Jermenija – reprezentacija koja može sa svima

Nikada nisu uspeli da se kvalifikuju za Evropsko ili Svetsko prvenstvo, ali su za dlaku ispustili šansu da odu na EURO 2012. Tada su u odlučujučoj utakmici kvalifikacione grupe B poraženi od Iraca 2:1, nakon što im je španski sudija Gonsales bez razloga isključio golmana Berezovskog, pre toga propustivši da dosudi igranje rukom Sajmona Koksa. Žalbe nisu urodile plodom, Jermenija je završila kao treća, uprkos činjenici da su zatresli mrežu najviše u grupi (22 puta, za pet golova više od prvoplasirane Rusije), a Gonsales je odlučio da se povuče iz fudbala. Izabranici tadašnjeg selektora Vardana Minasjana dočekani su u svojoj domovini kao heroji.



Ništa manje dramatično nije bilo u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014. godine, kada ih je jedan poraz koštao drugog mesta u grupi sa četiri ozbiljna protivnika. Italija je suvereno bila prva sa 22 boda, a Danci su upravo u Jerevenu dobili bitku za drugu poziciju. Jedini gol na meču postigao je Danijel Ager sa penala i tako kreirao scenario po kome će Jermeni kasnije završiti iza Češke i Bugarske, a ispred Malte.

Godine potlačenosti, genocida koji su nad njima vršili Turci početkom dvadesetog veka, postojanje u senci SSSR sve do dobijanja nezavisnosti 1991. godine – sve je to negativno uticalo na razvijanje uslova za bilo kakav sport u zemlji. Na hrapavu i skoro mučeničku istorijsku sliku upućuje prizor jugozapadno od glavnog grada Jerevana, gde se nalazi Ararat, ogromna planina i nacionalni simbol Jermena. Ona se tehnički nalazi na turskoj teritoriji.

I danas je infrastruktura slaba, za održavanje stadiona iz komunističke ere nema novca, prosečna prvoligaška posećenost po utakmici iznosi nešto manje od 500 gledalaca, a pet od ukupno osam prvoligaša je iz Jerevana. Broj fudbalskih akademija na koje možete da upišete dete je jednocifren.

Ne pomaže mnogo ni skorašnja reforma lige, o kojoj smo pisali prošlog leta u okviru serijala ‘Orlovi’.

Bez obzira na sve, koreni jermenskog organizovanog fudbala sežu više od stotinu godina u prošlost, do perioda pre početka Prvog svetskog rata, kada su se u Otomanskom cartvu, u gradovima poput Istanbula i Smirne, Jermeni organizovali i pravili svoje klubove. Prvu utakmicu sa Turcima odigrali su 1906, a sastali su se Balta-Liman (ime istanbulskog pristaništa) i Galatasaraj.

Nakon izbijanja rata postalo je jasno da pomisli o sportu neće biti još dugo, Jermenija je 1920. postala deo SSSR, da bi šest godina kasnije učestvovala u Zakavkaskom šampionatu, zajedno sa susedima Azerbejdžanom i Gruzijom. Prvi profesionalni klub u sovjetskoj Jermeniji osnovan je 1935. i nosio je ime Spartak, međutim ono je ubrzo promenjeno u Ararat Jerevan. Taj klub će 1973. postati prvak SSSR, u dva navrata će biti njen vicešampion, a 1974. će u Kupu šampiona doći do četvrtfinala, u kome ispada od osvajača takmičenja Bajerna iz Minhena. Kao zvezda i vodeći igrač ove generacije Ararata istakao se Koran Havanisjan, koji je do danas ostao najveća legenda jermenskog fudbala, sa 295 nastupa i 93 gola za svoj klub, kao i 34 utakmice u dresu reprezentacije SovjetskogSaveza.



