Legende Football Managera: Gde su? Šta rade?

Ta rečenica možda najbolje opisuje strast, predanost i ljubav koju svaki igrač gaji prema najpopularnijom virtuelnom simulacijom posla fudbalskog menadžera – Championship/Football Manager.

Veterani ovog legendarnog naslova 'odnos' sa njime gradili su i do pune dve decenije neretko zapostavljajući sve što im je bilo iole bitno na životnom putu.

S druge stane, ništa bolje nisu prošle ni popularne novajlije. Uzrok za to leži u 'najopasnijoj' osobini (hipnotišuća moć?).

U prvom delu priče osvrnuli smo se na braću Kolijer, tvorce planetarnog fenomena, uticaj same igre na fudbalsku kulturu, neke od zvezda serijala, ali i fascinantne i bizarne priče kako FM može da utiče na život.

Sada je došao red na one kojima je Menadžer promenio i uticao na život, a da oni toga nisu bili ni svesni. Tekst pred vama posvećen je igračima koji su dali potpuno novu dimenziju serijalu, a korisnicima junake koji će im ostati zauvek u sećanju – tzv. Football Manager Legends.

b92.net/sport

Da bi se igrač našao u odabranom društvu, mora da ispunjava dva kriterijuma. Prvi, da nije preterano skup, a drugi da mu prosečna ocena igara u sezoni ne ide ispod koeficijenta od 7,50.

Cena transfera obično nije prelazila brojku od milion, a za uzvrat ste dobijali na desetine golova, asistencija ili bravura među stativama.

Podugačka je lista igrača koji su obeležili istorijat igre, a mi smo izdvojili neke koji su igrama na monitorima širom sveta uticali na stvaranje ovog urbanog fenomena.

Tomi Svindal Larsen - veznjak nad veznjacima

@AlfOysteinStotvig

Priču ćemo početi čovekom koji je među prvima zaradio titulu legende i može se okarakterisati kao jedan od pionira.

Skandinavija se već na samom početku CM pokazala kao vrlo zahvalno tržište – što zbog domaćih igrača, što zbog gomile naturalizovanih Afrikanaca. Sve to naravno za sitnu lovu.

Prvi takav igrač bio nam je dostupan već u verziji 97/98, a u pitanju je tada 27-godišnji Tomi Svindal Larsen.

Norvežanin se smatra jednim od najboljih veznjaka u istoriji igre, sa cenom u okviru od 30 hiljada – u zavisnosti kako se dogovorite sa čelnicima Stabeka. Iako u to vreme internet nije bio moćan kao danas, retko ko je kretao u pohode na titule ili promociju u viši rang bez dotičnog gospodina u srcu veze.

Fizičke predispozicije nisu mu bile jača strana, ali sve to nadoknađivao je neverovatnom borbenošću, agilnošću i instinktom da pre svih zna kuda će lopta.

Može se reći da je klasičan primer skandinavske škole fudbala – tehnički korektan, siguran u odigravanju, smiren, inteligentan, ali i hrabar kada je to potrebno. Nije postojala mogućnost da i igrač i lopta prođu dalje od trideset metara od gola kada je Tomi na poziciji zadnjeg veznog. Iz takvih situacija dolazi i ’ono’ što ga čini tako izuzetnim.

Elem, nakon uspešno ukradene lopte sledili su teledirigovani pâsovi na bokove, a uz pravu formaciju, i bilo kog napadača iz ove liste, to je bilo dovoljno za minimum jedan gol na meču. Prosečna ocena uvek mu je bila preko 8, a na tom nivou bio je sposoban da igra do 33. ili 34. godine, u zavisnosti od lige.

Za popularnu “Stenu“ može se reći da je imao solidnu fudbalsku karijeru. Počeo je u Od Grenlandu, da bi posle odličnih igara u Stabeku zapao za oko čelnicima Nirnberga. U Bundesligi je proveo četiri godine i zabeležio malo preko sto nastupa, uz dva pogotka. Usledio je povratak u matični Od Grenland, gde 2011. godine završava karijeru. Rekorder je sa 99 nastupa za sve mlađe kategorije selekcije Norveške, dok je za seniorski sastav nastupao u 24 navrata.

Mark Ker – "Hrabro srce" Koutbridža

wikipedia.org

Sa Skandinavskog poluostrva idemo jugozapadno – do Škotske. Preciznije, Severnog Lanarkšaira i grada pod imenom Koutbridž.

