Poslednji mundijalski ples

Neke od zvezda protagonista ovog jesenje-zimskog Mundijala gledali smo na najvećoj pozornici po poslednji put.

Za četiri godine u SAD, Meksiku i Kanadi, oni će biti samo posmatrači sa tribina, ne i direktni akteri dešavanja na terenima širom američkog kontinenta.

Otuda je Katar imao poseban značaj za sve od njih, ali samo jedan je uspeo da se kući vrati ispunjenog sna.

Do najvišeg vrha uvek stignu samo posebni, ali i najsrećniji.

Lionel Mesi (Argentina)

U pitanju je, naravno, Lionel Mesi.

Fantastični Argentinac pokušavao je godinama unazad da dođe do trofeja Svetskog kupa, i nije uspeo, sve do Katara.

Pretilo je da ode u "reprezentativnu penziju" kao jedan od najvećih igrača svih vremena, koji nije osvojio veliki pehar FIFA, ali to se, ipak, nije dogodilo.

Kao da je ovo bio turnir na kom su se poklopile sve kockice u tom čudesnom Mesijevom mozaiku, kog je dugo i uporno sklapao.

I scenario nije mogao da bude bolji - dramatika završnog finala, protiv branioca svetske titule, reprezentacije Francuske, sve se baš nekako namestilo da dobijemo jednu neverovatnu mundijalsku priču sa srećnim završetkom za Mesija i drugove.

Mesi svakako neće biti nesrećan što pored pehara Svetskog kupa sa sobom nije poneo i Zlatnu kopačku, koja se dodeljuje za najboljeg strelca turnira.

Nju je ljubomorno sačuvao Francuz Kilijan Mbape sa osam golova, jednim više od Mesija.

Mesi je pre turnira uporno ponavljao kako će mu ovo biti poslednje Svetsko prvenstvo, i bude li se držao toga, a mnogi veruju da hoće, može se reći da je ispisano i poslednje veliko poglavlje u njegovoj impresivnoj karijeri.

Ima i onih poput Horhea Valdana koji tvrde da će Mesi sa 39 godina pokušati da obori rekord i postane prvi igrač koji je igrao na šest šampionata sveta, ali to je za sada samo još u domenu spekulacija.

Kristijano Ronaldo (Portugal)

Protekli šampionat trebalo je da bude poprište nove žestoke bitke fudbalskih džinova, Mesija i Ronalda.

Ako je za Mesija sa 35 godina ovo bio poslednji šampionat, onda je sasvim sigurno to bilo evidentno i za dve godine starijeg Portugalca, Kristijana Ronalda.

Oba tima, Argentina i Portugal, imali su velike ambicije u Kataru, ali na kraju, Mesi je ponovo dobio bitku.

Do duela dva tima nije došlo, samim tim ni do sudara Mesija i Ronalda, ali je bivši igrač Mančester junajteda i Reala, debelo razočarao.

U skladu sa tim kako je igrao u poslednje vreme, na klupskom nivou, tako je bilo i sada.

Ronaldo je bio kamen u cipeli selektoru Fernandu Santošu, ali i svim drugima u timu Portugala, pre svega zbog svog ponašanja.

Kao i doskora u Mančester junajtedu, nepotreban remetilački faktor, pa i to može da bude jedan od razloga što Portugalci nisu uspeli da ostvare više na ovom šampionatu od plasmana u četvrtfinale.

Kako god bilo, poslednji mundijalski ples Ronalda, završio se neslavno, mada to za njega na privatnom planu neće imati previše efekta.

Ukoliko narednih dana potpiše ugovor sa Al Nasrom, a pominje se ogromna cifra od 200 miliona dolara godišnje, sve će brzo zaboraviti.

Luka Modrić (Hrvatska)

Godinama ključni igrač u timu Hrvatske, sa 37 godina, odigrao je još jedan nezaboravan turnir.

Najbolji igrač Svetskog prvenstva u Rusiji 2018. godine, kada su Hrvati izgubili u finalu od Francuza, bio je i sada jedan od najboljih u timu "vatrenih".

Vezista Reala je još jednom pokazao visoku klasu, odlično je predvodio tim do osvajanja bronzane medalje za treće mesto.

Hrvati su pali stepenik niže u odnosu na Rusiju, ali su pokazali timski duh i fudbal koji ih čini veoma tvrdim orahom za svakog protivnika.

