Nikola Žigić: "Voleo bih da igram sa Zvezdom u LŠ"

"Mnogo sam srećan što igram u Ligi šampiona i jednom tako velikom klubu kao što je Valensija, jer kad pogledam gde sam sve bio, šta sam sve radio, gde sam sve igrao, ovo je za mene veliki uspeh u mom životu, ali siguran sam da neću na tome da ostanem jer sigurno mogu da uradim više od onog što sam uradio do sada."

Žigić je od početka karijere bio osporavan zbog svoje visine.

"Zbog visine bilo mi je mnogo teško da ljudima dokažem da znam da igram fudbal pošto su svi u početku mislili da se bavim drugim sportom kao što su košarka ili rukomet ili odbojka. U početku je bilo mnogo teško ali ja sam dokazao mnogim ljudima da mogu da se bavim ovim sportom kojim se bavim sad. Uglavnom fudbalu igraju mali, niski igrači, sa spuštenim težištem, brži, kvalitetniji, ali vremenom smo i mi visoki uspeli da dokažemo da se ravnopravno nosimo sa njima.

Svaki sportista ima svoje i vrline i mene. Ja sa svojom visinom mogu neke visoke lopte kao što je na čentaršut mogu da dohvatim lakše nego neki drugi i uputim ka golu, ali možda imam i neku manu jer možda nemam neku startnu brzinu što je možda važnije, ali vremenom sam i to nadoknadio, mogu da se nosim sa tako brzim igračima."

Žigić je u detinjstvu fudbal počeo da igra zbog društva. Svoj prvi ugovor potpisao je sa Zvezdom tek u 21. godini, a pre toga igrao je u nižim ligama.

"Celo moje društvo bavilo se fudbalom, niko nije igrao košarku ili neki drugi sport. Tako da sam ja vremenom igrao samo fudbal. Prvi svoj profesionalni ugovor potpisao sam sa Crvenom zvezdom u 21. godini, 2002. Pre toga sam igrao u nižim ligama, ali je to bilo amaterski. Treniralo se utorkom, četvrtkom i petkom, a utakmice su subotom ili nedeljom. Mnogo sam srećam zbog sebe jer sam napredovao mnogo a i dokazao sam ljudima da mogu da igram u jednom od vodećih klubova Evrope."

Nikola je na startu igrao i u odbrani, ali ubrzo je shvatio da voli da postiže golove.

"U početku sam igrao štopera, ali mi se više svidelo napred i voleo sam više da postižem golove nego da branim."

Iako je zbog svojih predispozicija sposoban da igra sam u napadu, Žigić ipak kaže da više voli kada ima partnera u špicu.

"Volim da igram sa napadačem pored sebe jer mi je lakše i sa nekim nižim, bržim jer ja mogu da mu nabacim loptu, da on utči u taj prazan prostor i da postigne gol. Mnogo je teže kad si sam jer je velika površina i ne možeš sve da pokriješ sam tako da uvek čekaš nekog iz veznog reda ili sa strane."

U dosadašnjoj karijeri Žigić je, što kroz reprezentaciju, što kroz klubove u kojima je igrao, bio u duelima sa najboljim defanzivcima sveta. Ipak, Nikola izdvaja Roberta Ajalu kao najtežeg protivnika.

"Do sada mi je bilo najteže sa Ajalom jer nije visok igrač. Ne znam ni da li ima metar i 80 ali ima taj tajming u vazduhu i sa njim sam imao najviše problema. Odbrambeni igrači ne biraju sredstva da zaustave napadače, a mi moramo da se kontrolišemo jer za svaki naš nagli pokret sudi kontra faul."

Reprezentativac Srbije ističe da je važno bilo otići prvo u manji klub u inostranstvu, kako bi se prvo dokazao u najjačoj konkurenciji.

"Sigurno je lakše kada dođete iz manjeg kluba u veći a da su iz iste zemlje jer kada sam došao Santander ja sam bio nepoznat igrač u Španiji. Vremenom sam dokazao da mogu da igram i u ovako velikoj ligi kao što je španska i sigurno je da su ljudi upoznali moje kvalitete, golove, asistencije i sigurno da su zadovoljni mojim minulim radom, ali neću na tome da se zadržavam. Siguran sam da mogu još da napredujem. Uvek može bolje. Hoću da pojačam brzinu, da poboljšam, skok, šut, prijem, dodavanje lopte, sve."

Razlika u španskom i srpskom prvenstvu je velika. Nikola ipak ističe da je ta razlika prvenstveno u broju ljudi koji dolaze na stadione.