Reč je rodnom mestu tada 18-godišnje velike nade Falkirka, a sada članu Partik Tistla – Marku Keru. Škot se najbolje snalazio na poziciji centralnog veznog igrača (MC), ali je mogao da ispunjava zadatke i na mestu zadnjeg veznog (DMC).

Ker je mogao do obavlja sve tri uloge koje su predviđene za igrača sredine terena ('ball winning midfielder', 'ball playing midfielder' i 'deep lying playmaker'). S visinom od 185 centimetara i dugim korakom, mogao je bez većih problema da kontroliše situaciju na sredini terena. Isto tako, bio je u stanju da preciznim pasom namesti igračima gol šansu, zapreti glavom posle prekida, ali i da prekine napad protivnika.

Ukoliko ste ga želeli u svom timu, bio to Džilingem ili Real Madrid, morali ste da izdvojite između 70 i 100 hiljada. Kada se uzme u obzir da je Mark imao sve osobine današnjeg Stivena Džerarda, saglasićete se da je cena i više nego 'smešna'.

S lakoćom se adaptirao na različite lige i uvek bio jedan od najboljih pojedinaca sezone. Nije mu bilo strano da golom iz daljine reši veliku utakmicu ili beskompromisnom borbom na sredini terena zaradi zvanje igrača utakmice.

S druge stane, Ker se ne može pohvaliti ni upola dobrom karijerom u stvarnosti. Posle Falkirka, nosio je dresove pretežno škotskih klubova, dok je jednu sezonu proveo u grčkom Asteras Tripoliju.

Najviše uspeha imao je u Aberdinu i Dandi Junajtedu, u kojem je imao priliku da podigne ’pravi’ trofej, ali je upravo njegova greška koštala Dandi „CIS Insurance“ Kupa Škotske. Posle očajnog pâsa Kera u 85. minutu, Glazgov Rendžers je 2008. godine na „Hemptonu“ dao gol koji im je doneo trofej.



Ipak, to nije uticalo na Kerov status među zaljubljenicima u FM, koji su mu prilazili i zahvaljivali za njegov doprinos u njihovom osvajanju Lige šampiona.

„Sve je počelo još kada sam bio mladić u Falkirku, ali i posle u Dandiju. Toga nisam bio svestan do skoro jer nikada preterano nisam voleo igrice“, rekao je 31-godišnji vezista Partika. „Malo je ludački kada vam ljudi prilaze u pabu ili restoranu i zahvaljuju vam za nešto na šta niste uticali. Nikada se nisam previše zamarao time, ali ljudi se toliko uzbude kad pričaju o tome da je to neverovatno – valjda je to njima izuzetno bitno. Jednu godinu svoje karijere proveo sam u Grčkoj i prosto nisam mogao da verujem kada su mi ljudi i tamo prilazili. Ne ulazi mi u glavu nikako“, zaključio je začuđeni Ker.

Tonton Zola Makoko – od fikcije do jave

Sledeći junak naše priče rođen je 22. decembra 1983. godine u Kinšasi, prestonici tadašnjeg Zaira, a današnje Demoratske Republike Kongo. Prve fudbalske korake napravio je u švedskom Jurgordenu, da bi sa nepunih 15 godina imao ponude klubova širom Evrope.

Njegovo ime je Tonton Zola Makoko, a igrači ga smatraju najboljim ofanzivnim veznim igračem ikada 'napravljenim'. Sigurno jedan od najomiljenih igrača u istoriji serijala.

Rođeni Kongoanac zbog svojih igara u virtulenom svetu zaradio je kultni status i poređenje sa najboljim igračem sveta svih vremena Dijegom Armandom Maradonom.

Ukoliko biste ukucali njegovo ime u pretraživač, ne biste našli mnogo toga o njegovoj 'pravoj' karijeri, ali biste bili zasuti 'fan' stranama koje i danas veličaju simpatičnog mladića.

Prvo pojavljivanje imao je u verziji 99/00, u omladinskom timu Derbi Kauntija. Za uobičajenu sumu od pola miliona pazarili biste 18-godišnjaka koji je znao da postigne više golova u sezoni nego tandem napadača, uz 15-20 asistencija pride.

Najkorisniji je bio na poziciji odmah iza napadača (AMC), nezavisno od toga da li se vaš tim brani ili napada. Ipak, logično, dosta opasniji bio je kada bi mu bila data ofanzivnija uloga i odrešene ruke u pronalaženju rešenja.