Jermenija je danas ponosna fudbalska nacija, uprkos relativno slabom igračkom kadru, nerazvijenom domaćem fudbalu i nedostatku novca za poboljšavanje uslova za sport. Uz sjajnog Mhitarijana kao predvodnika generacije, timski duh jača sećanje na Ijana Porterfilda, škotskog trenera koji je bio selektor u periodu od 2006. i 2007. godine, a koji je preminuo od raka. Njegova metodologija i osnovi za rad i dalje se koriste kao obrazac za vođenje reprezentacije, koja je vrlo ozbiljna u nameri da se kvalifikuje za sledeće EP.

Jermenija (ARM)
Broj stanovnika: 3.000.000
Glavni grad: Jerevan
Najuspešniji klubovi (od 1991): Pjunik (13 titula), Širak (4 titule), Araks Ararat (2 titule)
Najviše nastupa za reprezentaciju: Sargis Havsepjan (131)
Najbolji strelac: Henrih Mhitarjan (16)
Pozicija na FIFA rang listi: 52

Prethodnih 5 ciklusa:
SP 2014 – nisu se kvalifikovali 4 1 5 12:13 (peti u grupi)
EP 2012 – nisu se kvalifikovali 5 2 3 22:10 (treći u grupi)
SP 2010 – nisu se kvalifikovali 1 1 8 6:22 (šesti u grupi)
EP 2008 – nisu se kvalifikovali 2 3 7 4:13 (sedmi u grupi)
SP 2006 – nisu se kvalifikovali 2 1 9 9:25 (šesti u grupi)

v Danska 5 1 0 4 6:8 (uključujući prvi meč)
v Srbija 3 0 1 2 0:5
v Albanija 3 1 1 1 4:3
v Portugal 4 0 2 2 2:5

Henrih Mhitarijan je pola tima

Wikimedia commons/Clément Bucco-Lechat

Kao i većina zemalja nekadašnjih članica SSSR, ni Jermeni se previše ne razliku po strukturi, osobinama i karakteristikama igračkog kadra. Od osamostaljenja zavise od najviše dvojice ekstra kvalitetnih igrača, koji su osim fudbala u domovini igrali i na internacionalnom nivou, u najjačim ligama i kontinetalnim takmičenjima. Zanimljivo je da je gotovo 70 odsto igrača iz trenutnog sastava, poniklo, igralo ili trenuno nastupa za najtrofejniji klub Jermenije – Pjunik.

Svi članovi ekipe solidno su tehnički potkovani. Većina njih, izuzimajući štopere, dobro se služi obema nogama, a genetske predispozicije im omogućavaju da i određene taktičke zamisli nešto lakše sprovode u delo. Naša selekcija bi svakako trebalo da traži šansu u defanzivnom mentalitetu ekipe, ali, s druge strane, to je na neki način plus ovakvog sastava. Jer, kada se domognu lopte u svojoj trećini dovoljan je jedan potez Henriha Mhtarijana kako bi se našli u izglednoj situaciji za gol šansu.

Upravo je sjajni vezista Borusije Dortmund, sin nekadašnjeg reprezentativca Hamleta, duša i srce tima. Izlišno je govoriti da je Jermenija potpuno drugačiji tim kada njega nema na terenu, jer je gotovo kompletan taktički prilaz protivniku baziran prema njegovim sposobnostima.

Beta/AP Photo/Jens Dresling, Polfoto

Momak rođen u prestonici Jerevanu detinjstvo je proveo u Francuskoj, gde je gledajući očeve mečeve i odlučio da krene njegovim stopama, koji je takođe bio ofanzivni veznjak. Majka Marina je direktor svih selekcija u Fudbalskom savezu Jermenije, dok je sestra Monika zaposlena u centrali UEFA u Cirihu.

Kako sam kaže, porodična tragedija koja ga je zadesila sa samo sedam godina (1982. godine od tumora mozga preminuo mu je otac), naterala ga je da dodatno istraje u nameri da postane reprezentativac svoje zemlje, što se i dogodilo samo deceniju kasnije.