Modrić je rekao da će nastaviti da igra za reprezentaciju u završnici Lige nacija, ali jasno je da je ovo bio njegov poslednji pokušaj na Mundijalu.

"Hrvatska više nije čudo koje se desi svakih 20 godina. Sada nas gledaju kao velesilu", to su njegove reči po završetku takmičenja.

Njegov doprinos porastu tog ugleda Hrvata u svetu fudbala je nemerljiv.

Robert Levandovski (Poljska)

Još jedan iz serije onih strašnih golgetera koji će ostati bez velike svetske krune.

Neko će reći da bi bilo možda drugačije da igra za neki drugi tim, a ne za Poljsku, koja je ipak poprilično daleko od samog vrha, ali tako je kako je.

Popularni "Leva" je u svakom pogledu bio godinama unazad predvodnik jedne veoma dobre generacije fudbalera Poljske.

Zanimljivo je da nikad pre Katara nije uspeo da postigne gol na Svetskom prvenstvu.

Ako ništa drugo, u Kataru je ispunio taj cilj i može mirne duše da podvuče crtru pod učinak u nacionalnom dresu.

Teže će biti Poljacima da ga zamene, nego što će biti njemu da nastavi da trese mreže u dresu Barselone, u koju je prešao letos posle niza uspešnih godina igranja u dresu Bajerna.

Dani Alves i Tijago Silva (Brazil)

Defanzivci Brazila su imali poslednju priliku da se dokopaju trofeja Svetskog kupa.

Katar su napustili razočarani posle poraza u četvrtfinalu od Hrvatske, na penale.

Kapiten Silva je priznao da mu "krvari srce" zbog tog poraza, koji još nije sasvim prihvatio. Svestan je verovatno i toga da mu je ovo bila poslednja prilika da osvoji najveći pehar fudbala.

Isto važi i za još iskusnijeg, 39-godišnjeg Danija Alvesa, kom je ovo bilo treće prvenstvo sveta.

Za njega je bolna činjenica da je najtrofejniji fudbaler na svetu sa 47 trofeja, ali da u vitrinama nema pehar Svetskog kupa i tako će i ostati.

Brazil je slovio za jednog od favorita, ali se spotakao na beloj tački.

Činjenica je da "Selesao" nema titulu pune dve decenije, od Japana i Južne Koreje 2002.

Manuel Nojer i Tomas Miler (Nemačka)

Bajernov dvojac Nojer - Miler takođe je odigrao poslednji mundijalski ples.

Nemci su već neko vreme u krizi, to je potvrdio i ovaj šampionat sveta.

Izbledela su sećanja na Brazil 2014. kada su tako sigurno trijumfovali i stigli do pehara.

Katar nije bio u znaku Nemačke, koja se, ruku na srce, poprilično bavila drugim temama na turniru, pre svega onih sa dnevnopolitičkom pozadinom.

Sve to nije moglo da prikrije da ovaj tim koji je vodio Hansi Flik ima popriličnih slabosti, bez obzira na nesporan kvalitet igrača i brojne talente.

Ipak, Manu Nojer i Tomas Miler mogu da odu sa mundijalske pozornice daleko spokojniji od svih gore spomenutih iz drugih nešampionskih timova.

Iz prostog razloga jer su bili deo tog moćnog tima "pancera" iz 2014. koji je trijumfovao u Brazilu.

Luis Suares (Urugvaj)

Godinama jedan od ključnih igrača Urugvaja vratio se kući neobavljenog posla.

Sada član Nasionala, Suares je propustio poslednji voz da ostvari nešto više na mundijalskoj sceni.

Najbolji strelac nacionalnog tima Urugvaja neće ostati upamćen po učinku u Kataru, jer je tu odigrao svega 148 minuta bez postignutog gola.

Turnir je napustio u suzama, jer je njegov tim, kako je kasnije rekao, eliminisan nepravedno.

Iako su dobili Ganu sa 2:0 u poslednjem kolu grupne, faze, sticajem okolnosti to im nije bilo dovoljno zbog gol razlike, pa je dalje prošla Južna Koreja.

Svetski kup nije bio najsrećnije mesto za Suaresa, svi se sećaju kako je vraćen kući iz Brazila 2014. jer je na meču grupne faze ugrizao za rame štopera Italije, Đorđa Kjelinija.