Partizan tone – više crno nego belo

Košarkaši Partizana su u 12. kolu Evrolige poraženi od Crvene zvezde u istorijskom, prvom, "večitom" derbiju u tom takmičenju rezultatom 76:73 u beogradskoj "Štark" Areni.

Nemanja Nedović je bio "dželat" ovog derbija, kada je posle odlične akcije pogodio šut iz desnog kornera i ostavio crno-belima 2 sekunde na satu, ali nakon tajm-auta iz ne baš idealne situacije Jam Madar ne pogađa trojku i meč je gotov.

Ovo je bio osmi poraz Partizana u Evroligi, četvrti uzastopni, a poslednju pobedu ostvarili su još 18.novembra kada su savladali Makabi u Evroligi i od tada četiri uzastopna poraza.

Partizan tone i to je evidentno, problema je mnogo, ali navijače zanima samo gde su rešenja.

View this post on Instagram

A post shared by Sport na B92.net (@b92_sport)

Željko Obradović je i dalje najtrofejniji evropski trener svih vremena, on košarku sigurno nije zaboravio, a definitivno je i svestan kolika je njegova odgovornost za ovo što se dešava, jer je i sam stavio reputaciju na kocku odlučivši da se vrati u voljeni Partizan.

Na momente je ekipa Partizana donosila toliko loše odluke na parketu da je sa strane delovalo da konzorcijum "Željko Obradović, Fil Džekson i Etore Mesina" ne bi mogao da unese boljitak.

Od samog starta sezone su protivnici koristili lošu komunikaciju Partizanovih igrača, pogotovo u takozvanoj "hedge" odbrani iskakanjem gde se ostavlja taj međuprostor koji se kratkim otvaranjem iliti šort rolom veoma efikasno kažnjavao.

Konkretno je Duško Ivanović sa Vildosom i Nedovićem znao kako da to reši, kada bi udvojeni igrač nakon iskakanja centra pronašao tačan pas za centra koji se kratko otvorio i sačekao utrčavanje po čeonoj liniji za lagano zakucavanje.

Upravo ta greška u komunikaciji je kaznila Partizan, pogledajte samo kako Luka Vildosa čita odbranu Partizana, sačeka da Madar skupi sa levog bloka i sledi "kik" u korner za potpuno samog Nedovića na čiji šut nema ko ni da izađe kako treba.

DO NOT CLOSE YOUR EYES, this is really happening! @nedovic1624 WINS it for @kkcrvenazvezda, what a SHOT 😱😱

And the fans go WILD! #7DAYSMagicMoment pic.twitter.com/HZxzuk8ge0

— Turkish Airlines EuroLeague (@EuroLeague) December 8, 2022

Ono što je prethodilo ovom košu Nemanje Nedovića podiglo je pritisak navijačima Partizana "na hiljadu". Kevin Panter je promašio tri otvorena šuta zaredom, ali promašaji sami po sebi nisu problem.

To je košarka, lopta nekada uđe, a nekada izađe. Kada je treći put Panter promašio otvoreni šut bilo je posle ofanzivnog skoka na 17 sekundi do kraja i razlika između dva sata je bila oko tri sekunde.

Lako je biti general posle bitke, ali "hero ball" definitivno nije bilo dobro rešenje jer je rezultat bio nerešen, pa bi eventuelni koš u finišu napada "bacio" Zvezdu u tešku situaciju, ali i da koša ne bude za 2,3 sekunde ne bi imali ovako čistu situaciju sigurno.

Da se vratimo još malo unazad. Pri rezultatu 71:67 za Partizan na 2:10 pre kraja meča Kevin Panter kasni u odbrani i Luka Vildosa ostaje potuno sam na šutu za tri poena i pogađa za 71:70.

Potom sledi koš Janisa Papapetrua, pa onda nova trojka Vildose i onda ona pomenuta situacija...

Opet se vraćamo na Vitoriju i onaj bolan poraz za Partizan koji je došao posle produžetka, a produžetke je izborio Markus Hauard trojkom u poslednjoj sekundi, kada su Panter i Ledej propustili šansu da naprave faul.