Makoko je umeo sve – da reši susret 'bombom', zabeleži četiri asistencije ili solo prodorom i driblinzima u stilu Džej-Džeja Okoče dovede publiku u egzaltirano stanje.

Zajedno sa uspehom na računarima, krenula je i njegova karijera u stvarnom svetu. 'Ovnovi' su uspeli da se izbore sa Albertom Zakeronijem, koji je hteo da ga dovede u Milan. Italijan je želeo Makoka po svaku cenu, ali su loš tajming i određeni lični problemi doveli do toga da od transfera ne bude ništa.

Narednih šest meseci bio je van fudbala, da bi mu Sven Joran Erikson i njegov asistent Tord Grip pomogli da potpiše ugovor sa Karlstad Junajtedom. Posle dve solidne sezone usledio je period u kojem je svake godine menjao klub, da bi se na kraju skrasio u četvrtoligašu IFK Lidingo, gde radi kao trener/igrač.

Ispostavilo se da su upravo problemi lične prirode uticali da naturalizovani Šveđanin ne ostvari svoj puni potencijal. Nakon što se nije snašao na Ostrvu za dve godine, vratio se u Švedsku i igrao u nižerazrednim klubovima.

Leto 2003. proveo je trenirajući sa prvotimcima Hamarbija, da bi te iste godine proveo nekoliko nedelja na probi u Falkirku. Na jednoj od prijateljskih utakmica uspeo je da se upiše u strelce, ali to ipak nije bilo dovoljno za ugovor.

„Mislim da je Ton Ton bio briljantan, apsolutno briljantan. Da ste ga samo videli pre nekoliko dana na treningu, niko ne može da ga stigne, momak prosto leti“, rekao je tadašnji menadžer škotskog premijerligaša Džon Hjuz.

TonTon sa autorima knjige &quotKako mi je FM ukrao život"(@HowFMstolemylife)

Ako ništa, ostaće zapisano u istoriji da je on prvi fudbaler kome je odana počast za zasluge postignute u virtuelnom svetu. Si Games, kompanija koja proizvodi igru, platila je put Makoku kako bi došao u Englesku da se druži sa obozavaocima i odigra partiju malog fudbala.

Sâm igrač je priznao da su ga fanovi s vremena na vreme 'bombardovali' telefonskim pozivima.

„S jednim momkom pričao sam sat vremena. Želeo je da zna šta se desilo sa mnom, zašto nisam član nekog od najvećih klubova. Bio sam jedan od najvećih talenata u video igri, pa se pitao šta je pošlo po zlu... Često me zovu i postavljaju isto to pitanje“, rekao je Makoko.

U stvarnosti je igrao nešto povučenije, bez toliko ideja kao u CM, ali je i dalje svakako opravdao dobar broj 'dvadesetica u svom virtuelnom CV-ju.

Fredi Adu – fudbalski LeBron Džejms, ali...

Daleko najmlađi član kluba je američki lucidni ofanzivni vezista Fredi Adu.

Prvi put se pojavio u CM03/04 kao igrač DC Junajteda, a kao s obzirom da je bio maloletnik, mogli se da ga dovedete za džabe. Bio je toliko dobar da ga je većina igrača dovodila i pre obavljana protokolarnih stvari, kao što su sastanci, konferencij i odabir prve postave.

Krasila ga je neverovatna tehnika, ’mesijevski’ prodor, precizan pas, kao i solidan šut. Udarac mu nije bio preterano snažan, ali je zato mogao da pogodi tačno ono što zamisli. Bio to nebranjeni deo mreže ili usamljeni saigrač na dijagonali 40 metara od njega.

U koji god tim ga doveli, svojim igrama je zasluživao da se uvek nađe među startnih jedanaest. Dešavalo se da ga do 75. minuta bukvalno nema na terenu, a onda za preostalo vreme dâ gol i namesti još dva.

Cena bi mu jako brzo skakala na nekoliko desetina miliona, a ključno je bilo da ga ’snažnim’ ugovorom vežete za klub.



Jednostavno, dovođenjem simpatičnog Amera u velikom ste plusu iz dva razloga. Ako planirate da vladate Evropom i svetom, imate jednog od najboljih igrača planete pune dve decenije. Opet, ako želite s vremena na vreme da ’osvežite’ ekipu, 40-50 miliona od njegove prodaje dobro će vam doći.