Iako je daleko najveća zvezda u svojoj zemlji, Henrih je posvećen isključivo fudbalu. Predstavlja model savremenog ofanzivnog veziste (AMC), sa svim karakteristikama koje su krasile legendarne “desetke” ove igre, a umnogome podseća na svog idola Zinedina Zidana. Ima neverovatan pregled igre, pa ga zato i Šalon i Klop pre koriste iza napadača, a ne kao pomoćnu opciju u špicu (SS) – gde se takođe odlično snalazi. Tehnički odskače za dve klase od svih saigrača, odličan je tehničar, podjednako se služi levom i desnom nogom, a osim spomenutih pozicija po potrebi može da igra i kao krilo.

Kada se na sve ovo dodaju sjajne fizičke predispozicije, koje mu omogućavaju da dosta pomaže odbrani (spustajući se nekad i na teritoriju zadnjeg veznog (DMC)), agilnost, savršen pâs i razoran šut – jasno je da se radi o izuzetnom igraču. S velikom lakoćoj kreira prilike za svoj tim, bilo solo prodorom ili dijagonalom sa svoje polovine.

Dva puta je proglašavan za najboljeg fudbalera u izboru CIS (Istočna Evropa), i izjednačenjen je na listi sa Andrejom Ševčenkom (samo Andrej Aršavin ima tri), dok je 16 pogodaka najbolji strelac u istoriji nacionalnog tima.



Posle svega, jasno je koliko će posao u Jerevanu Nemanje Matića biti olakšan, jer da je popularni Heno u timu sigurno je da bi domaćih zaigrao dosta ofanzivnije, dok će revanš u Beogradu biti totalno drugačija utakmica.

Još jedna povrede ide na ruku našeg sastava, jer se napadač Spartaka iz Moskve Jura Movsisjan nije u potpunosti vratio u tim, posle kidanja mišiča. Za njega se može reći da je taj, još jedan, kvalitetniji pojedinac – koji ekipi daje na suvom znanju, pa će naši štoperi imati dosta lakši zadatak. Momak rođen u Belorusiji ima prirodan golgeterski instinkt, a ako dobro otvori utakmicu neretko postiže nekoliko pogodaka.

U izostanku spomenutog dvojca, dobar deo očekivanja pada na krilo Olimpijakosa Gevorga Gazarjana i njegovog partnera u napadu, napadača Urala – Edgara Manučarjana.

Gotovo je izvesno da će se Švajcarac odlučiti za nešto užu defanzivnu varijantu, pošto obojici nije strano da igraju na krilima, kada je Mhtarijan na terenu. Ostaje da se vidi da li će mesto nekadašnjeg plejmejkera Šahtjora zauzeti naturalizovani levonogi Brazilac iz Krasnodara (na privremenom radu u Aktobeu) Markos Pinjeiro Piceli. Brazilac je dobar igrač, kao većina zemljaka odličan tehničar, ali daleko manje delotvorniji i ubitačniji od prve zvezde tima.

Malo veću pažnju treba obratiti na igrača šampiona Grčke, ali ne treba očekivati da će Branislav Ivanović imati previše problema da ga u potpunosti zatvori i spreči ga da proba da ulazi u šesnaesterac. Od opcija u napadu Šalon ima i trojicu klasičnih centarfora Artur Sarkisov (Volga), Artur Miranijan (Vardar) i Aleksander Karapetjan (Didelanž), ali je malo verovatno da će se oni naći na terenu od prvog minuta. Njihov ulazak, shodno filozofiji tima, treba očekivati samo ukoliko Jermenija bude imala dva gola zaostatka.

Napadač šampiona Makedonije, 18-godišnji Miranijan priključen je timu odmah po dolasku novog selektora, dok Sarkisov i Karapetjan već nekoliko godina važe za prve opcije kada ekipa napada.

