Pariski čvor

Za sada, sva trojica se poput Aleksandra Velikog ponašaju onako kako je on činio na brdu iznad Male Azije, kada su mudraci rekli da će kralj Azije postati onaj ko razdreši čvor koji su uvezali od volovske kože.

Rafa, Novak i Rodžer nemaju sablju, da iskasape čvor poput makedonskog kralja, ali imaju pandan tome - rekete, a u četvrtak su na „GOAT dan“ u maniru velikog vojskovođe, ispresecali čvor na svoj, šampionski način.

Korak dublje za svu trojicu u žrebu, korak su bliže i jedni drugima!

Vidite kako tenis može da bude interesantan i da učini da na osnovu žreba može da se napravi velika gužva i dobije dodatna dinamika.

Rafael Nadal, apsolutni kralj Rolan Garosa, nema problem sa tim da kaže:

„Pa šta ako smo nas trojica u istom delu žreba? Pre ili kasnije, moramo da se susretnemo, a mlađi momci su svojim igrama zaslužili da imaju i malo sreće u žrebu. Ja sam sada treći nosilac“, rekao je Rafa onako iskreno, iz srca, u onom virtualnom razgovoru sa Barbatom Šet i Matsom Vilanderom.

Rafa možda numerički jeste treći nosilac, ali svi dobro znamo da je u metafizici poretka Rolan Garosa on „numero uno“.

Ne bih da trčim pred rudu, pa da već potpaljujem vatru mogućih četvrtfinalnih i polufinalnih sudara u krugu velike trojke, ali toj opciji smo zaista sada bliži.

Iako meč na grend slemu može da predstavlja jaz velik poput kanjona Kolorada između jednog i drugog kola, znamo da su u igri teniski kolosi koji su u ove skoro dve decenije ovog sporta, pravili korake od sedam milja.

Novak Đoković, prvi od velike trojke, izašao je protiv Pabla Kuevasa, valjda još na talasu one dunavske, beogradske energije, za koju je rekao da mu je bila punjenje baterija pred put u Pariz.

Novak to radi pametno: Zna kakav mu je impuls potreban, zna da iskoristi prednost trenutka i pretvori to u svoju pobedu.

Videste li, kako je onim šaljivdžijama sa vrha jedne od tribina na Lenglenu, uputio osmeh posle fantastično odigranog poena, samo koji minut pošto su mu, prilikom servisa, pokušali uništiti trenutak koncentracije.

„Stalno to rade, misliš li nešto da preduzmeš?“ obratio se ozbiljnim tonom sudiji, a kada je video da ih ovaj samo kurtoazno upozorava da se smire, rešio je da ih sam primiri u onom maniru na koji je pre dve godine, smirivao i podivljalu publiku na meč loptama u finalu Vimbldona protiv Federera.

I ne samo tada, može se o tome roman napisati, ali ne sada.

Novaku, ponekad, treba i tako nešto, da istisne iz njega onaj dodatni momenat magije, da iz besa odigra nešto fenomenalno i tako zapuši usta svima.

„Evo vam sad, pa se vi tamo derite“, kao da im je rekao pogledom.

Kuevas, barem prema poziciji na listi (trenutno 92.) možda nije predstavljao neku veliku pretnju po Novaka, ali sa 35 godina, sa toliko iskustva igranja na šljaci, svakako je mogao da posluži kao odličan trening pred veće izazove.

Podizanjem igre u trećem setu, testirao je Novaka, koji je samo na momente, pokazivao one iskrice nervoze kao u nekim ranijim mečevima.

Smiruje polako tonus tenarava, a podiže intenzitet i kvalitet igre, onim šampionskim, dozirajućim manirom, da se previše ne oznoji, a da opet oseti strast izazova.

Zadivljujuća je ta njegova pariska konzistancija. Naš Nole je igrao svoj 350. grend slem meč i zabeležio 305. pobedu! Samo je Federer ispred njega sa većim brojem pobeda, 363.

Još nešto, ovo mu je bio 16. put uzastopno kako na Rolan Garosu stiže barem do trećeg kola. Šljaka možda nije njegova omiljena podloga, ali se na njoj odlično snalazi i ređe pobede, ova mu je bila ukupno 76. u Parizu.

I do eventualnog meča sa Rodžerom, šta sledi – film u litvansko/italijanskoj koprodukciji, sa akterima Ričardasom Berankisom i, ako sve bude u redu, Lorencom Musetijem ili Markom Čekinatom u osmini finala.

Roger Federer arguing with the referee is all that we were left to see in 2021 😅#FS pic.twitter.com/GPUDGsrD8s

— FS Videos 🎥 (@FanPageFS) June 3, 2021

Nije ni Rodžer Federer mnogo kasnije od Novaka izašao na teren. S nekim razmakom od 15 minuta, na „Šatrijeu“, počeo je svoj duel sa Marinom Čilićem.

Prijalo je opet videti Švajcarca u onom baletanskom izdanju – trči po terenu kao da je na vazdušnim jastucima, odigrava precizne, oštre voleje, servira perfektno.

Jeste, štucnuo je malo u drugom setu, dobio taj-brejk u trećem, ali setite se, motor mu je dugo bio ugašen, valja ga malo zagrejati, da proradi kako treba.