Rođeni Ganjanin bio je najveća nada u istoriji Sjedinjenih Američkih Država, a kako i ne bi kada je pre ulaska u punoletsvo oborio sve moguće rekorde.

Kao 14-godišnjak postao je najmlađi sportista sa profesionalnim ugovorom. Za nepune tri godine upisao se u istoriju kao najmlađi debitant u nacionalnom timu i američkoj fudbalskoj ligi (MLS), ujedno, postao je i najmlađi strelac u MLS.

Pri tom, bio je u selekciji SAD na Svetskim prvenstvima u svim mlađim kategorijama i imao zapaženu ulogu, pa je, kako to obično biva, dobio titulu ’novog Pelea’.

Ipak, sponzorski ugovori i pojavljivanje na naslovnoj stranici kultnog “Sports Illustrated“ nisu mu doneli ništa u fudbalskom smislu.

Kao 18-godišnjak je 2007. godine stigao u Benfiku sa zavidnim igračkim ’pedigreom’, sa preko 100 ligaških mečeva pre dobijanja lične karte, a čelnici lisabonskih “Orlova“ imali su ideju da oko njega grade tim za budućnost.

Dve godine ranije slavni Mančester Junajted doveo ga je na dvonedeljnu probu. Ser Aleks je bio zadovoljan učinjenim, ali nikako nije bilo moguće izdejstvovati radnu dozvolu.

Međutim, Fredi, nije se izborio s pritiskom. Nije se najbolje snašao na Iberijskom poluostrvu, pa je tako za četiri godine sakupio samo 11 nastupa uz dva postignuta gola.

Svaku od četiri sezone počinjao je kao član Benfike, ali je ubrzo završavao na pozajmicama širom Evrope. Pošto se ni u Monaku, Belanensešu, Arisu i Rizesporu nije naigrao (32 utk/5gl), 2011. se vraća u domovinu i potpisuje za Filadelfija Junion.

Tamo je uspeo da se zadrži dve godine, ali opet nije bio u prvom planu. Pošto nije uspeo da se ostvari u SAD i više delova Evrope, odlučio je da potpiše za člana Brazilske prve lige Baiju, za koju i danas nastupa.

Iako je i dalje relativno mlad (24), sva je prilika da se njegov put ka zvezdama izgubio negde između reklame za kokošiju supu i popularnog osvežavajućeg pića...

Kolege defanzivci: A šta ako ga ovi napred ne umuvaju?

fcvalladolid.com

Posle nekoliko igrača koje uglavnom odlikuju nešto ofanzivnije karakteristike, predstavljavamo vam članove odabranog društva kojima je primarni cilj odbrana svog gola.

Krenimo od Južne Amerike i Kolumbijca Hosea Hulijana de la Kueste Ernanesa.

Momak rođen u Medeljinu još jedan je od igrača iz generacije CM00/01, kada je sa nepunih osamnaest godina bio zadužen za poziciju levog beka u matičnom Nasionalu iz rodnog grada.

Na početku ’sejva’ cena mu je iznosila 150 hiljada, na to dodate procenat od sledeće prodaje ili još novca kroz određeni vremenski period i rešili ste pitanje levog spoljnog do daljnjeg.

Kolumbijac je odbranu igrao kao Patris Evra iz mlađih dana, dok je po prodorima, centaršutevima i slobodnjacima umnogome podsećao na Roberta Karlosa.

Znao je da povuče loptu duž cele aut linije, usput bi ’stradala’ tri do četiri defanzivca, a onda bi usledio savršen centaršut ili povratna lopta. Ono što ga je izdvajalo od drugih bekova u igri bila je besprekorna kondicija – mogao je da odigra i do 70 mečeva u sezoni, a da se pri tom ne povredi na duže od mesec dana.

Zanimljivo je da je na CM bio klasifikovan kao levi bek, dok je u realnosti bio centralni igrač odbrane.

I u stvarnom životu je dobro počeo, ali se čini da ga je prerani odlazak u Evropu skupo koštao. Posle dobrih partija u domovini, u svojoj drugoj seniorskoj sezoni, odlazi u bečku Austriju. Jezička barijera i promena klime dovele su do toga da upiše samo jedan nastup za ’ljubičaste’, posle čega odlazi u Unterhašing – gde bukvalno nije video teren.