Beta/AP Photo/Jens Dresling, Polfoto

Ostatak veznog reda čini dvojac Artur Edigarjan-Rumjan Hovsepjan. Artur, omaleni neumorni vezista Karpata (168 cm), zadužen je da kvari igru protivnika, a vrlo često ume i da povuče atak svog tima iznošenjem lopte. Ipak, uvek će pre gledati da se oslobodi poseda, iako je solidan tehničar. S druge strane, Rumjan, jedan od kreatora igre Metalurga iz Donjecka, ima za nijansu ofanzivniju ulogu. Međutim, to dolazi do izražaja samo u situacijama kada protivnik nije toliko kvalitetan u vezi, jer ovako ima previše defanzivnih zadataka. Po kilometraži je uvek među prvima, a ne bi mu trebalo dozvoliti previše prostora – kako za pâs tako i za šut.

Poslednja linija tima možda je i ključan segment igre Jermena. Odbranom komanduje najiskusniji član tima – golman Dinama iz Moskve, 40-godišnji Roman Berezovski. Kapiten ekipe je neizostavan član ekipe poslednjih deceniju i po, a klasičan je čuvar mreže sovjetske škole fudbala. Nije prikovan za liniju, pametno brani, krati i zatvara uglove, a jedina mana mu je nešto slabiji refleks. Svakako, i godine su učinile svoje, nije agilan i eksplozivan kao nekada, pa bi šansu trebalo tražiti iz prekida (Matić, Ivanović, Tomović…).

Ispred njega su, na bokovima, Kamo Havanisjan, na desnom, i Levon Hajrapetjan na levom. Obojica poseduju kvalitet da igraju na poziciji krilnog beka (WB), ali opet u varijanti kada ekipa napada. Ovako, opredeljeni su za striktno markiranje čoveka, uz konstanta udvajanja i pomoć štoperima. Ipak, Kamo je neko na koga treba više obratiti pažnu što se napada tiče, jer je pre krilo nego bek, pa nije isključeno da Advokat upravo preko levog boka intenzivira napad.

Wikimedia commons/Clément Bucco-Lechat

Inače desni bek, pouzadni, stameni, ali ne previše hitri, Hrajir Mkojan iranskog Esteghala u formaciji sa pet u zadnoj liniji staje na mesto trećeg štopera (skroz levo), dok ulogu desnog ima Varazdat Harojan, 22-godišnjak Pjunika. Visina od 185 centimetara omogućava mu dobru skok igru, opasan je kod prekida, skočan, dobro se kreće, ali mu nedostatak eksplozivnosti i iskustva pravi problem.

Poslednji član odbrane je vođa odbrane Aktobea Robert Arzumanijan. On je zadužen da svako u poslednjoj liniji odbrane gola radi svoj posao. Njegova uloga u timu podseća na gotovo ‘izumrlu’ poziciju libera, kome je zadatak da, pored svojih zaduženja, ispravlja greške svojih kolega i donese mir i staloženost. Takođe je opasan kod prekida, a šansu preko njega bi trebalo tražiti isključivo preko pâs igre.

Sastav Jermenije:
Golmani: Roman Berezovski (Dinamo Moskva), Gevorg Kasparov (Mika) i Arsen Beglarjan (Ulises)
Odbrambeni fudbaleri: Havanes Hambardzumjan (Vardar), Levon Hajrapetjan (Pribram), Hrajir Mkojan (Esteglal), Robert Arzumanijan (Aktobe), Varazdat Harojan, , Kamo Havanisjan, Taron Voskanijan (Pjunik) i Aleks Enrike (Mika)
Vezni igrači: Karlen Mkrtčjan, Rumjan Havsepjan, Masis Voskanijan (Metalurg Donjeck), Edgar Manučarjan (Ural), Gevorg Gazarjan (Olimpijakos), Norajr Aslanjan (Almere), Artur Edigarjan (Kairat), Artak Dašjan (Vardar), Markos Piceli (Aktobe), Zaven Badojan (Gomelj) I Artjom Simonijan (Zenit)
Napadači: Artur Sarkisov (Volga), Artur Miranijan (Vardar) i Aleksander Karapetjan (Dudelanž)

Bernar Šalon – jedan u 50

YouTube screenshot

Jermenija je svog trenutnog selektora izabrala relativno skoro, krajem februara 2014, a to je švajcarski stručnjak Bernar Šalon, kome je ovo prvi posao van rodne zemlje. Trener sa više od tri decenije iskustva, čovek koji je tihim i disciplinovanim radom uspeo da sa lokalnog nivoa i vođenja švajcarskih niželigaša dođe do mlade reprezentacije Švajcarske i igranja Evrope sa Cirihom.