"Ja sam ubeđen da u Srbiji ima ovoliko gledalaca na stadionima kao i ovde sigurno da bi bila i kvalitetnija i bolja liga jer ljudi, navijači koji posmatraju utakmicu daju dodatnu atmosferu i daju ti dodatnu energiju da malo viđe pružiš. Znam kada sam igrao u Srbiji kada ti kažu da će doći neko da te gleda ti uvek daš svoj maksimum jer hoćeš da napreduješ i da svojim igračkim kvalitetom dokažeš nekim ljudima da možeš da igraš u nekoj jačoj ligi. Ne možeš na svakoj utakmici da se motivišeš isto. Nije isto kad igraš sa nekim drugoligašem i kad igraš sa Partizanom ili sa Zvezdom. U Španiji svako svakog može da dobije, nema pravila, sve su ekipe podjednake. Desi se da Barselona izgubi, da Real izgubi ili Valensija. Kad uporedim sa našom ligom, problem je kad Partizan ili Zvezda izgube u Kruševcu ili u Čačku, onda je smak sveta. Ovde nije tako. Desi se Barselona izgubi od Santandera ili Real od Rekreativa ili Levantea. To je sasvim normalno ovde. Siguran sam da naša liga može da bude jača samo da ima ovliko ljudi na stadionima."

Momak iz Bačke Topole kaže da ga pred meč najviše motivišu navijači, ali i protivnik.

"Prvenstveno atmosfera i protivnik jer samo ime protivnika te dodatno motiviše. Ja sam imao tu sreću pa sam odigrao protiv Rome to što sam odigrao i postigao dva gola. Sigurno da je Roma dobra ekipa i da je to bio dodatni motiv. Svi smo želeli da pobedimo Romu prvenstveno mi igrači, navijači, ljudi u klubu da pokušamo da se plasiramo u drugi krug. Međutim, pobedili smo Romu, igrali smo nerešeno nesrećno u Strazburu i nismo uspeli da se plasiramo. Tako da svaka utakmice nosi nešto novo i donosi novo dokazivanje."

Žigić nije imao sreću da sa Zvezdom igra u najjačem takmičenju kontinenta. To mu je ipak uspelo u Valensiji, a Nikola ističe da je i u Zvezdi i u Santanderu izgubio svoje prve mečeve, tako da ga "raduje" poraz od Čelsija na startu Lige šampiona.

"Prvenstveno je velika čast igrati u LŠ jer to je najveće fudbalsko takmičenje. Imao sam tu nesreću pa sa Zvezdom nisam igrao LŠ što mi je izuzetno krivo. Prvo smo izgubili od PSV-a, a posle od Milana. U Valensiji sam debitovao u LŠ i mogu da kažem da sam presretan što sam debitovao u LŠ i što smo izgubili od Čelsija jer sad malo kad se vratim unazad, moj debi u Zvezdi je bio u Kruševcu. Izgubili smo 2:1 od Napretka. Posle su me komentari strašno pogađali ali nakon toga sam razuverio mnoge ljude. Kad sam došao u Santander prva utakmice bila je protiv Barselone i izgubili smo 3:0 kod kuće. I eto u Valensiji izgubili smo od Čelsija."

Što se favorita u Ligi šampiona tiče, Žigić kaže da je njegova Valensija jedan od najozbiljnijih konkurenata za trofej.

"Lion je do juče važio za jednog od favorita LŠ pa je izgubio kod kuće od Rendžersa sa 3:0. Rendžers je stvarno jedna izuzetna ekipa. Meni je žao što Zvezda nije izbacila Rendžers a imala je velike šanse za to. Ali šta je tu je. Fudbal je to, lopta je okrugla i nikad se ne zna. Ja ne mogu da kažem da mi ne možemo jer siguran sam da imamo i tim i atmosferu i igrače za to. Mislim da ćemo dati sve od sebe da igramo u finalu LŠ, ali stvarno ima izuzetnih ekipa. Ne kaže džabe da je najjače takmičenje u fudbalu."

"Slepi miševi" su u skorijoj istoriji poraženi u dva finala Lige šampiona. To se prema Žigiću još uvek oseća u klubu.

"Pričaju ovi stariji igrači kao što su Kanjizares, Albelda, Baraha, Angulo. Oni se sete toga i uvek kažu ponešto o tome. Uvek im je to u glavi, uvek o tome razmišljaju jer im je krivo mogli su to da osvoje. Jednom su presudili penali. Dođe takav dan, iako budeš bolji nemaš sreće i onda izgubiš."

Žigić je do sada nastupao 24 puta za reprezentaciju Srbije. On posebno ističe Crvenu zvezdu kao odskočnu dasku za reprezentaciju.

"Prvenstveno mi je drago što sam iz Crvene zvezde ušao u reprezentaciju. Mislim da te godine nikad neću zaboraviti jer sam mojim igrama u Crvenoj zvezdi dokazao da mogu da igram i u reprezentaciji. Ti ljudi koji su mi ukazali poverenje u reprezentaciji stvarno su verovali u mene i ja sam na svakoj utakmici, na svakom treningu pružao maksimum. Sad se promenilo sve, sad je nova reprezentacija Srbije i ubeđen sam da sa ovom ekipom koju sad imamo možemo daleko da doguramo."

Žigić kaže da nema posebne rituale.

