B92.net GOAT – Moć

Sem rodnog mesta, gotovo da je i nema. Profesija? Dva muzička žanra toliko različita da nije isključeno da jednog morate da mrzite kako biste drugog voleli. Uvek će biti onih koji vole transcedentni pojam "svega", te ovu tvrdnju nećemo uzeti kao samospoznajnu.

Gotovo da nema deteta, odnosno nije ga bilo, koje ne bi po završetku školskog dana sedelo zakucano ispred televizora, dok Tripl Ejč izlazi na scenu praćen grubom "The Game". Gledao sam i ja i to na crno-belom ekranu, jer se na "glavnom" televizoru pratilo nešto nepojmljivo po važnosti za dete koje sam tada bio.

Mikrofon podignut visoko, bas u rukama i stav totalne nezainteresovanosti, što se odrazilo i Lemijevim zaboravljanjem dobrog dela teksta, dok verni saborac Šona Majklsa "bljuje" vodu iz usta.

Glas "čoveka s mladežom" pri izgovaranju već prve reči pesme bi u mojoj glavi stvorio predstavu šmirgle. Ali, ne one bele, za fine radove. Taj glas je "bordo", P12.

"It's all about the game and how you play it", rečima Jana Frejzera Kilmistera, posinka nekadašnjeg krila Brajtona i Plimuta Džordža Vilisa.

Lemija više nema, ali tu je još jedan gore list burslemske regije Stouka na Trentu. On je, takođe, znao pravi način na koji se "igra" igra. Ne baš na isti način kao frontmen "Motorheda".

Jer, kod Lemija se znalo - rokenrol, žene i konji. Tim redom.

Sudbonosni pab

Foto: Profimedia

Kada pomenemo pikado, mnogima je prva asocijacija Piter "Snejkbajt" Rajt. Suprotno uvreženom mišljenju, njegov nadimak ne potiče od istoimenog pića, mešavine lagera i sajdera.

Tetovaža glave zmije otvorenih čeljusti, praćena “čiroki” frizurom fluorescentnih boja svakako ostavlja utisak, te stoga ne čudi što Rajta uzimamo kao reprezentamenta pikado sveta.

Međutim, druga tetovaža makar sa sportskog aspekta ima veću težinu. Reč “moć” se svaki put vidi kada Fil Tejlor baca svoje strelice.

To je ujedno i nadimak najboljeg svih vremena, ali i naziv uvodne numere za Lemijevog sugrađanina. Ipak, lokal-patriotizam nije bio jak u Tejloru, te je grupa “Snep” zauzela mesto “Motorheda”.

Zapravo, nadimak je prethodio numeri. Menadžer produkcije “Skaj sportsa” Piter Džadž mu ga je nadenuo nakon što je nagazio na prazno CD pakovanje pomenutog izvođača. Gotovo je stereotipna priča o Britancima koji pre vremena napuštaju školu, samo da bi potom dostigli uspeh u raznim profesionalnim sferama. Pod taj naš, konstruisani stereotip potpada i Tejlor.

Mladić iz Stouka je rekao dosta sa 16 godina, nakon čega se bavio izradom keramike i držača za toalet papir između ostalog. Tokom dečačkih dana bavio se fudbalom, ali i pikadom koji će morati da sačeka do preseljenja u blizinu paba koji je držao Erik Bristou, petostruki svetski šampion u pikadu.

Tejlorova žena Ivon mu je kupila prvi set strelica, nakon čega je postao redovni posetilac pomenutog paba. Do 1986. počeo je da igra za svoju državu, a Birstou ga je sponzorisao davši mu 10.000 funti.

Tokom 80-ih pikado je izgubio veliki broj sponzora, kao i gotovo celokupni TV prenos. Igrači su se pobunili, a međut njima je bio i Tejlor. Na mesto Britanske pikado organizacije, igrači su osnovali Svetski pikado savet, kasnije preimenovan u Profesionalnu pikado korporaciju.

Svetski šampionat 1993. bio je poslednji zajednički, nakon čega je novi savez počeo da organizuje svoj. To su bile početne godine profesionalne karijere Britanca koji će obeležiti ovaj sport. Te 1993. tada već dvostruki Svetski šampion nije stigao do titule.

Srljamo, vratimo se unazad. Prvi trofej osvojio je 1988. u Kanadi kada je savladao tada aktuelnog svetskog šampiona Boba Andersona. Međutim, trijumf dve godine kasnije umnogome je značajniji.