Neko ko uvek uradi „domaći“ – upravo takvog kandidata tražili su nikada ambiciozniji čelnici Fudbalskog saveza Jermenije. Predsednik FS Ruben Hajrapetjan je prilikom predstavljanja Šalona izjavio da je od 49 potencijalnih menadžera sa kojima su obavljeni razgovori on znao najviše o fudbalu u toj zemlji, da se već informisao o igračima i rezultatima, kao i da se krajnje lako prilagodio na uslove u Jerevanu, gde je odlučio da se preseli.

Po onome što se piše u tamošnjim medijima, Šalon se veoma dobro snalazi u lokalnoj kulturi i jeziku, tako da nema reči o potencijalnim problemima sa adaptacijom na novu sredinu, pa selektor Jermenije može da se fokusira samo na posao.

Bernar Šalon ima više od tri decenije iskustva u vođenju fudbalskih timova. Posle ne baš velike igračke karijere u nižim ligama Švajcarske nastavio je sličnim putem, pa su prve ekipe kojima je šefovao bile locirane u neposrednoj blizini njegovog rodnog mesta Le Lokla, na severozapadu zemlje.

Zapaženiju ulogu imao je u Iverdonu, u kome je u sedam godina (1987-1994) četiri puta završavao kao prvi, ali to je ipak bilo daleko od prvoligaškog fudbala. Nakon ovog perioda zaposlio ga je Jang Bojs, sa kojim je odmah ispao u drugu ligu i dobio otkaz, da bi odmah potom prešao u Servet, što će se takođe ispostaviti kao kratkotrajan angažman.

Nakon pauze i prilično dugog praznog hoda, tokom 2001.godine je imenovan za selektora reprezentacije Švajcarske do 21 godine. Na Evropskom prvenstvu za mlade koje se u toj zemlji odigralo godinu dana kasnije, uspeo je da odvede svoj tim do polufinala i utaba stazu za ono što će postati osnova švajcarske seniorske reprezentacije, pruživši šansu talentima kao što su Danijel Gigaks, Aleksander Fraj i Ludovik Manjan.

Beta/AP Photo/Jens Dresling, Polfoto

Posle toga sledi Šalonov povratak u klupski fudbal – sa tadašnjim šampionom Švajcarske Cirihom je 2007. ušao u šesnaestinu finala UEFA kupa (takmičenje koje danas nosi ime Liga Evrope), a 2009. je uspeo da se izbori za grupnu fazu Lige šampiona. Naredne godine je preuzeo Sion, u kome je sarađivao sa Draganom Mrđom i 2011. osvojio nacionalni kup Švajcarske. Usledili su poslovi u Nešatelu i Tunu, za koje je Šalon radio relativno kratko pre nego što je primio poziv Fudbalskog saveza Jermenije.

U skoro svim timovima koje je vodio, njegova filozofija se zasnivala na opreznoj taktici i detaljnom proučavanju protivnika, kao i prilagođavanju i menjanju koncepta igre svakoj pojedinačnoj utakmici. Nedostatak taktičkog kontinuiteta doveo je do toga da Šalonove ekipe skoro nikada nisu bile bolje od svojih direktnih konkurenata kada su u pitanju broj postignutih i primljenih golova, ali su sjajno umele da čuvaju prednost, kao i da koriste kontranapade.