Nakon toga se vraća u klub iz kog je krenuo u svet, da bi se posle samo sedam mečeva odlučio za novu evropsku epizodu. Ovoga puta je dosta bolje prošao. Branio je boje Kadisa punih šest godina u Primeri i Segundi, dok je godinu dana proveo na pozajmici u Valjadolidu. U poslednjoj godini ugovora pokidao je ligamente kolena, ali to nije smetalo čelnicima Albasetea da potpišu ugovor s njim 2010. godine. Kao 30-godišnjak se drugi put vraća u Kolumbiju i postaje član Itagui Ditaresa za koji i dalje nastupa.

genoaclubamsterdam.com

Za drugog predstavnika zadnje linije tima verovatno ste čuli. Stasao je u generaciji Anderlehta sa Vensanom Kompanijem, a sa 15 godina proglašen je za jednu od najvećih nada evropskog fudbala – Entoni Vanden Bore.

U kvalitete još jednog rođenog Zairca mogli ste da se uverite u verziji 02/03, tada 15-godišnjeg člana belgijskog velikana. Vanden Borea nije bilo potrebe kupovati jer ste za njega plaćali samo nadoknadu, propisanu od strane UEFA. Dovoljno je bilo da mu ponudite solidan ugovor.

Slično kao De la Kuesta, pokrivao je celu desnu stranu, s tim da je mogao da igra i kao DMC i centralni bek (DC). Ipak, svakako je bio najbolji negde između, to jest, na poziciji povučenog krila (WBR).

Snažna konstitucija, u kombinaciji sa natprosečnom tehnikom za beka, učinila ga je pravim univerzalecem. Sa visinom od 190 centimetara deluje dosta nezgrapno i ne ostavlja utisak nekog kome je špartanje pored linije prirodna pozicija. Ali, on je to činio bez greške, u oba smera, i za kratko vreme postajao klučni igrač tima.

Legenda Anderlehta Pol van Himst tvrdio je da Vanden Bore ima veći potencijal od Kompanija, trenutnog kapitena Mančester Sitija, dodavši da u svojoj karijeri nije video talentovanijeg igrača.

Entoni je sa 16-godina debitovao za nacionalnu selekciju, da bi ga fudbalska Evropa primetila posle odlične partije protiv Čelsija dve godine kasnije. U međuvremenu su se za njegove usluge raspitivali Hamburger, Juventus, Milan, Inter i Totenhem, ali je on odlučio da je pametnije da produži ugovor sa najtrofejnijim klubom Belgije.

Brisel napušta 2007. godine i postaje član Fiorentine, s kojom potpisuje ugovor na četiri sezone. U prvoj godini ugovora dva puta je ušao na teren s klupe, ali je i pored toga tvrdio da svakim danom napreduje, iako ne igra. Tako nisu mislili i čelnici kluba iz Firence, pa su ga poslali na pozajmicu. Dve godine proveo je u Đenoi i zabeležio 31 nastup, da bi zatim usledila selidba u Portsmut, koji je kasnije te godine nesrećno ispao iz Premijer lige.

Kako ni posle niza selidbi nije uspeo da se konsoliduje i zaigra onako kako se od njega očekivalo, odlučio je da se vrati u domovinu i obuče dres Rasing Genka. Posle dve sezone vraća se u svoj Anderleht i potpisuje višegodišnji ugovor.

Listu defanzivaca zaključuje nekadašnji omladinac Čeltenam Tauna – Majkl Džejms Daf.

Severni Irac, kao i Tobi Larsen, spada u grupu pionira cele priče. Pojavio se iste godine kada i Norvežanin i ekspresno postao ’obavezna kupovina’. Kako u tom periodu nije bilo dovoljno kvalitetnih centralnih/desnih bekova, ne računajući Zambrotu, Zanetija i ostale veličine, momak sa cenom od 24 hiljade i kvalitetnim ocenama bio je logično rešenje.

Sa istim uspehom mogao je da igra i kao desni bek i centralni defanzivac. Ipak, konzistentniji je bio na bočnoj poziciji, najpre zbog činjenice da su mu kolonu sa fizičkim ocenama uglavnom činile dvadesetice.

Za razliku od prve dvojice, ne može se pohvaliti preterano korisnom igrom u zadnjem delu terena protivnika, ali je zato retko ispadao sa svoje pozicije u fazi odbrane. U samoj igri, nakon što odigra nekoliko sezona u vašem timu, dobija poziv za selekciju Engleske i izbacuje neprikosnovenog Garija Nevila sa svoje pozicije.