Svetski šampionat 1990. bio je poprište duela mentora i učenika. "The Crafty Cockney" nasuprot "The Crafty Potter", kasnije poznatiji pod drugim nadimkom. Tejlorovo prvo finale simbolično je bilo protiv Erika Bristoua koji se tek oporavio od “dartitisa”, oboljenja sprecifičnog za igrače pikada.

Veruje se da je reč o vrsti distonije, nevoljnog pokreta koji se karakteriše produženom mišićnom kontrakcijom. Pobeda od 6:1 u setovima bila je dovoljna za prvu titulu svetskog prvaka, titula do koje je ponovo stigao dve godine kasnije.

Tokom karijere je 16 puta bio osvajač Svetskog šampionata, a na tom putu je porušio i nekoliko snova drugih igrača. Tako je Rod Harington poražen u finalu 1995, iako je pobedio u oba prethodna međusobna duela. Bilo je to ujedno i njegovo jedino finale.

U sledeće tri godine sva tri finala igrao je sa Denisom Pristlijem koji ga je porazio 1994. Odneo je sve tri pobede, te na taj način stigao do šeste titule čime je prestigao mentora i dotadašnjeg rekordera.

U tom periodu stigao je do dve titule na drugom po veličini takmičenju “Vorld Mečplej” u Blekpulu, koje je tada bilo u začetku i nije bilo značajno kao što će postati kasnije.

Pobednički niz na Svetskim šampionatima, započet 1994, produžen je na osam godina. Tejlor je slavio dva puta u finalima protiv Pitera Menlija (1999. i 2002), 2000. je po četvrti put porazio Pristlija. Devet godina kasnije savladao ga je sa 8:0 u drugoj rundi šampionata u Las Vegasu, a nakon meča je bio emotivan i izjavio da je teško dobrog prijatelja poraziti na takav način.

Prva godina novog milenijuma bila je rezervisana za Kanađanina i potonjeg dvostrukog svetskog šampiona Džona Parta kog je pobedio u finalu rezultatom.

Pošteno mu je Part vratio dve godine kasnije kada je višegodišnju seriju okončao. Međutim, kada gledamo ukupan skor dvojice igrača jasno je da Tejlor sa 31 pobedom u 37 susreta svakako odnosi prevagu.

Prvi susret sa "lalama"

Fil Tejlor i Rejmond Van Barneveld EPA/Koen Suyk

Tokom ovog perioda njegovu karijeru će za sva vremena obeležiti i nesportski segment. U oktobru 1999, nakon egzibicionog meča u Škotskoj, Tajler se u svoj kombi vratio sa dve žene. Kasnije je optužen za napad, najverovatnije u vezi sa seksualnim činom, koji je obelodanjen kada je 2001. proglašen krivim i kažnjen sa 2.000 funti.

Više od novca, Tajlera je ovaj incident koštao ordena Reda Britanskog carstva za koje je bio nominovan te godine.

Novi, ovaj put trogodišnji, period dominacije Tajlera otpočet je pobedom nad Kevinom Pejnterom. “Umetnik” je vodio 4:1 i 5:3 u odlučujućem setu, ali je tada osmostruki šampion slavio sa 7:6. Nakon meča je ocenio da je imao sreće, kao i da je ovo najbolje finale u kojem je učestvovao.

Mladi Mark Dadbridž nije bio dostojan protivnik Tejloru 2005, a godinu dana kasnije bio je ponovo red na Pitera Menlija da bude drugi.

U to vreme pojavio se Rejmond Van Barneveld. Nesrećna formulacija s obzirom na to da se Holanđanin skoro 20 godina takmičio u okviru Britanske pikado organizacije, sve dok 2006. nije prešao u igrači savez.

Ubrzo je stigao i do svetskog finala u kom je pobedio Tejlora, koji je i ovaj meč okarakterisao kao “najbolji svih vremena”.

Iste godine Van Barneveld je ostvario svoj prvi televizovani finiš sa devet strelica, najmanjim mogućim brojem istih kako bi se stiglo do 501 poena. Nešto slično poput maksimalnih rezultata od 300 u kuglanju ili 147 u snukeru.

Taj, čak i za profesionalne sportiste, težak podvig Tejloru je pošao za rukom 11 puta dok su TV kamere bile uključene i još toliko dok nisu. Tokom tog turnira ponovo je bio u centru pažnje medija, samo ovaj put sa druge strane. Kris Mejson je punio novinske stupce u kojima je kritikovao Tejlora pred njihov meč šesnaestine finala, a navdno ga je i psovao tokom rukovanja nakon meča u kom je poražen. Zbog toga je novčano kažnjen.