Za sada je jedinu zvaničnu utakmicu reprezentacije vodio 7. septembra protiv Danske, kada je, uz solidan otpor, Jermenija savladana rezultatom 2:1. Tri prethodna meča bili su prijateljski i ne veoma merodavni susreti, uz očekivane poraze od Nemaca (6:1) i Alžira (3:1), dok su Ujedinjeni Arapski Emirati savladani sa 4:3. Šalon je od svoje prve konferencije za štampu u Jerevanu isticao veru u svoje igrače, koje je pohvalio kao vredne i posvećene profesionalce. Jermeni zaista veruju u to da mogu da mogu da se kvalifikuju na EP, posebno nakon uspeha prošlog selektora Vardana Minasjana. Treće mesto u grupi u kvalifikacijama za EURO 2012, donelo je tada najbolji FIFA plasma reprezentacije ikada – 36. mesto.Velika je šteta što ceo taj period nije završen uspešno, posle herojskih kvalifikacija za Mundijal u Brazilu.

Bernaru Šalonu ostaje da se izbori sa pritiskom očekivanja i nezgodnim protivnicima u grupi, ali njegova reprezentacija u svakom slučaju nije za potcenjivanje.

Ime i prezime: Bernar Šalon
Datum rođenja: 28.7.1951.
Nacionalnost: Švajcarac
Igračka karijera: Le Lokl, Uranija Ženeva Sport
Trenerska karijera: San Imije, Le Lokl, Šo de Fon, Iverdon Sport, Jang Bojs, Servet , Švajcarska U-21, Cirih, Sion, Nešatel Ksamaks, Tun, Jermenija

Taktika – dva sistema, oba defanzivna

Slika 1 – Grafièki prikaz dve osnovne formacije Jermenije

Fraza da danas svi igraju fudbal odavno je poznata, ali su nam reprezentacije Jermenije i Albanije to pokazale već na startu takmičenja. Albanci su šokirali Portugal sa 1:0, dok je Jermenima malo falilo da odole favorizovanoj Danskoj (2:1).

Predvođeni selektorom Šalonom, selekcija Jermenije potpuno je iznenadila mnoge ljubitelje fudbala, naročito taktičkim rešenjima prilagođenim svakom protivniku.

Iako u prijateljskim mečevima nije imala mnogo uspeha (tri poraza pre Danske), ono što je postalo jasno jeste da je ova ekipa više okrenuta defanzivi. To je nekako i uobičajeno kada se u obzir uzme činjenica da je poprilično ograničena izborom i kvalitetom igrača. Polukontre i kontre predstavljaju osnovno napadačko oružje i jedna takva zamalo je donela uspeh u Kopenhagenu.

I pored suženog izbora, Šalon je u poslednje četiri utakmice dosta rotirao – kako formacijski, tako i igrački, pa smo u najmanje dva različita sistema imali minimum petnaestoricu fudbalera koji su počinjali utakmice. Deo tih rotacija bio je iznuđen zbog čestih povreda reprezentativaca.

Jermenija će u grupi I igrati protiv Portugala i Srbije, koji su definitivno kvalitetniji timovi i za očekivati je da na teren izađu u formaciji 5-3-2 (5-2-1-2).

Takva formacija predstavljena je na levom delu prve slike i u njoj se izdvaja prisustvo „dodatnog“ defanzivca Kama Havanisjana. Havanisjan, koji inače igra u veznom redu i ima pravo nastupa i za mladu reprezentaciju, zauzima mesto petog odbrambenog igrača, najčešće uz desnu aut liniju.

Standardni desni bek Hrajir Mkojan staje na poziciju trećeg štopera, pa zajedno sa Havanisjanom, Arzumanjanom, Harojanom i Hajrapetjanom čini bedem ispred gola koji čuva 40-godišnji Roman Berezovski.

Havanisjan i Hajrapetjan u ovakvoj formaciji imaju i zadatke u napadu (pogledaj strelice na levom delu prve slike), ali im je primarni cilj odbrana svog gola.

