Kralj totalnog fudbala, Platinisimo i Zizu

Krenućemo od Holanđanina, po mnogima najboljeg evropskog fudbalera prošlog stoleća i tvorca tzv. totalnog fudbala.

Sa "lalama" je igrao jedno finale Svetskog prvenstva, ono 1974. koje su izgubili od Zapadne Nemačke (2:1).

Reprezentacija Holandije je do dolaska Krojfa bila drugorazreda selekcija. Na prvenstvima sveta nikada nisu prošli u drugi krug, a ni tamošnji klubovi nisu imali nekog uspeha u kontinentalnim takmičenjima.

Krojf je za Holandiju odigrao 48 utakmica, a sa njim na terenu, taj tim je zabeležio čak 32 pobede, devet remija i samo sedam poraza.

Za njega je vezan jedan kuriozitet. Pele, Platini i Puškaš su nosili broj 10, Bekenbauer peticu, Garinča sedmicu, a Krojf 14.

"Kada sam postao standardni prvotimac pitali su me koji broj želim. Odgovorio sam da hoću broj 14. To je bio i broj pod kojim sam prvi put ušao u tim. Tako su me prijavili, zato što sam sedeo na klupi za rezerve. Kada sam zaigrao, kažu da sam to činio vrlo dobro i zato sam smatrao da mi taj broj donosi sreću", rekao je Krojf.

Krojf je tri puta bio izabran za najboljeg igrača Evrope (1971, 1973, 1974), sa Ajaksom je isto toliko puta bio prvak Evrope, a jednog i kao trener.

Stadion amsterdamskog kluba nosi ime po njemu, a veliki trag ostavio je i u Barseloni.

U zemlji koja je zadužila ceo fudbalski svet, najsjajnija zvezda bio je Mišel Platini, koji je zasenio čak i Žista Fontena i Rajmonda Kopu.

Njegov put do zvezda bio je trnovit, zaigrao je mlad na Mundijalu 1978, a pravu šansu dočekao 1982. u Španiji.

Francuska je bila hit, ali sreća im je okrenula leđa u polufinalu protiv Nemačke, kada su vodili 3:1, ali na kraju izgubili posle dramatičnih produžetaka i penala.

Posle Španije zvali su ga mnogi evropski klubovi, a napravio je odličan potez odlaskom u Juventus, a u periodu od 1983. do 1985. tri puta zaredom proglašen je za najboljeg igrača Evrope.

Najveći trag u reprezentativnom dresu ostavio je na Evropskom prvenstvu 1984, kada je osvojio titulu.

Nakon osvajanja trofeja bio je glavna zvezda u Francuskoj, a jedan tamošnji list doneo je naslovnu stranu sa natpisom "Platinisimo". Tih dana cela Francuska je klicala svom junaku.

"On je genije, ima i zna sve. Mane? Nema ih. Što se više približava golu, on raste, postaje monstruozan. Lažno je spor, a kada krene prema protivniku, postaje neuhvatljiv", opisivao je njegov bivši selektor Idalgo svog pulena.

Platini je bio prvi fudbaler koji je "Zlatnu loptu" osvojio tri puta zaredom. Tokom karijere je nastupao za Nansi, Sent Etjen i Juventus, dok je za reprezentaciju na 72 utakmice postigao 41 gol.

Zinedin Zidan

Nakon Platinijeve generacije, najsjajnija bila je ona koju je predvodio Zinedin Zidan.

"Trikolori" su prvo 1998. osvojii titulu prvaka sveta, a potom i postali najbolja selekcija u Evropi dve godine kasnije.

Zidan je golovima u finalu Mundijala na "Sen Deniju" u predgrađu Pariza postao nacionalni heroj.

To je bio vrhunac ove generacije francuskih fudbalera, na naredna dva velika takmičenja su podbacili, da bi 2006. u Nemačkoj stigli do finala.

I u njemu, protiv Italije, Zidan je dao gol, na maestalan način sa bele tačke, ali poslednji sudijski zvižduk nije dočekao, pošto je zbog čuvenog udaranja glavom Materacija, isključen.

Na 108 utakmica u nacionalnom dresu, u periodu od 1994. do 2006, postigao je 31 gol.

Najbolji igrač sveta bio je 1998. godine, a najveći trag ostavio je igrajući za Juventus i Real Madrid.