"Nemam neki ritual. Kada sam bio u Santanderu uvek smo igrali nedeljom. Ako igramo u gostima, tu prespavam pa ujutru hvatam prvi avion pošto se javljamo obično do 12 sati u Kovilovu. Obaveze su obaveze. Mi smo profesionalci i moramo da ispunjavamo to", kaže napadač Valensije i dodaje da prijatelje sada viđa jedino u pauzama prvenstva, a to je jako retko.

Većina sportista oseti nostalgiju kada napusti svoju zemlju. Žigić je ipak izuzetak.

"Nedavno sam se oženio. Tu mi je supruga i nije mi kao u Santanderu. Imao sam tamo drugare ali nije isto kao kad imate nekoga ko tu stalno i s kim možete da podelite i dobro i zlo i da vas neko dočekuje i da vas ispraća. E sad koliko žena može da zameni prijatelje. Kad imam potreba da se čujem sa njima, onda ih nazovem. Nedostaju mi, a kad imamo vremena i ja i oni onda se rado vidimo i ispričamo."

Nikola slobodno vreme u Valensiji provodu u društvu "naših".

"Imam ovde društvo. Tu je Dejan Milojević, Vule Avdalović, Željko Rebrača, Dejan Vuković. Još ima tu par naših. Tu sam s njima, sa suprugom. Obilazimo grad, zezamo se koliko nam to obaveze dozvoljavaju. Stvarno je predivno."

Žigić kaže da ga ne opterećuje kada ga ljudi prepoznaju na ulici.

"Prvenstveno mi je drago to jer hoću svakom navijaču, svakom građaninu da ispunim želju. Nije mi problem ni da se slikam, da dam autogram. To me još dodatno motiviše."

Što se jezika tiče, i Španci i Žigić se trude da ga usavrše.

"Još uvek postoje problemi. Kod njih ne postoje slova ž, ć, g. Drugačije se izgovara i onda imaju problem da izgovaraju prezime. Ali sad se već polako navikavaju. U početku mi je stvarno bilo teško. Nisam znao nijednu reč na španskom, ali sad je drugačije . Sad mogu da se sporazumem što mi treba, ono osnovno, ali za nešto komplikovano treba mi prevodilac."

Španija je trenutni odabir Žigića, i on ističe da je, za sada, prezadovoljan na Pirinejima.

"Valensija se sanja. Pogotovo ja. Kad se setim gde sam sve bio, šta sam sve radio, da mi je neko pre dest godina rekao ti ćeš igrati u Valensiji, ja bih mu rekao ti me lažeš. Ovo je za mene san i stvarno ne ramišljam o nekoj drugoj zemlji, o nekoj drugoj ekipi. Bilo je nekih najva da bih mogao da odem tamo, ali sam se potajno nadao ovome i ispostavilo se da je to pravo rešenje. Jeste da imam veliku konkurenciji u špicu, ali siguran sam da ću se strpljivim radom i vremenom dokazati jer stvarno je teško novom igraču. Ajde da je rastom isti kao i oni jer je ekipa navikla na takve igrače. I onda kada se pojavi neko novi svima je potrebno vreme da se uigramo i da naviknemo jedni na druge."

Ambicije Valensije su uvek najviše u svakom takmičenju, i Žigić misli da će svako prema zaslugama dobijati priliku.

"Ima mnogo utakmica. Prvenstvo je izuzetno dugo, tu je i Kup kralja, Liga šampiona, ili ako se ne prođe LŠ, tu je Kup UEFA. Ima puno utakmica i siguran sam da će Kike naći pravo rešenje, da će nas pustiti sve da igramo. E sad ko koliko zasluži, ko koliko pruži, na njemu je da odluči."

Konkurencija u napadu "slepih miševa" je velika. Tu su David Vilja i Fernando Morijentes.

"Stvarno je zdrava konkurencija. Ja sam tu dva meseca, Arismendi je došao mesec i po pre mene. Stvarno u svakoj situaciji na treningu, šta god da pogrešim uvek me podrže ili mi kažu nemoj tako, nego ovako. Trudim se, gledam šta oni rade, da se što brže priviknem njima i oni gledaju mene, i uvek mi koriste ono što meni ide. Dopunjavamo se i pomažemo se međusobno. Ali nema te zavisnosti i tog gledanja ispod oka, kao on igra a ja ne igram."

Na kraju, Žigić je istakao da bi voleo da vidi i Zvezdu u Ligi šampiona, sa njim, ili protiv njega, sve jedno je.

"Voleo bih da igram sa Zvezdom u LŠ, u Zvezdi ili protiv Zvezde. Voleo bih da Zvezda uđe u LŠ jer klub kakav je Zvezda to sigurno zaslužuje prvenstvrno zbog navijača koje ima, zbog uslova koje ima, zbog igračkog kadra. Žao mi je što ove godine nisu ušli u LŠ jer igrači sigurno imaju kvalitet da igraju LŠ."