Vezni red u oba standardna sistema Šalona čini trio Artur Edigarjan-Rumjan Hovsepjan-Henrih Mhtarijan. Mhtarijan, prva zvezda tima, ima potpunu slobodu u kretanju, a često predstavlja i najisturenijeg igrača Jermenije. Na sreću reprezentacije Srbije Mhitarjan ne konkuriše za meč u Jerevanu zbog povrede stopala.

Edigarjan i Hovsepjan zaduženi su za defanzivni deo posla i svojim zatvaranjem obično upotpunjavaju sedmočlani blok ispred kaznenog prostora.

Slika 2 – Grafièki prikaz prekida reprezentacije Jermenije

Legenda (važi za obe slike):
*Crveni markeri – fudbaleri Jermenije
*Plavi iksevi – protivnički igrači
*Žute linije – projektovano kretanje igrača
*Bele linije – projektovano kretanje lopte
*Osenčeni prostori – važne pozicije prilikom prekida

Mhtarijan je bio strelac jedinog pogotka protiv Danske u prvom kolu i neće biti čudno ako kvalifikacije završi kao najbolji strelac svoje reprezentacije. Fudbaler Borusije igra iza dvojice napadača ukoliko je u pitanju formacija 5-2-1-2, ali ima potpunu slobodu na protivničkoj polovini. Ono u čemu je najopasniji jeste traženje prostora između linija, konkretno između veznog reda i odbrane, čime se fudbalskim žargonom „buši“ defanzivna postavka protivnika.

Što se defanzive tiče, ima najmanje zadataka od svih 11 igrača, iako su česti slučajevi kada pomaže kolegama.

Osim petorice pozadi, prvo što se vidi na grafičkom prikazu formacije jesu dva crvena kruga na sredini, a oni predstavljaju poziciju napadača Edgara Manučarjana i Gevorga Gazarjana u odbrani. U ne malom broju slučajeva njih dvojica se povlače iza Mhtarijana čime se menja formacija u ultradefanzivnu – 5-4-1. To i nije toliko čudno pošto su po “profesiji” vezni igrači.

Međutim, postoje slučajevi u kojima će Jermenija biti ofanzivnija i tada će Šalon najčešće birati formaciju 4-4-1-1 (slika jedan, desni deo). Spomenuti igrači zauzeće mesta po bokovima, dok bi u špicu trebalo da se nađe Jura Movsisjan, iskusni centarfor moskovskog Spartaka. Ipak, ovoga puta situacija je drugačija, pošto Movsisjan nije uvršten na spisak jer se još nije potpuno oporavio od povrede.

Manučarjan i Gazarjan ofanzivniji su po stranama, ali i tada najviše zavisi od Henriha Mhtarijana.



Srbija bi mogla da traži priliku u prostoru između veznog reda i odbrane rivala, kao što je to činila Danska u prvom meču. Dobar deo utakmice Jermeni su odolevali, ali je i tada bilo jasno da lopta može da prođe između štopera, beka i bočnog veznog igrača.

Prekidi su jedan od najvažnijih faktora u savremenom fudbalu, a reprezentacija Jermenije ima poseban odnos i prema njima.

Grafika defanzivnog kornera pokazuje nam veliki broj igrača ispred Berezovskog, a osim dvojice na prvoj stativi i petercu, pozicija ostalih menja se u zavisnosti od protivničkih igrača.

Poseban blok čine fudbaleri u trouglu od penala do ivice kaznenog, koji paze na udaljenije centaršuteve i odbitke (slika dva, gore levo).

Kada je u pitanju napadački korner, BernarŠalon u kazneni prostor protivnika rezervisano šalje četvoricu igrača, dok jedan stoji na povratnoj.

Jedan se obavezno nalazi u petercu (često ispred golmana) i prilikom izvođenja udarca iz ugla izlazi ispred igrača na prvoj stativi. Njegova dva saigrača pokušavaju da pronađu prostor između penala i prve stative, dok četvrti koristi nastali improvizovani blok i utrčava na drugu stativu (slika dva, gore desno).

Defanzivni i ofanzivni skraćeni korner takođe su predstavljeni na grafici.