Te 2007, Tejlor se našao pred najvećim posrnućem u karijeri. Poraz za porazom doveo je do preispitivanja kod Engleza koji je naposletku odlučio da nastavi karijeru. Već naredne godine prekinut je njegov niz koji je trajao od 1994. do 2007. godine, a tokom kog se pojavio u svakom finalu Svetskog šampionata.

Pred početak Premijer lige 2008. godine predstavio je nove strelice teške 26 grama. Sporo je otvorio to takmičenje, ali ga je na kraju osvojio, praćeno trijumfom na US Openu. Ipak, na Otvorenom prvenstvu Velike Britanije ponovo je bio koban Rejmond Van Barneveld.

Pobeda Holanđanina nije uspela da pokvari veliki povratak Tejlora koji je potom osvojio turnir u Las Vegasu, njegov deveti “Vorld Mečplej”, Svetski Grand Pri, inauguraciono Evropsko prvenstvo i Grend Slem pikada.

Štaviše, Tejlor se za poraz u finalu Svetskog prvenstva osvetio Van Barneveldu dve godine kasnije za 14. Svetski šampionat u karijeri. Tokom finala je u proseku na tri strelice beležio 110,94, što je bio najveći prosek u finalima ovog turnira. Taj meč je iz publike je razočarano posmatrao legendarni fudbaler Arsenala i Junajteda Robin Van Persi.

Naredna godina otpočeta je novom titulom svetskog prvaka, a uz to i novim ispisivanjem istorijskih stranica. U finalu Premijer lige 2010. godine protiv aktuelnog šampiona Džejmsa Vejda ostvario je dva uzastopna finiša sa devet strelica. To je urađeno po prvi put u istoriji pikada.

Do leta te godine, Tejlor je bio vlasnik gotovo svih velikih turnira. Na putu ka osvajanju otvorenog prvenstva Velike Britanije u proseku na tri strelice je beležio rezultat od 118.66, rekordan u televizovanom duelu.

Nakon jednog od poraza Van Barneveld je priznao da je on u tom trenutku svetski broj dva, kao i da drugi igrači pokušavaju da svrgnu Tejlora koji je jednostavno previše dobar.

Druga "lala"

Fil Tejlor i Mihel Van Gerven Foto: Profimedia

Naredna, 2011. godina je počela sporo, uz brojne poraze. Međutim, kada je završite sa osvajanjem četvrtog uzastopnog Evropsko prvenstva i rekordnog, dvanaestog “Vorld Mečpleja”, da li možete da je okarakterišete kao lošu? Po merilima Fila Tejlora – da.

Ta “loša” forma se prenela i u narednu i, uprkos osvajanju prvog Svetskog kupa sa Engleskom i još nekoliko velikih turnira, Tejloru će u sećanju ostati po tome što po prvi put nije stigao do četvrtfinala Svetskog šampionata.

U ovom periodu se javlja i novo rivalstvo. Ponovo Holanđanin, samo ovoga puta 30 godina mlađi. Mihel Van Gerven je 2013. bio drugi na rang listi iza Tejlora i očekivalo se da prekine dominaciju Engleza. Ukoliko pogledamo iz naše perspektive, to se donekle i desilo. Samo ne u toj meri i na način na koji se to očekivalo. Danas 32-godišnji Van Gerven je trostruki svetski šampion i treći igrač na svetu.

Povratak na vrh u skladu sa tim nije mogao biti slađi za Fila Tejlora. Na svetskom šampionatu 2013. izgubio je samo devet legova pre polufinalnog susreta sa Rejmondom Van Barneveldom.

Holanđanin je pre susreta dao izjavu u kojoj je rekao da bi se radije suočio sa Tejlorom nego sa Endijem Hamiltonom kog je njegov rival izbacio u četvrtfinalu. Epilog – pobeda Tejlora i prolazak u finale u uzavreloj atmosferi.

Prilikom rukovanja Van Barneveld je pokušao da zadrži ruku protivnika i povuče ga nazad što se nije svidelo Tejloru koji je krenuo da negoduje i psuje. Naposletku su obojica ispraćena sa poprišta sukoba uz pratnju. Jedan Holanđanin je poražen, ali je drugi čekao u finalu. Van Gerven je vodio 4:2 u setovima, ali je potom Tejlor vezao pet u nizu za šesnaestu titulu i povratak na najveću scenu. Bila je to ujedno i njegova poslednja.

Mladi Holanđanin mu se kasnije revanširao osvajanjem Premijer lige upravo protiv njega, ali je i izjavio da je Tejlor najveći igrač svih vremena i da niko neće ponoviti njegov uspeh.