Nažalost, popularni Majki nije ostvario ni delić onoga što ga čini legendarnim u virtuelnom svetu. Za matični Čeltenam zabeležio je okruglo 300 nastupa i postigao 15 pogodaka, da bi 2004. godine prešao u Barnli, čije boje i dalje brani. Dres svoje zemlje nosio je 24 puta.

Lars Mads Jergensen – CR7 sa Jilanda

wikipedia.org

Posle kraće pauze, eto nas opet na Skandinavskom poluostrvu.

Ovoga puta, posle Norveške, priča nas vodi na poluostrvo Jiland u danski grad Ersted, dom braće Jergensen – Larsa i Martina.

Stariji od braće, Martin, sa velikim uspehom je nastupao u Kalču, noseći dresove Udinezea i Fiorentine, dok je za nacionalnu selekciju svoje zemlje nastupio čak 112 puta, uključujući i četiri meča na Svetskom prvenstvu 2002. godine u Japanu i Južnoj Koreji.

Ipak, iako je i Martin bio 'pametna' akvizicija na menadžeru, nama je mnogo interesantniji tri godine mlađi Mads.

Prvo pojavljivanje doživeo je na CM99/00 kao igrač AGF Orhusa, kada je kao 20-godišnjak odrađivao drugu godinu svog prvog profesijonalnog ugovora. Već na startu pola danske lige, kao i nekoliko osrednjih evropskih klubova, bilo bi zainteresovano za njega i ukoliko ne bi odregaovali na vreme završio bi u Brenbiju, inače svom sledećem klubu u stvarnosti.

Za njegov potpis bilo je dovoljno izdvoji oko 150 hiljada. Po stilu igre najviše je podsećao na Kristijana Ronalda kakvog danas poznajemo, s tim da nije mogao da se pohvali konstitucijom i razornim udaracem kao Portugalac.

Agilan, brz, spretan, pametan, kreativan, eksplozivan... S lakoćom je prolazio pored nekoliko protivničkih igrača, mogao je da igra na oba krila, ali i kao organizator napada (AMC). Konstantno se otvarao i tražio loptu, preuzimajuči odgovornost kada se meč lomio. Ono što ga je izdvajalo od stotina Južnoameranaca, i ostalih 'stvarnih' zvezda sa početka 21. veka, bila je raznovrsnost u rešavanju situacija ispred protivničkog gola.

Posle uspešnog prodora najčešče je sledio savršen centaršut ili povratna lopta za 'bombu', ali je isto tako znao i da se ušeta u gol, proba iz daljine ili preciznim lobom uhvati golmana na pogrešnoj nozi. (Da, sve to smo zaključili po 22 kruga koja trče za 'pikselastom bubamarom' i tekstu koji povremeno blješti u dnu ekrana).

U međuvremenu među 'živim' ljudima, Mads je odradio ugovor sa Orhusom do kraja, a za dve godine upisao je 95 nastupa i postigao 14 golova. Na leto 2001. godine postao je slobodan agent, a italijanski mediji uveliko su ga najavljivali kao "Jorgensena Juniora", nakon odličnih igara njegovog brata na "Friuliju".

Međutim, odlučio je da je za njegovu karijeru najbolje da još malo ostane u Danskoj, pa je potpisao dvogodišnji ugovor sa tadašnjim prvakom države Brenbijem. Iako je bio slobodan igrač zahtevao je od svog budućeg kluba da uplati milion danskih kruna Orhusu, pre nego što je potpisao ugovor – što se ispostavilo kao ključan faktor u daljem razvoju njegove karijere.

U Brenbiju je imao debitansku sezonu za pamćenje. Postigao je deset golova u pohodu na titulu, a golom u finalu Kupa doprineo je da se tim okiti duplom krunom. Iste godine debitovao je i za nacionalnu selekciju svoje zemlje. Naredne sezone nije bio toliko uspešan sa postignutih šest golova, da bi na leto postao novi igrač Ankone.

'Ljubav' prema klubu u kojem je ponikao skupo ga je koštala. Menadžer Brenbija Per Bjeregard odlučio je da se 'osveti' Jergensenu, pa je zahtevao da Italijani uplate isti iznos koji su oni isplatili Orhusu. I dok se cela zbrka razrešila, Mads se u međuvremenu povredio, a za godinu dana na Apeninskom poluostrvu nije proveo ni minut na terenu.