Partizan je ispustio i pobedu nad Olimpijom iz Milana, kada su opet kasnile neke rotacije, a igrači poput Šejvona Šildsa to ne propuštaju i možemo reći da su to dobili na kvalitet.

Crno-beli su maltene isto igrali i u pobedima i u porazima. Problemi su bili isti, kako u odbrani tako i u napadu. Kada uđu u seriju teško ih je braniti, ali kada promašuju često znaju da sami sebe uvedu u kontra ritam.

Koliko puta smo samo videli da Partizan odigra odlično, stekne visoku prednost, pa onda usledi pad u igri, loš fokus, slaba ili nikakva komunikacija i naivne greške kojima se protivnici vrate u život.

U najavi Evrolige smo u našem podkastu "Sa terena" analizirali sastave i šanse Partizana i Crvene zvezde u elitnom takmičenju i ono što mi se letos nije dopalo bila je selekcija igrača.

I tu ne mislim da one priče po javnosti kako Partizan ima previše stranaca. Ovo je klupska košarka, nije reprezentativna, dovodi se ono što na tržištu ima i za šta se proceni da može da donese boljitak.

Bilo je dosta velikih imena "na stolu" ovoga leta (propušteni su i moje je mišljenje još tada bilo da bi se sa drugačijim tipom igrača Partizan bolje spremio za novu sezonu), ali su se crno-beli pojačali Danteom Egzumom, Danilom Anđušićem, Džejmsom Nanelijem i Janisom Papapetruom, dok je Vladimir Brodzijanski morao da dođe da se roster popuni zbog velikog broja povreda.

Aleksa Avramović još uvek nije odigrao ni sekund zbog povrede ruke, Balša Koprivica se povredio brzo nakon početka sezone, a Alen Smailagić igra povređen iako se tek oporavio od povrede i propustio uvodnih par meseci.

Igrali su izabranici Željka Obradovića u kratkim rotacijama sa sedmoricom igrača u Atini protiv Olimpijakosa recimo, problemi sa povredama su se posebno istakli nakon one reprezentativne pauze odakle sve kreće nizbrdo...

Janis Papapetru je do decembra meseca bio ubedljivo najlošiji igrač Partizana, a u ovoj seriji poraza se nekako izdvojio kao jedan od boljih i požrtvovanijih, koristio je udvajanja i slao dodavanja, pa i pogađao neke bitne šuteve poput onog za 73:71 ili trojke par minuta pre toga, konkretno kada pričamo o ovom derbiju.

Dok su igrači Partizana pobeđivali, dok su bili na pozitivnom skoru u Evroligi, bili su najbolja napadačka ekipa u Evropi, a o genijalnim akcijama "brujjili" su svi po Evropi.

Primera radi, ova akcija iz dijamanta (diamond flex) posle tajm-auta.

Videlo se u više mečeva da Željko voli da ekipa kreira iz "ghost screen" ili "flare" blokova odakle se često ulazilo u pik, bilo sa 45 stepeni ili sa centrale, ali je jedan od primera koji je davao rezultate.

Upravo je to bio razlog zbog koga igrači Partizana nisu imali mnogo asistencija na mnogo postignutih poena, daleko od toga da je sve bilo srljanje, radi se o izgrađenim akcijama i planski postignutim poenima.

Sada dolazimo do problema. Partizan jeste bio najbolja ofanzivna, ali i najlošija defanzivna ekipa Evrolige, što je definitivno bio ishod tipa odbrane koji su igrali.

Agresivna iskakanja, preuzimanja, čuveni "next" tip odbrane i ostale stvari koje su znale da ostave šutera samog ili propuste utrčavanje po čeonoj liniji, neretko i neki bek dor pas.

Evo jedan odličan primer toga, utrčavanje po centrali visokog igrača, u ovoj situaciji Rika Šmitsa, koji nakon uručenja plejmejkeru prolazi neopaženo i spušta se do reketa gde preko Ledeja uspešno poentira.