Godinu dana kasnije nasledio ga je na prvoj poziciji nakon što je osvojio svoj prvi Svetski šampionat, dok je Tejlor bio razočarenje turnira nakon što je ispao u drugoj rundi.

Poslednji uspeh

Foto: Profimedia

Preterano bi bilo reći da je to bilo sve što smo videli od Tejlora s obzirom na to da je u preostale četiri godine karijere uradio dovoljno da samo po tome ostane upamćen. Međutim, nikada više nije bio na svom, odnosno nekoliko nivoa iznad drugih.

Na Svetskom šampionatu 2015. stigao je do polufinala bez da se susreo sa igračem koji je među 15 najboljih na svetu. Ali da to nije razlog, potvrdio je pobedom nad, ponovo, Van Barneveldom. Time je nastavio niz od 20 polufinala bez poraza.

Iste sreće nije bio i u finalu gde je poražen od Gerija Andersona u “rolerkoster” meču koji je obeležen za finale sa rekordnim brojem savršenih “180”, njih 32. Time je oboren rekord iz finala 2007. u kom je Tejlor nastupio protiv Van Barnveldea.

Doživeo je prvi poraz u okviru “Vorld mečpleja” od 2007. i nakon 38 mečeva, a potom i u Grand Priju što je označilo da po prvi put od 1994. nije vlasnik jednog od velikih trofeja.

Ni naredna godina nije bila bolja, sa izuzetkom osvajanja četvrtog Svetskog kupa sa Engleskom. Ne samo što se tiče ispadanja sa turnira, nego i činjenica da su drugi igrači počeli da obaraju rekorde koje je postavio. Holanđani su obeležili Tejlorovu karijeru, a upravo je Van Gerven 2016. oborio rekord sa prosekom od 123,40 u okviru Premijer lige.

Godinu je obeležila i jedna scena sa njihovog meča kada je Tejlor podstakao navijače da krenu da aplaudiraju na način koji su navijači Islanda popularizovali na Evropskom prvenstvu u fudbalu te godine. Ono što se očekivalo, Tejlor je ubrzo najavio. Kraj karijere nakon Svetskog šampionata 2018. Tokom godine koja joj je prethodila smanjio je svoje prisustvo na televizovanim turnirima. Gotovo kao da je hteo da privikne pikado svet na život posle njega.

Pre toga, poslednji nastup na “Vorld Mečpleju”, omiljenom turniru. Možda je tu trebalo da stane s obzirom da su na putu ka 16. tituli redom padali Van Barnvelden, Van Gerven i Edrijan Luis, a finale u “Vinter gardensu” je bilo rezervisano za Pitera “Snejkbajta” Rajta. To je bila njegova poslednja pobeda na velikim turnirima. Tu i tada, u Blekpulu, je imao priliku da se u penzionerske dane upusti uz “bum”.

“Osećao sam se kao Robi Vilijams”, nedavno se Tejlor prisećao atmosfere tog dana.

Uvek raspoložen sa šalu: Tejlor se "vakciniše" Foto:Profimedia

Gotovo da smo dobili i kraj iz bajki. Umalo. Samim učešćem na Svetkom šampionatu 2018. stigao je do svog 29. nastupa na toj smotri čime je postao rekorder. Ne samo to, nego je stigao i do finala. Ipak, Rob Kros je u svom prvom finalu stigao do titule. Englezu je to do danas jedina titula na ovom takmičenju i ako tako ostane biće upamćen kao igrač koji je uskratio Tejloru odlazak na prikladan način.

Sam Tejlor je istakao da ga je Kros podsetio na njega od pre 25 godina, te da je stalno napadao i stavljao ga pod pritisak. Istakao je da više nema energije da se bori sa mladim igračima. Ta spoznaja bila je presudna u odluci da u svojoj 58. godini okonča profesionalnu karijeru.

Tejlor kao Vito Korleone u kalendaru pikado igraèa za 2016. Foto: Profimedia

Prošlo je skoro 40 godina od kako se Tejlor preselio blizu paba Erika Bristoua i nešto manje od 30 od kako je oborio njegov rekord. U tekstu je iznet broj osvojenih šampionata do kojih je Tejlor stigao, ali više od te puke brojke govori činjenica da je na listi šampiona na drugom mestu još uvek Bristou, sa istim brojem titula kao Van Barneveld.

Druge titule da i ne nabrajamo, a mnogo ih je. Mladić iz Burslema koji je promenio način na koji se “igra” igra.

“I am the game, you don't want to play me”, kako bi rekao Lemi. Ili Fil Tejlor. Svejedno, u oba slučaja je tačno.

Autor: Dušan Đukanović.