I vredelo je videti ga i zbog onog momenta kada je, kao da smo u nekom od pariskih pozorišta, na sceni došlo do svađe tri zbunjena aktera, Federera i sudije, a potom i Čilića.

Elem, Marin se ljutnuo pomalo što je Rodžer išao po peškir između poena, dok je on već bio spreman da servira, a sudija je, iako je ostalo još 13 sekundi da Hrvat servira, opomenuo Federera!

Ništa nije bilo jasno Rodžeru, koji je opet pokazao da ne beži od kavge, naprotiv, rekao je i da pomalo uživa da se raspravlja.

„To je dalo dodatnu dinamiku meču, volim kada se to ponekad spontano dogodi“, priznao je kasnije.

Ali na terenu je bilo slatko:

„Marine, jesam li ja prespor?“, uhvatio je lukavi Švajcarac i Marina u svoju misaonu igru sa sudijom koji mu je objašnjavao da je protivnik bio već spreman da servira. Ali Federer nije tu video svoju krivicu.

„Nisi spor, ali sam te u nekoliko situacija čekao“, rekao mu je Marin.

Mutio je Federer još koji sekund vodu dok se posle trominutne drame, sve nije stišalo.

Možda jeste teniski starac, ali verujte, po njegovom radu stopala, to se uopšte ne primećuje. Igra na svežinu, inspiraciju, ali udrite me čim hoćete, ali mu ne verujem kada kaže – „stvarno ne verujem da ću doći tako duboko u žreb ili proći Novakovu sekciju žreba“.

Pazi se Nole, Federer je teniski Žoze Murinjo, već igra svoje misaone igrice!

Jer juče je, setite se, bilo tačno deset godina od one Rodžerove pobede u prašini Pariza protiv zahuktalog Novaka u 2011. i njegove serije od 41-0.

Igrali su 50 puta, ali od toga, samo dva puta u Bulonjskoj šumi? Hajde da vidimo hoće li biti i tog trećeg okršaja.

Za kraj, rođendanac Rafael Nadal, nastavio je da masakrira svoje rivale na ovom turniru. Meni i dalje deluje fabulozno i nestvarno ta činjenica da je čovek od 104 dobio 102 meča na ovom turniru!

Kako je samo uhvatio u mašinu redovnu mušteriju Rišara Gaskea na početku meča, to je bilo za priču.

Kao da je rešio sebe da proveri, a ha – da vidim da li mi je tu ona moja orkanska, furiozna igra, da se podsetim...

Ne da je tu, već je na mahove delovalo zastrašujuće. Mada sam se do suza nasmejao kada mi je kolega, putem četa, poslao poruku:

„Da dođemo nas dvojica, ti i ja, da bijemo Nadala dok igraju, Gaske ga ne bi ni tako pobedio“.

Nema šta, sve rečeno!

Jeste, obožavam da gledam Gaskeove jednoručne bekhende, to deluje zaista prelepo za oko, ali šta vredi kada Nadal sve to satire svojim forhendima kao iz topa, neverovatnim intenzitetom igre, strahovitim tempom.

Nije da se nije preznojio, naprotiv - i Gaske je rešio da ne ode u svlačionicu sa vrećom punom krompira, pa je i to malo iznenadilo Nadala koji je na 6:0 i 4:1 video skoro isticanje bele zastavice kod protivnika.

I imali smo kakav takav meč posle, ali u kom se pobednik znao unapred, jer kao što dan ranije rekoh, Gaskeu ne bi pomogle ni Napoleonove trupe, pa ni kolega i ja na polovini Nadala da ga ometamo dok igra.

Šalu na stranu, vredi se ponekad malo i nasmejati, ali Rafa se u Parizu ne šali i još jednom podvlačim, biće nenormalno teško zaustaviti ga na putu do 14. pehara.

Njemu će se, kako mi se sve čini, na putu ka polufinalu i tom eventualnom meču sa Novakom, kao prepreke pojavljivati (posle Norija), klinci – Siner ili možda čak i njegov naslednik, zemljak Alkaras, ako Dijego Švarcman napravi kiks do tada, ali da ne čačkam po žrebu, pre vremena.

U svakom slučaju, kandidati za titulu GOAT, za sada, dobro sprovode zemljane radove u Parizu. Ovi mladi još mogu štošta da nauče.

S druge strane, pomenuti Alkaras je pokazao da Španija ne mora da brine, on je sa 18 godina postao najmlađi ulesnik treće runde na Garosu, posle 1992. godine.

Desilo se i to da domaćini Francuzi, kojih ima koliko poželite u Top 100, nemaju predstavnika u trećem kolu prvi put u Open eri!

„Mais bien sur“... I to je moguće. Kao i da se Ešli Barti povredi, da ostanemo bez prve na svetu na turniru, ali da se i kroz durbin sa Ajfelovog tornja vidi kako će, kod devojaka, poljska zastava opet biti na čardaku Šatrijea, zbog maestralne Ige Švjontek.

Eto ga, stiže i prvi vikend, sve je toplije, nervoznije, uzbudljivije.

Neka se tako i nastavi, imaćemo odličnu francusku poslasticu...