Četiri vezana poraza u Evroligi, dva uzastopno izgubljena "večita" derbija od čega jedan u Evroligi i to pred domaćom publikom prilično je uzdrmala navijače Partizana.

Realno gledano, ovaj drugi derbi je Partizan odigrao bolje nego prvi. Ono što povezuje ta dva susreta je pad koncentracije u momentima kada se dvocifrena prednost Partizana topi, ali ni to nije ništa novo, to gledamo otkako je počela sezona maltene.

Setimo se i Panatinaikosa u Atini kako je Partizan taj meč dobio u pravom "rolerkosteru" gde je Kevin Bejkon bio taj tragičar grčkog tima, setimo se i Makabija gde je Partizan prelomio meč tek u četvrtoj četvrtini, a u trećoj prvi put poveo.

Ofanzivni skok je bio jako oružje crno-belih i u 12. kolu Evrolige. Matijas Lesor je bio glavni protagonista (dok je još imao snage) pa je uhvatio čak 8 skokova u prvoj četvrtini.

Do kraja utakmice je imao "samo" 2 i opet meč završio sa dabl-dabl učinkom, ali to trenutno ne raduje ni njega samog jer je ono glavno ispušteno – pobeda.

Najkorisniji igraè na veèerašnjoj utakmici u ekipi crno - belih bio je @ThiasLsf 🙌🏽#KKPartizan #EuroLeague pic.twitter.com/xWmdIpePRV

— KK Partizan Mozzart Bet (@PartizanBC) December 8, 2022

Partizanovi igrači su pravili krupne greške u serijama, ali se sve to nekako da ispraviti, ono što je "zalepljeno" je taj manjak samopouzdanja koji ih je skupo koštao u skoro pa svakoj neizvesnoj završnici.

Otuda i ono poređenje sa trenerskim konzorcijumom sa početka teksta, jer tu igračku improvizaciju nijedan trener ne može da vam usadi. Neke stvari morate sami da prepoznate, da se borite i pokažete da možete.

Nije smak sveta promašiti šut, tri, pet, deset, ući će sledeća. Kao što je Tim Hardavej svojevremeno govorio (a izreka nekako pripisana Kobiju) "da promašim deset šuteva i ne uzmem jedanaesti znaće da sam se uplašio", parafraziram.

Ima u ovoj sezoni još mnogo da se igra, daleko od toga da je sve izgubljeno, ali su igrači Partizana bili ti koji su na momente delovali izgubljeno.

Uz nekoliko korekcija, ova ekipa može da bude mnogo opasnija nego što sada izgleda. Videli ste na nekim primerima kako se glupe greške lako kazne...

Valensija je u Beogradu odnela pobedu što je kiks koji je mogao biti i izbegnut, a greške poput nekorišćenja malih faulova, miskomunikacije i ostalog pomenutog možete videti u primeru Ćavija Lopesa Arostegija koji je meč završio sa 17 poena, 4 skoka, 4 asistencije i 3 ukradene lopte.

Partizanu nešto fali da se situacija u sezoni preokrene, možda je to Aleksa Avramović, a možda i nije.

Stvari su prilično jednostavne, ako pomažeš sa odličnog šutera – primićeš trojku. Ako ne odigraš dobru odbranu primićeš koš, ako ne praviš faulove na vreme, protivnik će te kazniti i ući u seriju.

Ovo nije NFL, ovo je košarka. Floskule tipa "napad donosi pobede, a odbrana titule" ne pije vodu. Pogledajmo bilo koju šampionsku ekipu, imali su i napad i odbranu i to je jedino rešenje.

Moraš da igraš podjednako kvalitetno na obe strane terena da bi bio uspešan u ovom prelepom sportu. Ma koliko delovao komplikovano i u porazima i u pobedama zna da bude veoma lep, ali trenutno za sve Partizanove pristalice je jako težak.

Gde je rešenje? Da li treba menjati igrače? Koliko radikalan potez treba povući da bi se sve preokrenulo? Ili je možda ključ u nečemu drugom?

Vreme će pokazati, pa ćemo analizirati.

Stefan Nikolić