Usledio je povratak u Skandinaviju, tačnije norveški Stabek za koji je odigrao 19 mečeva. Godine 2005. vraća se na mesto uspeha i sa Brenbijem osvaja novu duplu krunu, da bi se dve godine kasnije vratio 'kući', u Orhus.

Problemi sa povredama nastavili su se i u Orhusa, pa je mlađi od braće Jergensen odlućio da 2008. godine, sa punih 29 godina, okonča svoju fudbalsku karijeru.

Maksim Tsigalko – jedan je Maksim Tsigalko!

Polako se bližimo kraju našeg putovanja kroz istoriju, a za finale smo ostavili čoveka čije ime mami osmehe svim igračima kultog serijala.

Predstavljamo vam Maksima Tsigalka – beloruskog Andrija Ševčenka, rekordera po broju postignutih virtulenih golova.

Prvo pojavljivanje doživeo je u CM01/02, da bi posle samo mesec dana postao najomiljeniji igrač u istoriji CM/FM univerzuma.

Iako mu je cena prelazila prvi filter za ulazak u FML, sve je to brzo padalo u vodu kada se na kraju prve sezone povuče crta. Maksim Tsigakla, kako se u stvari momak i zove, postigao bi do dva puta više golova u odnosu na broj odigranih mečeva. Prema informacijama sa foruma, rekordna brojka golova tokom jedne sezone zaustavila se na 121.

U roku od samo jedne sezone izrastao bi u najboljeg napadača na igrici, a cena bi sa dva skočila na 32 miliona. Protivničke čuvare mreža je varao na sve moguće načine. Najjače odlike bile su mu brzina, rešavanje situacija '1na1' i igra glavom, a znao je i da bude nesebičan pa je neretko upisivao i asistencije.

Nije bilo bitno koga vodite u igri, jer je Belorus imao jako skromne zahteve što se tiče finansija. Shodno tome, mogli ste da ga privolite da dođe u Crvenu zvezdu ili Partizan, i uspeh bi bio zagarantovan.

Igrao sam u špicu ili sa još jednim ili dvojicom napadača, uvek je izbijao u prvi plan i bio zvezda trenutka. Retko kad je postizao samo jedan gol u meču, a ako je i bilo tako, često se dešavalo da 'veliku' utakmicu reši svojom najvećom vrlinom – laganom egzekucijom.

Poređenje sa slavnim Ukrajincem zaradio je zahvaljujući neverovatnom snalažljivošću u protivničkom šesnestercu i pribranošću kada loptu treba da smesti iza golmanovih leđa. Racionalan, a ubitačan. Nije mu bilo potrebno previše lopti da ostvari učinak na terenu, nije bio sklon pametovanju u gol šansi, već je posle najviše tri kontakta sledio udarac ka golu.

Ujedno sa eksplozijom njegove popularnosti na Menadžeru, krenula je i njegova fudbalska karijera, i to sličnim tempom. Na ulasku u novi milenijum potpisao je prvi profesijonalni ugovor sa Dinamom iz Minska. U prve dve sezone postigao je oko 40 golova, računajući i prijateljske mečeve. Usledio je debi u reprezentaciji u prijateljskoj utakmici protiv Uzbekistana, a samo dvadeset minuta bilo mu je potrebno da se upiše na semafor.

Nažalost, Tsigalka na startu nove sezone doživeo povredu koja ga je duži vremenski period odvojila od terena. Ispao je iz prvog plana, a usledile su i nove povrede, zbog kojih nikako nije mogao da se vrati na pravi put. Nakon tri godine u zapećku istekao mu je ugovor, a Naftan iz Novopolotska odlučio je da jednogodišnjim ugovorom pruži još jednu šansu tada 23-godišnjem napadaču.

Opet, novo razočaranje u nizu, na 24 meča postigao je tri pogotka što nije bilo dovoljno za novi ugovor. Naredne tri godine svog života proveo je u Kazahstanu i Jermeniji, gde takođe nije ostavio dublji trag, pa se 2008. vratio u domovinu i postao igrač Savit Mogijeva.

Osam utakmica, dva gola, izbacivanje njegovog tima iz prve lige i nova serija povreda naterali su Maksima da sa 26 godina razočara višemilionski auditorijum i okači kopačke o klin.



