku odlazećeg američkog predsednik Džozefa Bajdena da da "zeleno svetlo" Ukrajini.
Komentari 15
Pogledaj komentare