(Tsigalku je na debiju u reprezentaciiji kod pogotka asistirao još jedan legendarni napadač iz igrice - Sergerj Nikiforenko) Na našim prostorima, kada se CM isključivo igrao po igraonicama, nije bilo čoveka koji nije u ekipi imao fenomenalnog centarfora. Nastupi na Menadžeru doneli su mu kulti status, pa tako mnogi igrači koriste njegove ime kao alter ego na popularnim socijalnim mrežama i onlajn igricama.



Na starijima ostaje da legenda o Maksimu Tsigalku nastavi da živi... Sjajnom napadaču, golgeteru svetske klase, čoveku koji je bio u stanju da čak i Partizanu i Crvenoj zvezdi donose trofej Lige šampiona (više zvuči kao Hudini).

Ma, kakav te arhipelag spopao, pričam ti o centarforu?!

Arhipelag Madeira (wikipedia.org)

Sigurno se pitate – kako je moguće da nema To Medeire, jedinog centarfora koji je mogao da se poredi sa Maksimom Tsigalkom?

Razlog je vrlo jednostavan, rasni strelac iz Portugalije ne postoji. Šta više, Madeira je arhipelag pod jurisdikcijom zemlje sa Iberijskog poluostrva.

Podatak kojim se kreatori Mendažera najviše ponose sigurno je baza podataka. 'Fajl' koji svake godine bude dopunjen sa nekoliko desetina hiljada novih igrača, parametara i statističkih podataka. Za ovaj posao zaslužan je ogroman broj istraživaca, skauta, saradnika i analitičara, koji svoje obaveze izvršavaju uglavnom na volonterskoj bazi.

FM je u poslednjih 15 godina najavio neke nove zvezde svetskog fudbala, kao što ste i imali prilike da pročitate, a dešavalo im se i da omanu u proceni. Koliko je igra pouzdana po pitanju verodostojnosti podataka najbolje svedoči činjenici da je veliki Žoze Murinjo pre nekoliko godina priznao da redovno koristi ovaj način prilikom odabira pojačanja za svoj tim. Pored 'Specijalnog', Arsen Venger i Dejvid Mojs takođe se konsultuju sa video igrom.

No, vratimo se junaku poslednjeg poglavlja naše priče. Madeira je imao sve karakteristike modernog napadača – eksplozivnost, završnicu, dribling i odlučnost. Kao i Belorus, često je tresao mrežu preko pedeset puta u sezoni, a ukoliko bi ih uparili u špicu igra bi brzo gubila smisao.

Osoba odgovorna za stvaranje najveće misterije u istoriji serija je izvesni Portugalac Antonio Lopes.

Lopes je imao zadatak da pošalje informacije o igračima iz portugalske druge lige. U mladosti je bio član mlađih kategorija Guvelije, ali je zbog studija bio prinuđen da prekine karijeru, pa mu sve ova prilika učinila idelanom da ipak ostvari svoj dečački san.

Tako je nastao ubojiti To Madeira, napadač sa nerealnim ocenama i golgeterskim instinktom Ronalda. Legenda kaže da je Lopesu ideja za ime igrača pala kada je bio na odmoru na spomenutom arhipelagu. Prevara je vrlo brzo otkrivena. Lopes je dobio otkaz, a To je uklonjen iz baze podataka. Ipak, milioni igrača doživeli su nezaobravne mečeve, a portugalski autonomni arhipelag mesto u najprodavanijoj verziji Menadžera svih vremena - CM01/02.



Na nove junake nećemo morati dugo da čekamo, jer je novi Football Manager 2014. u radnjama od 31. oktobra.

Članovi kluba FML:Šarbel Tuma, Kenedi Bakirčoglu, Lebohand Mokoena, Mika Aritalo, Evandro Ronkato, Fransis Džefers, Balčung Butiam, Laša Ćelidze, Lučiano Zauri, Faisto Rosini, Aleks Pinardi, Nengomaše, Majk Zoneveld, Jusuf Herši, Todorov i Kakalov, Toledo, Nikolas Milan, Isak Okoronovko, Džulijus Agahova, Andri Siktorson, Florentin Petre, Peter Prospar, Serger Nikiforenko...

Kakva su vaša iskustva sa Football Managerom? Koga se vi najradije prisetite, ko je na vas ostavio najjači utisak? Zbog čijih ste majstorija pravili lom po kući u 'gluvo' doba? Da li smo nekoga zaboravili? Podelite s nama u komentarima vaše avanture sa virtuelne menadžerske klupe.